I opet – sve je projekat, što je posebno zanimljivo kada razmišljamo o preširokoj i neuhvatljivoj sferi kulture i umetnosti. Usudiću se da tvrdim da je ova reč izrabljivana, čujem je na svakom koraku, stalno. Nekada iznenadi, a nekada je potpuno neočekivana. Sigurno znate tu priču – mladi reditelj počinje priču o svom dugometražnom debiju rečenicom na početku ovog projekta. Već poznati bend gostuje na radiju i najavljuje novi album, kao projekat na kom je ekipa dugo radila. Objašnjavajući koncept grupne izložbe koja je upravo otvorena kustoskinja se dotiče kompleksnosti tematskog okvira, te naglašava koliko je bilo izazovno raditi na tom projektu. Mnoge edukativne i umetničke radionice i inicijative će svoje aktivnosti objašnjavati i predstavljati projektno, jer tako je lakše, najprijemčivije. Uostalom, preko projekta su za nju i dobile novac. A šta kaže Vikipedija?
Projekat ili projekt (lat. proiectum — bačen unapred) je jedinstveni proces, sastavljen iz niza aktivnosti definisanih početkom i krajem, kao i ljudskim, finansijskim i drugim resursima, a koji ispunjava određene uslove. Svaka od planiranih aktivnosti unutar jednog projekta ima za cilj zadovoljenje ukupnih potreba klijenta.
Svima je jasno da klijent nije uvek klijent, pogotovo kada govorimo o malopre navedenim sferama. Klijent je uglavnom gledalac, slušalac, čitalac i učesnik. Ipak, ovakvo izjednačavanje ne bi trebalo da nas iznenadi. Zašto bi? Ulazak i preplitanja tzv. korporativnog diskursa u tzv. umetnički je u dobu procvata kreativnih industrija nešto sasvim očekivano. I sama izrabljujem reč reč projekat, nalazim joj razne namene. Kudim sebe, ali ona samo klizi sa mojih usana kao i reči kontekst, identitet ili praksa. Odmaram mozak izgovarajući je, ni ne pomislim da joj još nešto pridodam, tako u isto vreme umanjući i dodajući na značenju.
Uostalom, već su mnogi, na znatno ozbiljnijem nivou, pisali o projektizaciji društva, a, između ostalog, zbog toga što gotovo sve što radimo ima nekakvu projektnu strukturu.
Razmišljajući o ovoj temi, fokusirala sam se, pa i zapisivala trenutke u kojima ljudi izgovaraju ovu reč. Projekat za narednu godinu. Projekat-pronalazak stana. Projekat-opremanje stana. Projekat-svadba. Projekat-pravljenje bebe. Projekat-dobar provod u subotu uveče. Većina me nije iznenadila, a znam i zašto. Zato što projekat podrazumeva plan i strategiju, još dva veoma često upotrebljivana izraza u korporativnom diskursu.
U haosu i izobilju informacija i poluinformacija, obaveza i obećanja, rasklapamo naš život po prioritetima, projektno razmišljamo na svakom koraku, pravimo materijalne i mentalne strukture kako bismo izvukli nekakav maksimum. Zato i sama opsesivno i brižljivo pišem spiskove, kako bi ishod mog rada bio što bolji.
I hajde da banalizujemo – čišćenje stana je projekat: kako da što brže obrišem prašinu i usisam, oribam pločice i ispeglam košulje, kako bih se sama u tom prostoru što pre bolje osećala. Raspremanje ormana sebi predstavljam kao projekat: gomila ovo ide u đubre, gomila ovo sam iznosila i prosleđujem dalje, gomila ovo ću čuvati, jer je mnogo lepo, iako nikada ne nosim. To otvara i mnogo širu temu u kojoj, ako se vratimo na Vikipediju, i sami sebi postajemo klijenti, koje je potrebno zadovoljiti. Ideja o projektizaciji svakog (pa i najintimnijeg) čina unosi istovremeno i mir i nemir.
Zato, iako možda preterujem – na šta sugestivno ime ove kolumne nedvosmisleno ukazuje, biti ujedno sopstveni projekat i klijent koji hoda, diše, razmišlja i deluje je divno i strašno. Zvučim sebi kao neka kustoskinja, koja objašnjava tematski koncept izložbe. Pardon, projekta.
0 Comments