Nakon što je Ministarstvo za kulturu i informisanje uputilo molbu Vladi Republike Srbije za pomoć samostalnim umetnicima za vreme vanrednog stanja, u uredbi Vlade o rebalansu budžeta nije predviđen nijedan dinar za kulturu.
Iako je Vlada predvidela 5,1 milijadu evra za ekonomsku pomoć radi saniranja posledica epidemije koronavirusa, na platnom spisku se nije našao sektor kulture i samostalni umetnici. Prema podacima Koordinacionog odbora u Srbiji je registrovano 2.373 samostastalna umetnika koja su automatski nakon uvođenja vanrednog stanja ostala bez izvora prihoda, a nakon ove uredbe oni su uskraćeni i za neophodnu ekonomsku pomoć.
U molbi koju je pre dve nedelje Ministarstvo kulture uputilo Vladi naglašeno je da je kultura najznačajniji deo našeg nacionalnog i državnog identiteta i kao takva nema manji značaj od ostalih privrednih grana. Ali izgleda da svojim merama Ministarstvo finansija ne smatra tako.
U intervjuu za portal „Nova.rs”, potpredsednik Koordinacionog odbora reprezentativnih umetničkih udruženja Duško Paunković smatra da su „mere Ministarstva finansija donate da bi se određene delatnosti zaštitile od nestanka. Iz nekog razloga, kod onih koji su donosili mere, ne postoji svest da je oblast umetnosti neophodna uređenom društvu i da celokupna civilizacija počiva na kulturi.”
On je takođe primetio da se građanima u izolaciji preporučuje da čitaju knjige, gledaju filmove, slušaju muziku, a da se zaboravlja da su to sve proizvodi umetnika.
„Kada oni nestanu, a zbog nemara donosioca odluka to bi moglo i da se desi, onda neće biti ničega što bismo mogli da gledamo, slušamo ili čitamo, jer neće imati ko to da proizvodi”, naglasio je Paunković.
Duško Paunković, foto: N1
Za razliku od našeg Ministarstva finansija, pre mesec dana mogli smo da vidimo kako je Nemačka federalna vlada odobrila 50 milijardi evra pomoći kulturnim institucijama i umetnicima, koji su zbog epidemije ostali bez posla.
Svi samostalni umetnici bez stalnog angažmana i male firme sa do pet zaposlenih dobili su jednokratnu pomoć od 9.000 evra za naredna tri meseca, dok preduzeća koja imaju do 10 zaposlenih su primila 15.000 evra za naredna tri meseca.
„Ono što se jednom izgubi, ne može se ponovo brzo izgraditi. Zbog toga će očuvanje institucija kulture i osiguranje opstanka onih koji stvaraju kulturu i umetnost biti među prioritetima politike u nastupajućim nedeljama i mesecima”, navedeno je na sajtu Federalne vlade Nemačke.
Jasno je da je nezahvalno porediti ove dve države zbog raznih društvenoekonomskih faktora poput privrednog razvoja, velične zemlje kao i broja stanovnika, epidemijskih razmera koje su ih zadesile , i drugih parametara koji stavljaju vlade ovih zemalja u drugačije pozicije.
Treba podsetiti da nisu svi radnici u kulturi u našoj zemlji ostali bez pomoći za vreme vanrednog stanja.
Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl je, pre nego što je Ministarstvo poslalo molbu za pomoć Vladi, rekao da je u Beogradu napravljen spisak svih honorarnih saradnika angažovanih u ustanovama kulture i da će oni biti isplaćeni u toku vanrednog stanja.
On je tada u izjavi za „Kurir” rekao kako će sve koleginice i kolege tog statusa biti isplaćene u skladu sa mogućnostima i da taj iznos neće biti manji od 30.000 dinara mesečno.
Ivan Karl, Foto: Medija centar
Sinoć je na svom Tviter nalogu glumac Narodnog pozorišta Hadži Nenad Maričić objavio kako je jedna porodica sa malim detetom izbačena na ulicu jer, kako on navodi, nisu imali mogućnosti da obezbede novac za kiriju. Oba roditelja malog deteta su registrovana kao samostalni umetnici, a za dolazak u ovakvu poziciju gde je cela porodica ostala bez krova nad glavom, država svojom nebrigom o samostalnim umetnicima predstavlja najvećeg krivca.
Ceo tvit dostupan ovde.
Vlast je i van ove krizne situacije pokazala kako je sektor za kulturu poslednji u redu za podelu novca iz državne kase. Iz budžeta Srbije za 2020. godinu za kulturne delatnosti određeno je 0,73 odsto ukupnog državnog budžeta, što je procentualno nešto manje nego 2019. godine (0,74 odsto). Od ukupno 13,28 milijardi dinara , predviđenih za kulturu i informisanje, na kulturne delatnosti odlazi 9,8 milijardi, a za medijsku oblast 3,4 milijarde dinara.
Naslovna ilustracija: Mural u Belgiji
0 Comments