fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Iz ateljea: Nemanje Nikolić Prike

Sa umetnikom Nemanjom Nikolićem Prikom o njegovom radu i večitom pitanju da li od umetnosti može da se živi

12. April 2023

Nemanja Nikolić Prika je diplomirao na odseku keramika, na Fakultetu primenjenih umetnosti, a želja mu je bila da ispriča priču kroz svoje skulpture, a ako bude mogao – da živi od svojih radova. Smatra da u svetu preduzetništva u umetnosti nedostaje art kooperativa i da nikakav zakon ne može da zameni solidarnost i razumevanje koje treba da postoji među umetnicima. Uživa u malim iskoracima van okvira svoje dosadašnje umetnosti.

Sa njim smo razgovarali o različitim nišama vizuelne umetnosti kojima se bavi, radionici Kodiranje za umetnike koju priprema, koje umetnike preporučuje da istražimo i na koji način gleda na pitanja brenda i biznisa u umetnosti.

Nemanja Nikolić Prika

Kako je nastao tvoj brend – koji je bio prelomni momenat kada si se odlučio da započneš svoj biznis?

Nemanja Nikolić Prika: Više bih voleo da se umetnost/primenjena umetnost ne tretira kao brend. Mislim da su to drugačiji putevi koji se povremeno ukrštaju preko novca i društvenih mreža. Komodifikacija pretvara ljude, umetnike, umetnost u brendove. Naravno da neki to i žele, ali time, po meni, prave grešku u koracima. Moja želja kada sam završio FPU (odsek keramiku) 2004-te je bila da realizujem radove koji su mi bili u glavi, ispričam priču kroz skulpture, napravim izložbu i ako je moguće da živim od prodaje svojih radova. Ovo poslednje naravno da odmah nije bilo moguće. Tada na fakultetu ti niko ni reč ne pomene o prodaji i ceni tvog rada, a uskačeš u svet gde se skoro sve gleda (ceni) samo kroz cenu. Tvoj umetnički CV/biografija je samo budženje te cene u šuškavom ili laskavom smislu. Tako da razumem zašto ste me pitali kako je nastao moj brend, samo sam želeo da demistifikujem tu vrednosnu umetničku priču gde ni jedna krajnost od „umetnost nema cenu” do „brendiranje” nije korisna za nekog ko želi da živi od svoje umetnosti. Od tada do danas kao umetnik Nemanja Nikolić Prika istražujem glinu/porcelan kao materijal i moj izraz sam našao u kombinaciji porcelana i svetla od čega nastaju moji zidni svetleći panoi i lampe. U mom istrajavanju na tom putu i pronalaženju načina kako da živiš od onoga što voliš da radiš, 2015. godine sam sa grupom kolega osnovao Blatobran Galeriju, kao zajedničku potrebu da se prezentuju radovi od keramike na način za koji do tada nismo imali prilike u Beogradu.  

Čija motivacija ti je pomogla da pokreneš i razviješ svoj biznis?

Važna je podrška i pomoć porodice, prijatelja, kolega, da se upustiš u razvijanje bilo kog samostalnog posla, a naročito umetničkog. Ja sam je imao u svakom segmentu mog života. Hvala svima na tome!

Da li se tvoj rad po nečemu posebno ističe? Šta je prepoznatljivo?

Iscrtavanje, gužvanje, utiskivanje po površini porcelana koji je debljine od 1 do 2 mm i propuštanjem svetla kroz slojeve različite debljine, dobija se igra svetlosti i senki koje mom radu daju preopznatljivost u umetničkim krugovima koji prate keramiku. Već 15 godina radim u tehnici papir porcelan i što je još važnije od isticanja da i dalje uživam u procesu i trenutku kada završim neki rad i gledam ga u ateljeu.

Čime se baviš u svakodnevnom životu – koja je tvoja profesija?

Akademski keramičar – to mi piše na diplomi. Kolokvijalno umetnik. U svakodnevnom životu se bavim raznim nišama vizuelne umetnosti. Keramika, naravno, to mi je osnovna profesija, a pored toga generativna digitalna umetnost me zanima. Takođe, poslednjih nekoliko godina beležim (fotografijom, tekstom i adresom) nestandardne pojave na koje nailazim u gradu i od njih pravim svesku (art booklet) Preporuku – vodič kroz hibridnu kulturu Beograda. Sam je štampam, samoizdajem, poklanjam i prodajem u Blatobran galeriji. U njemu kroz primere, sebi i  drugima, objašnjavam odnos i tradiciju nekulture i kulture kod nas. Trenutno se bavim i pripremom predloga besplatne radionice „Kodiranje za umetnike“. Ranije sam sa još par entuzijasta organizovao besplatne radionice i promovisao kodiranja za umetnike (Processing.org) u prostorima za umetnost kao što su Kvaka 22 i Magacin Kraljevića Marka.  

Da li može da se živi od „kreativnosti“? Da li ti možeš samo time da se baviš?

U prošlosti sam radio paralelno razne kreativne poslove od škole crtanja i slikanja za vreme studiranja, dizajniranja nameštaja, enterijera, svetlosnih instalacija, produkcije radova za druge umetnike itd. Blatobran galerija je dosta doprinela vidljivosti mojih umetničkih radova tako da sada živim od porudžbina svojih radova.

Šta misliš da su prednosti, a šta mane kreativnog preduzetništva u Beogradu?

