Iza imena Jana Keramičarka stoji Jana Ranković. Smatra da je sav živi svet uslovljen kreativnošću i da je umetnost konstantna i neophodna. Za osnivanje svog brenda pomogla joj je podrška ekipe sa klase, a smatra da je potrebno promeniti atmosferu u kojoj živimo i stvaramo. Bori se protiv dosade, opštih mesta i osrednjosti i mnogo više brine o tome šta proizvodi, nego kako će prodati. Jedan ritual preporučuje svima za uspešan početak dana, a na njene radionice možete doći od 18. marta, u Manakovu kuću!
Kako je nastao tvoj brend – koji je bio prelomni momenat kada si se odlučila da započneš svoj biznis?
Pred petu godinu studija zaposlila sam se u proizvodnji jednog beogradskog brenda porcelana. Tu sam uživo videla kako se pravi posao dok sam brusila vrtenje na točku, što je bio moj posao. Tamo sam provela 3 godine i vremenom je počela da se krčka želja da 7 dana u nedelji izvodim i rešavam svoje ideje, koje su se već ozbiljno nagomilale. Tako sam se odmorila jedan dan i prekosutra počela da radim kao JANA KERAMICARKA.
Čija motivacija ti je pomogla da pokreneš i razviješ svoj biznis?
Drugari sa moje klase! Mi smo stvarno ekipa od početka. Neki od njih su u tom periodu već postigli uspehe i svesrdno su me podržali i ponudili sve što imaju i znaju.
Da li se tvoj rad po nečemu posebno ističe? Šta je prepoznatljivo?
Ne bih mogla da budem objektivna. Jednom mi je Sonja Lundin rekla da su sve moje forme plemenite.
Da li može da se živi od „kreativnosti“? Da li ti možeš samo time da se baviš?
Mislim da je sav živi svet zapravo uslovljen kreativnošću. To nam je dato. A sve okolo su isto kreacije. Ako me pitaš zarađujem li dovoljno od keramike koju proizvodim, trenutno ne. A da ti kažem, to mi i nije cilj. Jedna profesija, ili jedan materijal – jedan smer, da, to je dobro za prepoznatljivost, za nišu kojoj se obraćaš, dobro je za biznis i to je uspešan recept. Ja gledam da se oprobam u svemu za šta sam osetila da mi dobro ide, dokle god sam tako u mogućnosti. Završila sam master na vajarskom odseku na FLU i to mi je, naravno, raširilo vidike. Kod njih je to mnoštvo medija kao sredstava kojima možeš da izneseš ideju dobrodošlo.
Volim kad obučem kombinezon i okačim alat za pojas. Volim da učim i sarađujem sa svim majstorima koje srećem. Od vodoinstalatera, građevinca, štampara… mehaničara koji mi sređuje motor. Letos sam, na primer, uz ekipu iz Niškog udruženja Blatologija, učila kako se pravi kuća od blata i slame. Radila sam na gradilištu mesec dana. Mogu reći da sam tamo „plivala kao riba u vodi”.
Od 18. marta ću držati školu keramike u Manakovoj kući. To su sve neke lepe mogućnosti da se opstane ali i da se razvijaju veštine življenja.
Šta misliš da bi trebalo da se promeni u pogledu kreativnog preduzetništva u Beogradu?
Neki zakon, da se stvoji zajednica itd… Nešto što bi uticalo na atmosferu u kojoj svi živimo i u kojoj se obrazujemo. Red bi bio da, na primer, ovo što mi radimo bude svakodnevica. Da ne moramo da se ističemo kao posebniji od drugih a da se uz to žalimo i kako smo skrajnuti ili usmereni na nekakve krugove. Volela bih da se obe ove istine promene.
Da pojednostavimo činjenicu – umetnost je konstantna i neophodna. Civilizacijski urođena i uvek u komunikaciji sa vremenom, i kao takva ne bi trebalo da deluje ekskluzivno. Hoću da kažem da je svaka jedinka na svetu bitna i da bi „jednakiji” trebalo da se obrazuju kao jednaki. Škole da neguju raznovrsnost i važnost svih potencijala u svim bićima. Takvom bi društvu svako doprinosio svojim potencijalom, bio poštovan i poštovao.
Koji savet bi dala nekome ko započinje svoj „biznis”?
