Ilustracija je kao vid vizuelne umetnosti sve više prisutna na društvenim mrežama, pogotovo na Instagramu. Ono što ilustratore razlikuje jedne od drugih, pored karakterističnog pristupa ilustrovanju je i paleta boja koje koriste, ali i poruka koja se ovim umetničkim izrazom šalje. Ako često provodite vreme na Instagramu, male su šanse da niste zapazili karakteristične likove bez lica koje crta i objavljuje ilustratorka pod pseudonimom @maple.things.
Iza ovog profila stoji Javorka Đurić. Diplomirala je na Fakultetu organizacionih nauka i bavila se digitalnim marketingom, a ilustraciji je odlučila da se posveti prošle godine, kada je dala otkaz na svom dotadašnjem poslu. Njeni radovi su inspirisani svakodnevnim temama – od muzike i filmova do međuljudskih odnosa. Karakterišu ih zagasite boje i kratke upečatljive rečenice kojima opisuje svakodnevicu, a ono što posebno privlači kod ovih radova je lakoća prepoznavanja u raznim životnim situacijama koje crta.
Ovog puta otkrila nam je zbog čega je odlučila da se potpiše kao Maple things, kako izgleda proces nastanka jedne ilustracije i kada najviše voli da promišlja šta će sledeće crtati.
Za početak, ispričaj nam kada si i kako počela da se interesuješ za crtanje i za ilustraciju kao vid vizuelne umetnosti?
Oduvek volim da crtam, kad sam bila baš mala mama mi je svaki dan posle posla donosila nove sveske, a ja sam švrljala i ispunjavala ih crtežima. Starija sestra mi kaže da sam crtala samo krugove, šta god to značilo. U osnovnoj školi sam bila oduševljena pravilima za crtanje portreta i kako matematikom možeš da dođeš do odgovarajuće simetrije. Između osnovne i fakulteta sam crtkala tu i tamo, išla na likovne sekcije, a onda sam u toku studiranja skroz prestala. Od prošle godine crtam skoro svaki dan.
Zašto si se odlučila baš za nju; šta ona za tebe predstavlja?
Krajem prošle godine dala sam otkaz na poslu u banci i htela sam da se posvetim samostalnom učenju web i grafičkog dizajna jer sam osećala da je to bio momenat kad sam morala to da uradim. Počela sam sa kursevima, knjigama, učenjem potrebnog softvera, a odmah na početku me je vuklo da najviše vremena provedem na učenju i vežbanju digitalne ilustracije. Ilustracija mi subjektivno daje najviše prostora, razmišljam u ilustracijama, kad vidim ljude i predmete, razmišljam o njihovim linijama, oblicima, bojama i kontekstu.
Za mene je ilustracija najbliskiji način interpretacije realnosti.
Koja priča stoji iza imena Maple things, odnosno zbog čega si odabrala da se baš ovako zove instagram profil gde objavljuješ svoje radove?
Zovem se Javorka, pa su me neki ljudi zvali Mejpl zbog engleskog prevoda reči javor (maple). Meni se ta kombinacija suglasnika oduvek dopadala kako zvuči, a pošto taj profil predstavlja mesto na kom postavljam sve svoje „stvari“, zato sam stavila da naziv bude takav – Javorkine stvari.
U opisu tvog instagram profila piše: „moje ilustracije i frustracije“. Na ovaj način si sugerisala da su teme koje te inspirišu zapravo svakodnevica i situacije koje nas okružuju. Kako ti posmatraš proces nastajanja jedne ilustracije i koliko je to zahtevan proces?
Na početku mi je u opisu stajalo samo „moje ilustracije”, a onda mi je drugarica napisala poruku: „jao, pročitala sam frustracije umesto ilustracije i pomislila da je to tako tipično za tebe”, pa mi je to bilo presmešno i pretačno i morala sam da dopunim opis. Što se procesa nastanka ilustracije tiče, frustracija ima dosta, tako da je početni uslov ispunjen. Proces je zahtevan u smislu da moram da zaronim u sebe, gde su misli nekad bliže površini, a nekad moram da odem dublje. Svakako to radim oduvek, overthinkovala sam sve i kad nisam ilustrovala misli, sada ih samo vizualizujem na drugom mediju.
Kako izgleda taj put „od ideje do realizacije“ – od prvobitnog impulsa gde si sigurna da ćeš od nekog motiva načiniti ilustraciju do toga da zapravo ugledaš finalnu verziju svog rada?
