fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Predstavljeni rezultati analize izveštavanja medija o nasilju prema ženama

U periodu od 2019. do 2021. godine u domaćim medijima objavljeno je više od 36.000 naslova o nasilju prema ženama
13. April 2022.

Predstavljanje rezultata analize izveštavanja medija o nasilju prema ženama koje je sprovela grupa „Novinarke protiv nasilja“ održano je danas, sa početkom u 12 časova u Medija Centru.

Kako bi ukazale na značaj edukativnog, a ne senzacionalističkog informisanja javnosti, kao i stvaranja okruženja u kome je nasilje prema ženama neprihvatljivo, grupa „Novinarke protiv nasilja“ je, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, sprovela „Analizu medijskog izveštavanja o problemu nasilja prema ženama tokom perioda od 2019. do 2021. godine“.

Na konferenciji za medije govorile su Sanja Pavlović, aktivistkinja Autonomnog ženskog centra, Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika „Vreme“, Jovana Stanković, novinarka Euronews Srbija i Maja Branković Đundić, rukovoditeljka Sektora za rodnu ravnopravnost UNDP-a u Srbiji. Događaj je moderirala Ana Manojlović, novinarka Radio-televizije Srbije.

U periodu od 2019. do 2021. godine u medijima u Srbiji objavljeno je više od 36.000 naslova o nasilju prema ženama, rečeno je na predstavljanju analize.

Kao najčešće propuste u medijskom izveštavanju, govornice su izdvojile nepažljiv pristup temi, senzacionalističke naslove i fotografije, kao i najave i pokrivalice u televizijskim prilozima, zatim, retku proveru izvora i informacija, prečesto preuzimanje tekstova metodom copy-paste, ali i neobazrivost u izveštavanju kada se govori o žrtvama nasilja.

Jovana Gligorijević istakla je da se u medijima često koristi narativ koji žrtvu karakteriše kao mučenicu, sirotu ženu, nesrećnu ženu, što, samim time, stavlja u kontekst osobu kao neuku, što je najdalje od istine, kako je naglasila: „Žene koje odluče da izađu u javnost i čije su se priče već našle u javnosti veoma su hrabre i i te kako pažljivo istražuju kome i kako će se obratiti.”

Najviše objava na ovu temu bilo je 2021. godine, a novinarke okupljene oko grupe „Novinarke protiv nasilja“ pretpostavljaju da su pomenute objave podstaknute time što su mnoge žene, upravo te godine, izašle u javnost sa svojim ličnim pričama.

Ono što nam govore podaci istraživanja prikupljeni u protekle tri godine je da o nasilju prema ženama najviše izveštavaju onlajn portali, čak 60%, u odnosu na štampu, televiziju i radio, koji nisu prelazili 10% objava na ovu temu. Takođe, u analizi se, govore one, vidi trend da se o nasilju prema ženama govori kroz konkretne slučajeve, kada se nešto već desi i da je oko 70% svih objava tog tipa. Sa druge strane, mnogo ređe se piše o fenomenu nasilja prema ženama i širem kontestu, odnosno šta nasilje zapravo jeste.

Sanja Pavlović je istakla i ohrabrujuće podatke koji ukazuju na napredak koji se tiče izveštavanja medija o ovom problemu.

„Kada smo počele sa analizom, postavile smo nekih osam indikatora i po njima smo pratile kakvo je izveštavanje. Kada posmatramo taj trogodišnji period, vidimo pomake kod svih osam indikatora, mediji zaista počinju da usvajaju smernice”, govori ona.

Kroz analizu uočavaju da je najviše kršen indikator koji se tiče zaštite identiteta, ali da i tu vide pomake. Ističu i da je najveći napredak napravljen za indikator koji se tiče umanjivanja odgovornosti nasilnika (kada se nasilje opravdava siromaštvom, pandemijom, ili ličnim karakteristikama) u 2020. godini bilo je 20% ovakvih objava, dok je u 2021. godini ovaj procenat prepolovljen.

Za ove tri godine, od početka istraživanja i analize, uvele su i novine, 2021. godine počele su da prate o kojim vrstama nasilja se izveštava. Prema podacima iz analize, najviše se izveštavalo o fizičkom nasilju, a zatim o seksualnom. Međutim, Sanja je napomenula da o ekonomskom nasilju govori svega 8% objava, kao i da taj vid nije propraćen kroz medije. Takođe, odnedavno prate i medijsko izveštavanje o zloupotrebi vatrenog oružja za nasilje nad ženama.

Predstavljanjem ključnih rezultata na današnjoj konferenciji, novinarke su prikazale promene koje su uočene u medijskom izveštavanju o ovom društvenom problemu, gde su ostvareni najznačajniji pomaci, a na kojim aspektima je potrebno još raditi kako bi medijsko izveštavanje doprinosilo zaštiti žrtava i iskorenjivanju nasilja.

Fotografije: Sajt Medija Centra

Najnovije iz: Sanduče

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *