What To Do, How To Live? je Lakikin debitantski album i otpevan je gotovo u potpunosti na bosanskom jeziku koristeći vokalnu tehniku iz tradicije sevdalinke i klasičnog pjevanja. Komad eksperimentalnog performansa, umetnička vizija izvučena je iz perioda duboke kontemplacije, osvrtanja unatrag, razmišljanja o savremenom balkanskom iskustvu, njenom odrastanju u Sarajevu, ožiljcima i teškoćama koje su grad i ljudi morali da podnose i razmišljanju o tome kako će se odvijati budućnost. Prateći kratki film, Lakiko – hibridna ideja, u režiji nemačkog reditelja Manfreda Borscha, sniman je na različitim lokacijama u Sarajevu i okolini i osvojio je nagrade, uključujući najbolju režiju na Stockholm City filmu 2022. godine, a javno će biti objavljen u 14. aprila 2023. godine.
Sada živi u Lucernu u Švajcarskoj. Nakon školovanja za klasičnu violončelisticu na akademiji u Bremenu i unverzitetu umetnosti u Bernu, Lakiko AKA Lana Kostić stvorila je svoj zvučni svet uz pomoć odeljenja za neurologiju u Bielu. Povezana sa EEG mašinom, eksperimentisala je sa violončelom i glasom istovremeno koristeći svoje moždane talase kao partituru. Materijal koji je rezultirao doveo je do serije koncerata širom Evrope. Balkanski narod, neobična klasika, beskrajni glissandi loopovi, jeziva i vrpoljljiva elektronika, te violončelo: uvek iznova, tiho i ljuto..
Sve Lakikine pesme su prožete političkim sentimentom „ali na moj veoma nepolitički način” sa temama o šansama ili nedostatku promene društvene klase (Tobogan), rodnoj ravnopravnostin (The Woman Is Stronger Than The Man In Me), i našu sklonost kao društva da ponavljamo iste stvari iznova i iznova (Junaci). Za Lakiko, umetnost i politika su isprepletene. „Muzika je najveći dio mog života. I obrnuto, moj život je najveći dio moje muzike”, objašnjava ona.
Lanino prvo upoznavanje s violončelom bilo je prilično zanimljivo koje se dogodilo kada je imala samo 4 godine. „Vozila sam se s majkom u liftu i nešto pjevušila, a koncertni majstor Zagrebačke filharmonije u to vrijeme, koji je također bio u liftu, rekao mi je da imam dobar sluh i ogromne ruke i da moram svirati violončelo”, kaže ona. Taj susret u liftu zauvijek joj je promijenio život. Kao klasična violončelistica Lana je nastupala u Zürcher Oper, Theater Bern, Theater Bremen. Surađivala je na raznim interdisciplinarnim projektima u savremenom pozorištu (Biennale
München, Reitschule Bern, Konstanzer Musiktage, Musikfestival Bern), te izvodila i pisala muziku za film i pozoriste.
Lakiko je mračna i introspektivna kombinacija akustičnog violončela obogaćenog nizom efekata s mističnim onostranim pevanjem i vokalizacijama, zapanjujuća je i moćna. Tim pre, s njenom teškom temom za koju kaže da je mogla biti otpevana samo na njenom maternjem bosanskom jeziku, jer nema drugih reči kojima bi se ove misli izrazile.
„Moj ‘najglasniji’ osjećaj jeste taj da ništa ne mogu promijeniti, a ne želim prihvatiti ta pravila igre. Na kraju krajeva, ja sam napustila Sarajevo. Zato uvijek moram istaći da nemam pravo ni da kritikujem, ni da kažem nešto. Ali eto, iako sam ja napustila Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu, nije
ono napustilo mene pa se kroz muziku još uvijek bavim njime”, zaključuje Kostić.
Tobogan
Pesma govori o nemogućnosti istinske promene društvene klase. Da li je to zaista tako ili je to samo moja percepcija, ne znam, ali zaista mi se čini da je američki san samo „prokleta laž za naivne” i da je čak i nakon revolucionarnih društvenih promena u kojima se naizgled sve
promenilo, sve ostaje isto.
Junaci
Inspirisan ljudskom prirodom i njenom tendencijom ponavljanja jedne situacije iznova i iznova. Različiti likovi, ali jedna te ista priča.
Testosteron
U pesmi „Testosteron“, koja je inspirisana romanom Sibile Berg „Brainfuck“, pokušavam da ukažem na mogući i nepoželjan ishod feminističkog pokreta, koji bi bio pobeda muškog principa ili „testosterona“ za sve. Samo da ne bude zabune, smatram se feministkinjom.
Inat U Kamenu
Ovo je pesma o karakternoj osobini koju dele svi južnoslovenski narodi, nadaleko poznatoj kao „inat“ – osobina koja je verovatno nastala kao odgovor na strane neprijateljske vlasti. Kao takva svakako je doprinela određenoj emancipaciji, ali je, nažalost, započela vlastiti život koji se
pretvorio u samosvrhu.
The Woman Is Stronger Than The Man In Me
Ova pesma ne zagovara samo rodnu ravnopravnost već ide i korak dalje tražeći jednakost muških i ženskih principa. Ideološki predstavlja nastavak pesme „Testosteron” i njen distopijski završetak.
Many Windows
Sadržaj pesme je za sada moja tajna, ali ako vam je pesma duga i pomalo dosadna, to je u redu i tako bi trebalo da bude.
Ovce
Ovu pesmu treba shvatiti kao prognozu koja ne želi da se ispuni. Namera je uznemiravanje – a radi se o konačnom istrebljenju bosanskih muslimana i njihovom ignoriranju te realnosti.
Nije budućnost za svakoga
Na neki način, to je nastavak pesme „Ovce”. “Budućnost nije za svakoga.” Inspirisan filmom „Quo vadis, Aida?“ bosanskohercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić.
I Lost My Baby In The Sea
Vidio sam objavu Seawatcha na Instagramu. Žena izbjeglica izgubila je bebu u moru. Govorni dijelovi su stvarni. Pravo more, prava mrtva beba. Ljudi koji rizikuju sve za bolji život. Da imam šansu. I šta da radimo povodom toga? Napisati pjesmu o tome? Vau.
Ovo je samo glad
Zašto ljudi napuštaju svoju zemlju u kojoj su rođeni i odrasli? Zato što su gladni ili zato što im nikad nije dosta?
Ništa
Ovo je moj skromni pokušaj da odgovorim na vječno pitanje šta je život. „Ništa osim ništa što se pretvara u ništa.”
Fotografije: Manfred Borsch
0 Comments