Joker Out je jedan od najpopularnijih pop-rock bendova u ovoj zemlji, a njihov frontman Bojan oličenje rock zvezde. Na teritoriji zemlje koja ima stanovnika skoro koliko i Beograd, veliki je broj relativno velikih bendova i muzičara, i onda imamo jedan bend koji se toliko izdvaja po masovnosti svoje popularnosti, a ne prelazi granice treša. To dosta govori o sceni, industriji i njihovom kreativnom bumu.
Joker Out sebe definišu kao shagadelic rock‘n’roll, a postoje od 2016. godine. Bend, pored Bojana, čine i basista Martin Jurkovič, gitarista Jan Peteh, gitarista Kris Guštin i bubnjar Jure Maček. Iza sebe imaju brojne singlove, jedan album i drugi koji je trenutno u pripremi. Nedavno su imali i vrlo zapažen nastup na Exit-ovom Fusion stejdžu.
Ako ne znate odakle da počnete sa njihovim opusom, Umazane misli (naziv njihovog prvog albuma) mogu biti dobar start. Razigrana i poletna, ova numera jednostavno poziva na đuskanje, a istovremeno budi čežnju za gimnazijalskim danima, čak i nama koji smo bili u srednjoj pre više od 10 godina.
„Zašto Shagadelic?“, pitam Bojana. „Kada su nas 2017. godine pitali koji smo žanr, iz zajebancije smo odgovori Shagadelic, zbog Austin Powers-a“, odgovorio je.
Upravo si mi odgovorio na pitanje – da je vaša muzika osoba, koja bi osoba bila (smeh)?
Pa, da, da je Austin Powers u boy bendu, izgledao bi kao Joker Out. Jebozovno (smeh).
foto: Vita Orehek
Kako si uopšte počeo da se baviš muzikom?
Basista Martin Jurkovič i ja smo komšije i prijatelji od detinjstva. Počeli smo zajedno da sviramo kada smo imali 11 godina. On je znao da svira gitaru, ali mu je tata kupio bas. Ja sam počeo da pevam, jer nisam znao ništa da sviram. Par godina smo svirali skupa, onda smo našli bubnjara, zatim smo išli na next level i 2016. je nastao Joker Out.
Kako je izgledao taj vaš put?
Pa, prvo smo se zvali Apokalipsa i svirali smo male, đačke svirke, po našim školama. Kad smo postali Joker Out, počeli da dobijamo malo veće gigove i pobedili smo na takmičenju đačkih bendova Špil liga u Kino Šiški. To je najveći battle of the bands kod nas. Na tom takmičenju smo pobedili 2017. godine i tada smo napravili i medijski proboj. Rasli smo. Bili smo predgrupa svakome kome smo mogli, snimali smo, izbacivali singlove. Prva dva singla su bila okej primljena, ali više među ljudima koji su nas već slušali. Zatim je singl Gola postao pravi hit jer je izašao na radiju 1, stalno se vrteo. Tad smo izašli iz mehurića. Nakon izbacivanja albuma stvar je otišla na još jedan dodatni next level i, evo, sad sviramo stalno.
Kakav je sada osećaj povodom svega toga?
Čudno je, jer smo stalno radili na tome da budemo big, da ljudi znaju našu muziku, ali se taj skok desio jako brzo. Rasprodali smo Cvetličarnu u Ljubljani dva puta, što je otprilike 3.000 ljudi po koncertu. Ali, svakako, bilo nam je čudno što smo posle toga išli u bilo koji drugi slovenački grad i održavali koncerte na kojima je bilo po 1.000 i više ljudi. Sada se desio i medijski push i stalno smo svuda i sebi smo previše (smeh). Jedini pritisak koji osećamo, sad kad radimo drugi album, jeste borba – da li radimo tu neku pesmu za sebe ili radimo sa mišlju da mora da bude hit. Moram priznati da sam jako zadovoljan, jer na albumu neće biti prilagođavanja tome.
Da li može da se živi od muzike u Sloveniji?
Može, ali jako selektivno – retki artisti mogu da žive od muzike. Ipak, to nije zbog toga jer scena ne bi dozvoljavala, nego zbog mentaliteta muzičara – uvek se smatralo da se ne može živeti od muzike i da moraš raditi nešto drugo. 95% muzičara nije bilo 100% u muzici, nego su radili neki drugi full time posao, a sa strane su svirali. Ali, tako ne ide. Jedino ako se 100% baciš u to, onda može.
Da li i dalje imaš tremu pred nastupe?
Sad smo već imali toliko koncerata da su nam postali rutina. Mada, kada je malo drugačija situacija, kad nisi siguran koliko će biti ljuid i slično, tada nam je kao da prvi put nastupamo. Takođe, Gregor Štras (pevač benda MRFY) i ja imamo serijal akustičnih koncerata jedan na jedan. Tu smo samo nas dvojica, pevamo po 10 pesama – naših i njihovih, mešamo. On peva moje, a ja njegove, i te koncerte održavamo po celoj Sloveniji. Tu sam znao biti nervozan, jer nisam navikao da sam sviram sa gitarom, tu se svaka greška čuje, tako da, kada imam bend iza sebe, onda sam miran.
