Albumi su zaista posebna umetnička dela. Nikada im nisam pristupala samo muzički, nego iz višestrukih aspekata koji se prožimaju sa mojim ličnim doživljajima i sećanjima. Ovde ću izdvojiti nekoliko posebno dragih, iz različitih perioda života.
Pink Floyd – “The Wall”
Jedan od privih albuma za koji vezujem jasno sećanje percepcije zvuka. Helikopter dopire iz pozadine, sa magnetofonske trake, dok tata glumi da ga stvarno čuje i zajedno očekujemo da sleti. Ali helikoptera nema iako se uporno trudim da ga vidim kroz plafon, potpuno očarana i izmeštena iz stvarnosti slušam “The happiest days of our life”.
https://www.youtube.com/watch?v=SQEaoHQM-WM
EKV – „S’ vetrom uz lice”
Album koji sam verovatno najviše puta u životu preslušala. Jedan od prvih bendova u kom sam svirala klavijaturu i pevala, bio je EKV tribute. Nismo imali nijedan nastup, ali smo vreme posle škole provodili vežbajući njihove pesme. Kasnije smo oformili autorski rok bend “Equilibrium”. U tom periodu, najviše me je inspirisala muzika, ali i stihovi Milana Mladenovića. Kao i sav mogući materijal koji sam mogla da prikupim iz različitih izvora, intervjua, knjiga, priča i fotografija. Klavijaturu sam dugo pokrivala crvenim platnom sa potpisima članova benda u postavi Milan-Magi-Bojan-Žika, koje je moj stric prikupio prilikom njihovog koncerta u Kikindi.
Avishai Cohen – “As Is…Live at the Blue Note”
Album koji je zapravo snimak koncerta, ima moć da te teleportuje u njujorški jazz klub. Uz njega sam naučila da slušam bez razmišljanja o samoj muzici, puštajući osećanja da se razvijaju u nedogled. Pored toga, ovaj album je obeležio moje otvaranje ka svim prelepim žanrovima muzike, jer sam pre studija i dolaska u Beograd slušala isključivo rock/progressive metal.
Oliver Huntemann “Propaganda”
Prvi album elektronske muzike koji sam preslušala u celini i kupila ubrzo nakon objavljivanja. Slušajući ga prvi put, bila sam izmeštena u imaginarni prostor nalik džungli i sve vreme osećala neku izvornu energiju. Tu sam negde i shvatila suštinu ove muzike, počela da je poštujem i volim.
Svemirko – „Tunguzija”
Moram priznati da sam se dvoumila između „Vanilije” i ovog albuma. Odabrala sam „Tunguziju” jer je posle prvog izvanrednog albuma zaista teško snimiti drugi koji neće biti isti, ali ni mnogo različit, lošiji ili bolji od prethodnog. Poslušajte oba i dođite u četvrtak na naš koncert u Dragstoru. 🙂
0 Comments