Ne znam ja mnogo o biznisu. Nije to za svakog, ali svi mogu da probaju. Ja još uvek mnogo više ulažem/brinem o tome šta proizvodim nego kome ću i kako prodati.
O čemu govori tvoja umetnost, da li svojom umetnošću želiš nešto da podržiš ili se protiv nečega boriš?
Pa govori o meni. A ja se (u ovoj epizodi :D) borim protiv osrednjosti, opštih mesta, dosade. Želim da kroz svoj odnos prema keramici pomirim/izjednačim likovno i primenjeno. Želim da istaknem pažljivost kao osobinu. Kao svoju osobinu, osobinu predmeta koje pravim i na kraju, da oni koji koriste te predmete iz njih mogu da iščitaju ulogu likovnih elemenata dok ih koriste.
Najviše uživaš kad stvaraš šta?
Bilo šta što mi ide glatko. Realno. Muke i začkoljice su super, ali ne može se reći da je to neki plezir. Konkretno, šolje sa drškom FRCOKLE su mi i dalje proizvod u čijem procesu najviše uživam. Mesim ih, merim, vrtim , pa obrađujem, pa pravim drške, pa ih lepim… ihhh…3 dana posla. Nekad i naglas hvalim kako su mi lepe.
Odakle dobijaš inspiraciju za svoje proizvode?
Iz svakodnevnog života. I skoro je konstantna. U zadnje vreme me jako izaziva komercijalan proizvod. Gledam šta bih da o toj temi poručim, kako da na to odgovorim.
Gde nastaju tvoji radovi?
U glavi. Ranije nisam umela, ali sada mogu potpuno plastično da zamislim stvari, funkciju kao i mesto u vremenu i prostoru. Naravno, greške umeju da budu dobra tačka za preusmerenje ili otvaranje za nešto novo.
Da li postoji nešto zanimljivo o tebi/tvom radu što treba da znamo?
Znajte da mi je zanimljivo.
Kako preskačeš stepenike i boriš se sa izazovima samostalnog umetnika u Beogradu?
Lakim skokom.
Koja muzika se čuje dok stvaraš?
Audio sadržaj mi je vrhunski bitan, a pošto sam solo u ateljeu, glumim urednicu sopstvenog celodnevnog informativnog i muzičkog programa. Imam velike baze podataka na raznim platformama za slušanje. Uvek su mi otvoreni tabovi na Mixcloudu, Radio Aparatu, Radio Beograd 2, Deezer… Bitno je da uvek imam sadržaj koji mi godi, zato hvala svim pravim urednicima programa koje izdašno konzumiram.
Bez čega ne započinješ dan?
Nisam od rituala i rutine. U stvari lažem. Imam jednu i to dobru. Kad ustanem radim vežbice. One kojima je počinjao čas fizičkog. Glava, gore, dole, levo desno, ramena, kukovi, kolena, gležnjevi (smeh). I sve brojim 1-2, 2-2, 3-2, 10-2, DO-STA. Posle malo skakućem. Pravim se da preskačem vijaču. Eto, 15 minuta toga i stvori se osećaj strujanja krvi kroz celo telo. Svima preporučujem.
Gde možemo da te sretnemo u gradu? 5 mesta koja preporučuješ!
Kafe Franšiza Mirijevo. Šalim se. Ada Međica je jako zabavna. Gradska oaza. U prirodi si, a uređeno je. Ljudi koji tamo dolaze su u skladu sa tim. Ima 4 kafanice, 3 su odlične. Demode na Paliluli je oldskul i ima dobru baštu. Idiott takođe. Takva mesta volim.
Preporuči jednog umetnika za koga misliš da treba da znamo!
Dragana Nikoletić. Žena sa kolicima za pijac. Svačim se ona bavi. Događaji koje organizuje su prave zabave i potpuno van svega na šta smo navikli. Prošle godine je, na primer, izlagala redimejd skulpture erotske tematike u frizerskom salonu na Zvezdari. Inače smo nas dve generacija na fakultetu, završile smo master u istoj klasi, iako je među nama preko 20 godina razlike.
Ako želite da postanete deo kreativne zajednice Beograda, prijavite se na belgradecreative.net.
Belgrade Creative Network je platforma koja promoviše Beograd kao kreativan grad, kroz kreativne preduzetnike koji u njemu stvaraju i deluju.
Projekat je podržan od strane Sekratarijata za kulturu grada Beograda.
0 Comments