Sve moje pesme su jako otvorene i pričaju neku priču o meni

Kantautorka i mlada pop umetnica tam nedavno je objavila novi singl pod nazivom „samo ne ovde“. Kako je ovo njena najiskrenija numera koju je publici do sada predstavila, govori da joj je vremenska distanca dala snagu da procesuira svoje emocije i prenese ih na pesmu. Ovu liričku ispovest tam je počela da piše još pre tri godine, a nakon dugog potiskivanja odlučila je da je vreme da se suoči sa sobom i svojim emocijama. Posle gotovo dve godine od prve strofe, otputovala je u Berlin, u studio Damjana Blažuna, gde je i nastala pesma koju sada imamo prilike da čujemo.

Proces rada na pesmi pomogao joj je da spozna da je dovoljno jaka da ogoli svoje najskrivenije, ali i da nastavi da eksperimentiše i rizikuje sa zvukom i saradnicima.

Istakla si da je nova pesma „samo ne ovde” posebno emotivna i tvoja najiskrenija numera do sada. Kada i kako si uopšte odlučila da želiš da je objaviš?

tam: Kada sam odlučila da je vreme da se suočim sa sobom i svojim emocijama nakon dugog potiskivanja koje se nije odnosilo samo na temu pesme. U tome mi je pomogao rad sa Damjanom Blažunom i poverenje i sigurnost koju imam u radu sa njim.

Da li je pesma imala neke posebne dorade ili je tekst ostao isti kao i tog dana kada si je napisala?

Napisala sam prvu strofu i prelaz na klaviru i nisam mogla dalje od toga dok nisam došla u Berlin dve godine kasnije. Doputovala sam tamo isključivo da radim, što je značilo da sam bila sama sa svojim emocijama i pesmom koja je čekala da bude završena.

Prošle su skoro tri godine od kada si napisala ovu numeru, da li ti je vremenska distanca dala poseban pogled na tekst ili si prosto čekala pravi trenutak?

Vremenska distanca mi je dala snagu da iznesem to. Neki sentimenti i neki ljudi su mi bili previse blizu u tom trenutku. Tada nisam mogla ni da zamislim koji aranžman bi ikada mogao da bude dovoljno dobar da podrži sva moja osećanja. Volela bih da nekad izbacim stripped down akustičnu verziju doduše.

Koliko ti je bilo izazovno da se kroz ovu pesmu otvoriš pred publikom i iskoračiš iz dosadašnjeg prepoznatljivog „koktel, šljokice i žad” fazona?

Sve moje pesme su jako otvorene i pričaju neku priču o meni. Žad je otvorena na neki drugi način, zapravo je veliki deo procesa isceljenja kroz koje sam prolazila dok sam je pisala.

Iako je tekst posebno emotivan, zvuk je klupski, te si i sama rekla da je ovo savršena „plačem u klubu“ pesma, kako je došlo do tog spoja?

Damjan, koji je producirao ovu pesmu, je iz Zagreba, ali živi i radi u Berlinu. Sigurno je njegovo okruženje uticalo na to, ali šta mu je tačno prolazilo kroz glavu dok je producirao početni aranžman koristeći moj inicijalni voice note u Flix busu dok se vozio na relaciji Zagreb – Berlin, nikada neću znati. Pitajte njega.  

Koliko je suočavanje sa sobom tebi bilo izazovno?

Inače nije, od malena sam vrlo introspektivna, ali postoje periodi kada potiskujem sve moguće na mnogo različitih načina. Sklona sam da se to dogodi, ali ponovno otkrivanje bude neizmerno bolnije u tim slučajevima.

Čemu novo te je naučio proces nastanka pesme „samo ne ovde”?

Da sam dovoljno jaka da ogolim svoje najskrivenije i da nastavim da eksperimentišem i rizikujem sa zvukom i saradnicima u svom stvaralaštvu.

Uz pesmu si objavila i spot koji nas vraća u 90-e i početak 2000-ih godina, da li je melahnolija za tim vremenima bila inspiracija ili nešto potpuno drugo?

Kako je pesma melanholična, zahtevala je takav pristup. Mislim da je spot prelepa dopuna osećanjima kojima sam htela da pristupim.

Možemo li u narednom periodu da očekujemo nešto slično ovome, emotivno i iskreno?

Ja sam uvek emotivna i iskrena, samo je ta emocija nekad ranjivost, a nekad želja da se provedem kao nikada u životu.

Fotografije: Universal Music / Aleksandar Jevrić, rebra studios