Sve je to u povoju i formiranju poslednjih 20. godina. Svi prostori u gradu i Srbiji koji izlažu, promovišu i prodaju umetnost, a vode ih umetnici, se podržavaju i međusobno sarađuju. Deluje mi da se razumemo i da se ne smatramo konkurencijom, već da smo vetar u leđa jedni drugima. Druga stvar je da li je to baš bio izbor ili moranje da bismo nekako opstali i postali vidljivi.

Šta misliš da je prvo što treba da se promeni u tom pogledu, da olakša „poslovanje“?

Otvoren razgovor o svim temama i traženje najboljeg načina ili više načina da svako u nizu funkcionisanja ove oblasti društva vidi svoj interes i preuzme odgovornost. Solidarnost i razumevanje nam fali više od zakona. Prikupljanje znanja, ličnih i internacionalnih iskustava će doprineti da budućnost bude lakša za sve. Mislim da već postoje razne inicijative za bolji položaj radnica/ka u umetnosti i kulturi.

O čemu govori tvoja umetnost, da li svojom umetnošću želiš nešto da podržiš ili se protiv nečega boriš?

Govori najviše o meni i mojim zapažanjima koje delim sa drugima kroz razne umetničke materijale i forme. U porcelanu više se bavim taktilnim, zamišljenim delom prirode i društva. Dok kroz Preporuku, besplatnim radionicama kodiranja za umetnike pokušavam da doprinesem nekim našim svakodnevnim problemima. Pokušavam da podržim neke vrednosti za koje su se izborile naše babe i dede, a to je da znanje i obrazovanje treba da bude besplatno i dostupno svima.

Kako preskačeš stepenike i boriš se sa izazovima samostalnog umetnika u Beogradu?

Vežbam. Idem svaki dan peške na šesti sprat. Iz mog iskustva, izbor je art kooperativa što se tiče preduzetništva u umetnosti.

Koja muzika se čuje dok stvaraš?

Radio Beograd 2, Radio Aparat ili te algoritam neke platforme posle prve pesme ili albuma odvede U svim pravcima – Darkwood Dub.

Najviše uživaš kad stvaraš šta?

Možda najviše uživam u mojim malim iskoracima van okvira moje dosadašnje umetnosti. Neki novi crtež na porcelanu, novi dizajn lampe, kada napravim neki novi generativan rad ili kada naletim na neki gradski pejzaž za Preporuku. U tom duhu uživanja u raznim mogućnostima i alatima koje umetnik danas može da koristi prezentujem i par generativnih radova.

Bez čega ne započinješ dan?

Limunada, čaj, kafa.

S čime završavaš dan?

Sa bolomu u leđima. Šalim se. Nemam neki ritual.

Gde možemo da te sretnemo u gradu? 5 mesta koja preporučuješ!

Ada Ciganlija radnim danom pre podne, Topčiderski Park, Park Ušce, Obale Save i Dunava, muzeji, paviljoni, umetnički prostori, galerije.

Preporuči jednog umetnika za koga misliš da treba da znamo?

Eh, samo jednog!? Preporučiću više. Stvarno ima sjajnih umetnika u svim segmentima umetnosti koje treba podržati i promovisati.   

Vladimir Mitrović, Aleksandra Jovanović, Aleksandar Jevtić, Mirza Dedac, Lana Rakanović, Sendi Kumalakante, Valentina Savić, Dragan Spasić Spasa, Jasmina Pejčić, Vojislava Čitaković Vrcelj, Tijana Djordjević, Marko Veselinović, Ivana Rackov, Stanko Tadić.

Odakle dobijaš inspiraciju za svoje proizvode?

Više je eksperiment, istraživanje u materijalu ili razmišljanje o nekom novom uglu i šta taj proizvod treba da doprinese, izazove u kontaktu sa njim.

U letu

Oblo

Gde nastaju tvoji radovi?

Ideja te stigne u razim situacijama, a proces razmišljanja o umetnosti i radovima je konstantan. Onda se sve to u ateljeu materijalizuje analogno ili digitalno.

Da li postoji nešto zanimljivo o tebi/tvom radu što treba da znamo?

Kada sam jedne godine bio pozvan od majstora grnčara Bibile i Milete da radim kod njih u selu Zlakusa koje je poznato po keramici i dok sam pravio neke svoje skulpture i posude, prišao mi je neki od ostalih grnčara i pitao me da li može da uzme šaru koju sam ja utiskivao po površini posude da podseća na šišarku. Naravno da sam pristao. Tako da sam baš ponosan ako sam doprineo narodnoj radinosti. 

Koji savet bi dao nekome ko započinje svoj „biznis“?

Nisam bas tako samouveren da znam „biznis” da bih mogao da delim savete. Svakako može da svrati do Blatobran galerije i pita šta ga zanima. Uvek neko od nas 10 će mu pomoći i preneti sve što znamo. To radimo već godinama.

Ako želite da postanete deo kreativne zajednice Beograda, prijavite se na belgradecreative.net

Belgrade Creative Network je platforma koja promoviše Beograd kao kreativan grad, kroz kreativne preduzetnike koji u njemu stvaraju i deluju. 

Projekat je podržan od strane Sekratarijata za kulturu grada Beograda.

Ostali tekstovi rubrike iz ateljea

Pratite Oblakoder na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *