Postoje pesme, koje nam se naprosto uvuku pod kožu i već na prvo slušanje postanu prepoznatljive. Vrlo često takvim numerama pripišemo epitet radijskog hita, koji se uporno vrti na stanicama, a mi uporno ne odustajemo od njegovog slušanja i „pevušenja ”. Tako je u martu na RadioAparatu počeo da se vrti singl ,,Ne izlaziš mi iz glave” mladog muzičara Luke Rajića i svima je postalo jasno da nam ta numera definitivno neće tako brzi izaći iz glave.
Mnogima je ovo bio prvi susret sa Lukinim muzičkim stvralaštvom i svakako da je dobro iskoristio priliku da se baš ovim debim singlom predstavi publici. Ipak, u umetničkim krugovima, Luka je najpre bio prepoznatljiv kao fotograf, ali se nakon višegodišnjeg bavljenja vizuelnom umetnšću ipak okrenuo muzici, jer kako kaže sa fotografijom nije pronašao način da iskaže svoje emocije i poglede na svet.
Dok priprema svoj najavljeni EP, rešili smo da se bolje upoznamo sa Lukom i proćaskamo sa njim o aktuelnom singlu, uzorima, digitalnom marketingu, potencijalnim saradnjama, festivalima i omiljenim mestima u Beogradu.
Pored toga što si, kako si rekao u jednom intervjuu, ponosna škorpija i što si specijalizovan u pravljenju kroasana, kako bi predstavio sebe onima koji te ne poznaju?
Par stvari se promenilo u karantinu. Između ostalog sam saznao da nisam škorpija već vaga. Sunce u vagi, podznak u jarcu i mesec u škorpiji. Tako sam želeo da budem škorpija, ali šta da se radi. Vaga it is. Takođe nisam ekspert u pravljenju kroasana, zapravo je mnogo teže nego što sam mislio. Čudno mi je da odgovorim konkretno na ovo ko sam i šta sam, jer se svakog dana menjaju stvari, učim na situacijama, izvlačim pouke i trudim se da se ne zaustavim u usavršavanju sebe i rada na sebi. U šustini pokušavam da budem najbolja verzija sebe, da ostajem pri svojim uverenjima i da to pokušam da prenesem na okolinu. Čudna je ova 2020., mnogo se loših stvari dešava, ali verujem da sa pravim mindsetom mozemo da ispravimo stvari i preživimo ovu godinu.
U martu si objavio svoj prvi singl „Ne izlaziš mi iz glave”, reci nam nešto o samom njegovom nastanku?
Bacamo jedan #tb na prve dane kad sam krenuo da radim na pesmi, a to je jul 2019. Od tad je ova pesma prošla kroz svakakve neke faze. Imala je drugačije ime, drugačiji tekst i generalno je drugačije zvučala. Zbog toga što sam imao planove da je izbacim u oktobru prošle godine, malo me je frustriralo čekanje i to da pesma nije toliko dugo bila gotova. Na kraju sam upoznao nove producente, Ivana Beloševca i Andreju Jovovića sa kojima i dalje radim i tako smo lepo kliknuli da kad pomislim na nove pesme koje radimo bukvalno se naježim. Sa „Ne izlaziš mi iz glave” sam i počeo da pišem EP, odnosno ona me je navela na to da pišem na srpskom i odvojim se malo od engleskog. Tako da zbog svih situacija koje su se desile tokom stvaranja i evoluiranja ove pesme imam neki love-hate odnos prema njoj.
S obzirom da si pesmu izbacio za vreme vanrednog stanja izazvanog pandemijom virusa COVID-19, kako si provodio karantinske dane i koliko su se oni odrazili na samu promociju?
Dva meseca smo bili van grada i iako sam imao dosta slobodnog vremena, najviše sam gledao serije i filmove i provodio vreme sa porodicom. Pokušavao sam da pišem i sviram, ali nije išlo. Razmišljao sam o tome kako trenutno imam sve vreme ovog sveta da stvaram i kopam po nekim delovima mozga u kojima ranije nisam bio i na taj način se ponovo inspirišem. Sve to dok se u svetu dešava korona i nemaš pojma ni šta je to, ni da li je imaš ili ne, ni kako da se izlečiš. Konstantno sam bio zbunjen i u nekom haosu. Sa druge strane sam odlučio da tada izbacim pesmu na kojoj sam toliko dugo radio. Čekao sam pravi momenat kada da je izbacim i karantin je tu došao savršeno. Dovoljno vremena da osmislimo sve , kakve vizuale želimo, kakav cover art, na koji način ćemo raditi promo i tizovanje pesme i tako dalje. Na tome sam radio sa mojim anđelima, Emilijom Terzić i Igorom Rajić, jer sam karantin provodio sa njima. Toliko je bio zabavan proces, jer smo samo tako sedeli i pričali o tome šta predstavlja pesma i pokušavali da je interpetiramo na razne načine, dok na kraju nismo došli do onoga što smo želeli.