Pričala sam i sa wonder woman slovenačke rep scene – Ženom. Sa stavom, ali bez prepotentnosti, Žena ima sjajan flow, jednako koliko je vešta u pisanju lirike. Repuje o onome što okupira i muči svaku mladu osobu – odluke u životu, ljubav, svakodnevica. Sa old school vajbom, ona je pravo osveženje, i to ne samo na slovenačkoj, već i celokupnoj sceni Balkana, na kojoj nema mnogo ženskih rep artista. Njen opus je skomnijeg obima, ali svi znamo da nije bitan kvanitet, već, (šta, deco?) – kvalitet. Obavezno čekirajte njenu verziju numere Blossom, u sklopu Mentovih session-a.
„Počela sam da repujem sa nekih 18 godina. Dosta sam slušala rep muziku i uvek sam znala tekstove svih pesama. Od reči do reči. Potom je Vazz, sa kojim sam išla u istu školu, krenuo pomalo da repuje. Znao je ponekad da repuje između časova i sećam se da sam tada razmišljala: ako on može to, zašto ne bih mogla i ja? Ali ja nikad nisam sela i nešto napisala. Pretpostavljam da nisam imala samopouzdanja da bi to valjalo, a ja sam tip osobe koja ne sme da fejluje pri prvom pokušaju. Grozno, znam“, govori kroz smeh Žena.
Ali, ipak se nešto promenilo?
Da, dok sam se jednog dana vraćala busom iz škole, napisala sam četiri stiha. I dalje ih znam. Sećam se da sam pomislila: Čekaj, ovo ipak nije sranje! Pa sam nastavila da pišem, godinu dana kasnije sam upoznala gomilu sjajnih repera i producenata i ostalo je istorija.
foto: Arne Međedović
Čini se da je na tvoj rad dosta uticao old school hip-hop. Ko su ti uzori iz ovog žanra i ere?
Zanimljiva konstatacija, s obzirom na to da, kada sam počela da slušam rep (imala sam oko 13 godina), slušala sam samo new age repere. Sećam se kako sam bila oduševljena otkrićem Tyler, the Creator-a. Slušala sam njegov album GOBLIN svakog dana na putu do osnovne škole. Kroz Odd Future sam otkrila repere poput Mac Miller-a, Joey Badass-a, Kendrick Lamar-a, ASAP Rocky-ja. Dosta sam slušala i Kanye-a, J Cole-a, itd. Zatim sam išla „nazad kroz vreme“ da istražujem odakle je sve poteklo, pa onda opet na sadašnji zvuk, tako da – strani zvuk koji sam slušala je bio više new age. Ali istovremeno, totalno sam se zaljubila i u slovenački rep. Najviše sam slušala izvođače kao što su Mrigz & Ghet, Emkej, Mito, Doša… Sa druge strane, njihov zvuk je definitivno old school, tako da možda odatle dolazi taj uticaj.
Koliko ima ličnog života u tvojoj muzici?
Mnogo. Zaista volim da zaronim dublje u svoje tekstove i da ostavim svoje srce tu. Verujem da ih čini boljim, jačim i stvarnijim, odnosno autentičnim.
Šta misliš o devojkama na rep sceni Slovenije, ali i Balkana?
Mislim da zaista počinje da se čuje i naš glas u ovom žanru. Volim kako smo različite, svaka reperka donosi svoj stil, pogled na stvari i zvuk.
Da li bi i dalje repovala i da nemaš publiku?
To je zanimljivo pitanje. Volim muziku, ali zaista. Ne bih mogla da živim bez nje. Kada sam bila mlađa, stavljala bih slušalice u uši i kada idem od svoje sobe do kuhinje i nazad (smeh). I ni za milion godina ne bih pomislila da ću moći da se bavim muzikom, tako da bih odgovorila sa: da, i dalje bih pravila muziku, čak i da nemam publiku. ALI – poznajem sebe vrlo dobro i postoji velika mogućnost da bi mi dosadilo ili bi mi bilo žao što niko ne sluša moju muziku, tako da je verovatnoća 50/50 (smeh).
Kako percipiraš koncept originalnosti u 21. veku?
Hmm… Pre svega, mislim da je teško shvatiti da li je neka ideja tvoja ili si je već negde videla/čula, a ne možeš da se setiš. Ovo je tako jer smo toliko bombardovani informacijama. Ipak, i dalje verujem da smo u stanju da napravimo nešto novo i kreativno, originalne stvari, jer svako od nas ima svoja autentična iskustva u životu. Imamo drugačije misli i poglede na svet i osetljivi smo na različite stvari. Verujem da svaka kreativna individua zapravo ima svoj originalni glas, samo ga mora pronaći i imati hrabrosti da ga podeli.
Sledeće nedelje završavamo serijal intervjua sa slovenačkim muzičarima, Dariom Nožićem Serinijem iz rep sastava Matter i muzičarkom Sahareya-om. Do sledećeg čitanja, cheers!
0 Comments