Često pešačim do sestre koja živi na drugom kraju grada i na tom putu sam sama sa sobom najviše i razmišljam o mnogim temama koje me brinu, raduju, zabavljaju u tom trenutku. Koja god da je tema, pokušavam da uhvatim misao koju najčešće ponavljam sebi i kojom mogu da sumiram taj glavni osećaj. A onda pokušavam da osećaj i misao spojim sa slikom. Gledajući ljude, slike, videe, razmišljam o osećajima koji oni izazivaju pa tako nekad slika bude prvi korak pa tek onda misao. Kada imam misao i sliku u glavi, onda crtam i razmišljam o drugim stvarima, kao što su boje i kako da postignem celokupni sklad. Imam listu sa idejama u telefonu i to je najveći nivo organizacije kod mene.
Da li misliš da je rad na sebi i sopstvenim veštinama važan u bavljenju ilustracijom i koliko?
Mislim da je baš mnogo važan! Ne samo u bavljenju ilustracijom. Postoji bezbroj tehnika i teorija koje bih želela da naučim i savladam kako bi moje ilustracije bile bolje i zrelije, a to može samo učenjem i stalnim vežbanjem i razmišljanjem o onome što pravim. Ja sam malo nestrpljiva, internet mi je uništio fokus i volela bih nekad kad bih mogla da isfiltriram i dobijem sve što mi treba što brže kako bih što pre primenila na svojim radovima, a to baš i nije najrealnije.
Na tvom profilu se mogu videti najrazličitije teme, ali pečat kojim upotpuniš ceo doživljaj svakako je i opis ispod ilustracija. Da li postoje neke teme koje su za tebe posebno inspirišuće?
Mislim često kako su moje ilustracije prosečne, a da se ljudima zapravo dopada osećaj kada spoje sliku i misao i podseti ih na nešto što su i sami osetili u nekom trenutku i možda sklonili sa strane. Ja samo malo pomognem da ne ostane samo na vizuelnom pa dodam i opis da bude možda manje apstraktno. Mislim da mi je najbliža tema socijalna anksioznost i anksioznost generalno i tu imam stvarno pregršt misli koje me često sputavaju da normalno funkcionišem i stalno se borim sa tim otkad znam za sebe, a pored toga mnogo volim da crtam i pišem o svojoj vezi i zaljubljenosti.
Da li je u početku bilo teško podeliti neke radove, imajući u vidu da u svaki od njih unosiš neku vrstu intime?
Na početku sam delila malo generalnije poruke koje nije bilo teško podeliti jer sam verovala da se mnogi tako osećaju i da neću biti mnogo izložena. Vremenom sam se oslobodila i počela da pišem o stvarima koje ne izgovaram ni prijateljima. Ovako mi je lakše da komuniciram jer mi se ne dopada kako moje stvari zvuče kad se izgovore. Profil je nastao kao vizuelni dnevnik, da služi samo meni za praćenje napretka u ilustraciji, a vremenom je postao zapravo moj pravi dnevnik, jer crtam i opisujem svoje dane. Upoznajem sebe, upoznaju me drugi i možda neko drugi upoznaje sebe kroz sve to.
Na svom instagram profilu imaš poprilično veliki broj pratilaca. Šta misliš da je ljudima najvažnije kod profila koji se bave ilustracijom? Da li je to originalnost, identifikacija sa nacrtanim i napisanim ili nešto treće?
Prilično mi je apstraktan taj broj i ne znam ko su svi ti ljudi koji su mi izgleda slični. Uglavnom su to žene i često mi pišu kako se pronalaze i kako im je drago da na Instagramu mogu da vide i nešto što nije ulepšana stvarnost. Meni je to prelepo i stvarno mi je i dalje čudno, ali uvek se obradujem i mnogo mi znači. Ljudi su divni prema meni i baš sam im zahvalna, ali kao da sve vreme očekujem i plašim se da će neko da dođe i da me izvređa, znam kakav internet može da bude. Pretpostavljam da je, kao i kod svih profila, najbitnije da se ljudi na bilo koji način poistovete, tj. da ilustracije probude nešto iskreno u njima.
Šta je ono na čemu radiš ili bi volela da radiš u narednom periodu?
Želim da vežbam, učim, crtam svaki dan i da postajem svakim danom sve bolja i zadovoljnija svojim veštinama. Hoću i da počnem da radim printove jer me ljudi pitaju kada će ih biti. Volela bih i još neke druge stvari u vezi sa profilom da unapredim, samo moram malo hrabrosti i samopouzdanja da steknem. A znate već da sam anksiozna kad razmišljam o budućnosti.
0 Comments