Kako si došao na ideju za spot i zašto baš vožnja u automobilu najbolje oslikava tekst pesme?
Znao sam od prvog momenta da želim da uključim vožnju u video na neki način. Pustio sam je nekolicini ljudi pre nego što je izašla i svi su bili iz fazona „ovo je pesma za voznju!”. Em što obožavam da vozim, a još i ako se vozim uz pesmu koja je stvorena za vožnju – thats a deal. Pored toga, taj osećaj zaljubljivanja i prvih momenata kada shvataš da gajiš emocije prema nekome je tako jedna truckava vožnja. Ali opet nastaviš da voziš, pratiš osećaj i ko zna sta može nastati odatle. Ljubav je divna i luda.
Kakvi su tvoji utisci kako je publika reagovala na singl?
I dalje sam u šoku iskreno. Ni u pet života mi ne bi palo na pamet da će mi se ljudi javljati i pisati tako divne stvari. Najzanimljivije mi je to što je svako u pesmi pronašao neki svoj ugao gledanja i svako je gleda iz druge perspektive, a to je meni najjača stvar kod muzike. Presrećan sam i neizmerno hvala svima koji ste je slušali i koji je i dalje slušate.
Rekao si da si se bavio fotografijom, te da je i bavljenje muzikom proizišlo odatle. Kako je do toga došlo?
Dugo sam se bavio fotografijom, ali onog trenutka kad je postalo komercijalno i kada sam to krenuo da radim samo da bih zaradio novac, izgubila se draž sa početka i dosadilo mi je iskreno. U tom momentu mog pada interesovanja za fotografiju sam spontao počeo da pevam, jer sam krenuo da izbacujem kavere na aplikaciji Smule i ljudima se svidelo. Ubrzo nakon toga smo napravili akustični bend sa drugarima iz srednje i to gledam kao početak bavljenja muzikom. Iako sam oduvek znao da je muzika moj put, trebalo mi je da se isprobam u drugim granama umetnosti. Moj problem sa fotografijom je bio taj što nisam pronašao način da iskažem svoje emocije i poglede na svet. Kod muzike je to dosta drugačije i baš zato me ona ovoliko vozi. Daje mi prostora da budem iskren i da radim stvari koje inače ne bih radio. Drago mi je sto sam prošao kroz fazu fotografije, jer i dalje imam taj skill koji mogu da iskoristim u ovome što trenutno radim.
Koje muzičare i bendove pratiš sada, a koje si nekada?
Ne bih mogao da se setim muzike koju sam slušao u osnovnoj skoli. Uglavnom je to bilo ono sto je trenutno popularno i sve što se puštalo na MTV i VH1. Bila mi je tad zanimljiva muzika ali tek od srednje škole sam počeo da otkrivam nove muzičare i počeo da kapiram širinu muzike. 8tracks (rip) i Soundcloud su zapravo bili počeci kada mi je muzika zagolicala maštu. The 1975, The Neighbourhood, Lana Del Rey i cela ta tambler ekipa. Tek u poslednjih par godina uviđam muzičare koji su mi postali uticaji i inspirišu me. Harry Styles, Maggie Rogers, Lorde, Fiona Apple, Charli XCX.. i još brda nekih ljudi koje nalazim na random plejlistama. Trudim da se ne ograničavam sa stvarima koje slušam, jer je baš zato muzika zanimljiva… milion različitih zvukova.
Ko ili šta ima najveće uticaje na tvoje stvaralaštvo?
Da, muzika koju slušam ima dosta uticaja ali najvećim delom su to moji prijatelji. Tokom godina se oko mene napravio krug ljudi koji je sličan meni i mojim razmišljanjima i toliko sam zahvalan što imam prijatelje koji su pretalentovani i prezabavni. Desi se tako da blejimo i neko od njih kaže nešto poetično i već u sledećem trenutku ja vadim notes i zapisujem. Takođe obožavam da čujem konstruktivne kritike, a znajući da one dolaze iz dobrog mesta, to me motiviše da radim još više i bolje. Savet koji bih dao bilo kome: okruži se pozitivnim, kreativnim i iskrenim ljudima.
