„Ovim fotografijama sam hteo da zabeležim ključne momente, odrastanje, čuvanje svog porekla, čuvanje istorije i stvaranje nove istorije grada. Koliko god društvo evoluiralo neke stvari se nikada neće promeniti. Odrastanje i poreklo ostaju isti, dok će se sve oko nas polako ali sigurno menjati. Mnoge generacije su svedoci ovih promena, naša pogotovo. Fotografije imaju moć da nam u budućnosti prikažu kakva je bila prošlost.
,,Sakupljajući fotografije mi sakupljamo svet.”
–Suzan Sontag.”
Mihajlo Marković je rođen u Beogradu 1998. godine. Odrastao je u centru grada i svih dešavanja koje Beograd sadrži. Kroz crtanje grafita naučio je kako da istraži grad, krovove, dvorišta, razne „štekove”. Spontano iz toga razvija se fotografisanje u želji da iz svake „akcije” zabeleži što bolje fotografije. Krov je mesto koje ga je dodatno podstaklo da ono što u datom trenutku vidi i zabeleži. Uvek su se isticale te beogradske sive zgrade, koje su nalik jedna na drugu, a iza njih nova arhitektura koja će obeležiti neko buduće i novo vreme, nove ljude i novu kulturu. Počeo je više da primećuje svet oko sebe i sve je više želeo da ga nekako zabeleži i sačuva u tom trenutku. Fotografija je nešto što će ostati uvek tu i u istom onom trenutku u kom je nastala. Tu se javlja njegovo sve veće interesovanje ka njoj i ka samom aparatu.
0 Comments