Postoji ona teza u pesmi Zdravka Čolića Negde na dnu srca, gde Čola kaže i što sam stariji biće mi sve teže. Dobro, on se tamo bavi temom ustajalosti jedne veze koja je pred krajem, ali taj samostalni stih uvek odudara od pesme i stoji nekako za sebe. Taj stih me često podseti na Lerija Dejvida, jer Lerijeva životna filozofija je sve suprotno. Što si stariji, sve bi trebalo da bude lakše, sve bi trebalo da ide iz tebe, bilo lepo ili ružno za čuti, ali tebi, kao individui, će biti lakše. Leri Dejvid je moj spirit animal (ili bih voleo to da bude). Možda će mi, kad budem stariji, biti lakše to da ostvarim. Mada mislim da Leri ne bi voleo to što povlačim paralele između njega i Čole.
Počela je 12. sezona kultne serije Curb Your Enthusiasm, imbecilnog prevoda – Bez oduševljenja, molim. Mislim, da, to je bukvalan prevod, ali realno, ne biste posvetili seriji takvog imena svoje vreme, a kamoli 25 godina, a upravo toliko Leri snima svoj fejk biografski show.
Dobro, on će da nas ubedi kako je ovaj Leri iz serija izmaštana verzija njega, ali vremenom smo svi naučili i uvažili da je sve što gledamo skoro pa dokumentarac o tipu koji nikoga ne voli, a ponajviše sebe.
Dakle, serija je nastala davne 2000. godine i prati svakodnevni život Lerija Dejvida, komičara i pisca popularne serije iz devedesetih Sajnfeld, koji je zbog te serije uzeo baš dosta para. Ali baš dosta para. I rešio je da se penzioniše. Leri je u stvarnom životu više puta napuštao Sajnfeld seriju i vraćao se, da bi konačno „otišao” nakon 7. sezone i primao samo tantijeme za napisane likove. Naravno, veliki deo njegove kasnije serije će biti post-sajnfeld život, kao i jedna cela sezona posevećena imaginarnom ponovnom okupljanju ekipe serije.
Elem, u tom post-penzionerskom životu, normalni ljudi bi uživali u svakom danu u kom ne moraju da brinu neke velike brige, sa prijateljima i suprugom bi na raznoraznim ručkovima i večerama uživali u lagodnom životu. Ne i Leri. Lerija sve nervira.
Humor nastaje u onim najobičnijim situacijama, od odvezanih pertli, do nestručnosti kelnera ili neke gluposti koju vaš prijatelj može da izgovori. Verovatno zato i uspeva, jer je svako od nas bio u toj situaciji. Toliko se potencira na stvarnom životu i realnim situacijama, da prvih nekoliko sezona i nisu imale scenario, već Leri dođe sa pričom napisanom na četiri-pet strana, postavi svoje kolege pred kamere, i – akcija!
Dobro, kasnije epizode su pratile šta se dešava u stvarnosti, počev od politike, kako Amerike, tako i sveta, pa se epizoda o dva restorana, izraelskom i palestinskom, i sada citira i aktuelna je. Pogotovo danas, Leri je skoro istakao da mu je ta epizoda najbolja koju je ikada napravio.
Urban Dictionary je čak i uveo pojam „Larry David Moment”. To vam je ono kad želite da uradite dobru stvar, a u stvari slučajno uvredite ili povredite drugu osobu. Tipa, pohvalite telo devojke svog prijatelja, misleći sve najbolje, kao kompliment, a dobijete jedno „m‘rš iz moje kuće”.
Dvadeset pet godina je zaista dug period, i HBO, koji emituje ovu seriju, dao je Leriju potpunu slobodu da radi kad mu se radi i da pravi pauze između sezona koliko on misli da treba. Zauzvrat, on je uvek akutelan, i ne beži od najvećih problema današnjice, gde se na svoj način zeza na račun svega, bez uvijanja. Tako su u prethodnim godinama na red došli i seksualna zlostavljanja Harvija Vajnstina, ali i muvanje sa ženama u post #metoo svetu, kao i nošenje Make America Great Again kačketa radi izbegavanja komunikacije sa ljudima.
Dok u onim malim životnim problemima, razočaran i ljut što omiljena kafeterija pravi nedovoljno toplu kafu i ima sto koji se klima, iz revanšizma rešava da napravi odma’ do tog lokala suparničku kafeteriju, sa stolovima zakucanim u pod i čašama sa grejačima, kako bi kafa uvek bila topla. Kao što sam rekao na početku teksta, on ima baš mnogo para.
Međutim, ono što je najzanimljivije, desilo se da je ovaj ćelavi se*onja (ovo nije uvreda, ovako on sebe i sam naziva) postao relevantniji nego ikada. Ljudi više ne žele samo da ga citiraju, žele da budu on. Jer, svima je dozlogrdilo i ne mogu više da trpe sitne ljudske gluposti i pakosti. I onda se na sceni pojavljuje ovaj tip, koji će svakome u lice da saspe šta misli i šta treba. Prozvali su ga u ranijim sezonama social assassin, što bismo valjda preveli kao ubica društvenih dešavanja. Ako vam smeta glasno zevanje, mljackanje, ili neki čudni tik koji neko iz vašeg okruženja ima, pozovite Lerija, i on će mu u lice reći da prestane to da radi.
Realno, ako smo išta naučili za vreme života na planeti Zemlji, to je da te krupne probleme, ratove, bolesti, inflacije, ne rešavamo mi, i uglavnom se tu skoro ništa i ne pitamo. Ali možemo da se pobunimo ako nam neko upadne preko reda u pekari, ako ne pokupi govance iza svog psa, ili se raširi na dva sedišta u autobusu. Na kraju dana, zbog tih „sitnica” umemo i više da popizdimo. Leri ne bi trpeo to, a ne bi trebalo ni mi.
U vremenu kad glupost nikad nije bila tvrdokornija, a kultura je skoro pa prevaziđena disciplina, Leri Dejvid je više nešto kao superheroj, sa svojih sedamdeset i šest godina i fu*k you stavom, ne pristaje na tu igru, poštujući različitost, ali sa podsmehom, obračunava se sa kartom političke korektnosti, jer njega ne zanima to što ste gej, druge boje kože, ili žena, on vas prosto ne voli jer ste čovek. I u toj mizantropiji sve nas izjednačava i prihvata, zato je on taj čovek ovog vremena.
Dvanaesta sezona je pred nama, i predviđam da će biti sjajna i grandiozna, jer u stvari ne postoji mogućnost da bude drugačija. On je postavio i napisao granice sveta svoje serije, svoja pravila, i mi samo živimo sa njima. A samim tim što se zauvek oprašta sa nama, već sad na neviđeno mogu da je proglasim najboljom komedijom za 2024. godinu.
0 Comments