Gde vidiš sebe na domaćoj muzičkoj sceni?
Vidim sebe kao nekog ko će inspirisati druge da guraju dalje i izlaze iz svojih zona komfora. S obzirom da sam relativno nov na sceni i ne postoje očekivanja koja treba da ispunim za sad jedino želim da se zabavljam maksimalno, stičem nova iskustva, upoznajem umetnike, ne samo iz sfere muzike već i fotografije, filma, grafičkog dizajna… i širim svoje vidike. Definitivno je dug put i jako neizvestan, ali se radujem da se za par godina osvrnem unazad i vidim dokle sam sitgao.
Da li planiraš neku muzičku saradnju? Sa kim bi voleo da dođe do toga?
Trenutno završavam saradnju sa mojom jako dobrom prijateljicom i pretalentovanom muzicarkom JYMENIK. Pesma doslovno šuri, jedva čekam da bude napolju. Generalno obožavam da sarađujem sa ljudima i čujem tuđe ideje i onda to nekako uklopimo u ono što se trenutno radi. Rekao sam to već jednom, ali reći ću opet, manifestujem saradnju sa Senidom. „Pijem” kida. Angellina mi je takođe zanimljiva, tam, svoje, Jana Vukovic, nekud.. stvarno ima dosta talentovanih muzicara sa kojima želim da radim. Svi mladi i talentovani.
Koje mesto u Beogradu je tvoj favorit gde bi voleo da nastupas uživo i zašto?
Kvaka 22 mi je jako kul. Mnogo mi se sviđa intimna atmosfera između publike i muzičara gde smo svi na istom nivou i samo vajbujemo uz muziku i đuskamo. Kvaka 22 hit me up!
Iako je još uvek rano, koliko su ti privlačni festivali i na čijoj bini bi voleo da se oprobaš?
Ja stvarno previše maštam i zamišljam šta će biti i kako će biti, ali nisam još stigao do festivala. Naravno da bih apsolutno želeo da se tako nesto dogodi, ali kao JA na festivalu zvuči ludo. Za početak želim da krenem da nastupam sa muzikom koja će izlaziti, pa ćemo posle toga na festivale. Al sad kad razmišljam, iskreno može da padne neki EXIT ili Sziget, ne bih se bunio.
Studiraš digitalni marketing na Fakultetu za medije i komunikacije, koliko misliš da je oglašavanje bitno za muzičku industriju danas?
Često bežim od toga koliko je zapravo bitno. S obzirom da toliko nove muzike izlazi svakodnevno, jako je bitno iskakati ljudima konstantno i držati im pažnju. To naravno ne znači da ne treba davati ljudima mira, ali ih treba podsećati da si tu, dokle god te ne upamte. Oglašavanje je samo jedan deo, ceo taj momenat društvenih mreža i kako se tamo predstavljamo upotpunjuje celu sliku.
Smatraš li da muzičari dovoljno koriste prednosti digitalnog marketinga za svoju promociju i širenje publike?
Sve zavisi od muzičara do muzičara. Svako ima svoje načine kako to radi i obožavam kad neko radi promo i kampanje na kreativano. Stvarno može dosta da se izađe iz tog okvira šta je promo i da se ide u razne dubioze. Opet sa druge strane ima ljudi koji ni ne rade promo, već samo izbace album, fanovi odlepe i muzika dobro prođe. Tanka je linija između neprimetne i napadne promocije. Kroz digitalni marketing sam naučio da su ljudi zapravo jako specifični i da mora da postoji granica jer će se prezasititi. Svakako se radujem se tom delu. Meni to dođe kao jos jedan način izražavanja i približavanja moje muzike ljudima.
Kakvi su ti planovi za dalje i kada da očekujemo najavljeni EP?
Voleo bih kada bih i ja znao kad da očekujemo EP. Apsolutno nemam pojma. Trudim se da maksimalno uživam u ovom procesu i eksperimentišem što više mogu, sa manje tog pritiska da uradim ovo što pre i izbacim projekat. Ali do kraja godine definitivno. 2020. je godina promena, moram i ja da priložim svoj deo.
Fotografije: Igor Milakov
Bravo za fotke Igore!❤️