U ovogodišnjem izboru CineLink Books 2025. sedam je književnih dela: „Balada o ubici i ubici i ubici“, autor: Dalibor Pejić, izdavač: Geopoetika, Srbija; „Bejturan i ruža“, autor: Aleksandar Hemon, izdavač: Buybook, Bosna i Hercegovina; „Bespotreban čovek“, autor: Edin Salčinović, izdavač: Vrijeme, Bosna i Hercegovina; „I onda opet, iz početka“, autor: Filip Grujić, izdavač: Booka, Srbija; „Pitanje anatomije“, autorka: Marina Vujčić, izdavač: Fraktura, Hrvatska; „Samo jedna od“, autorka: Petra Prtajin, izdavač: Ljevak, Hrvatska i „Zvezdana šuma“, autorka: Jasminka Petrović, izdavač: Kreativni centar, Srbija.

Uspešan početak 2024. godine već je rezultirao konkretnom saradnjom, pa je produkcijska kuća Antitalent iz Hrvatske otkupila prava na knjigu „Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate“ Nađe Petrović (Geopoetika, Srbija). CineLink Books i dalje potvrđuje svoju misiju: istaknuti potencijal regionalne književnosti za adaptaciju i olakšati prelazak dela sa stranica na ekrane.

U aprilu ove godine, forum Exploring Synergies ponudio je praktičnu simulaciju writer’s room-a koristeći roman „Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate“ kao studiju. U organizaciji Sarajevo Film Festivala, događaj je poslužio kao centralna platforma za upoznavanje autora i izdavača s procesom književne adaptacije. Predvođen priznatim scenaristima i rediteljima Goranom Stankovićem i Vukom Ršumovićem, writer’s room okupio je izdavače, autore i filmske stvaraoce iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore, podstičući dinamičnu razmenu ideja i iskustva književne i filmske industrije. Simulacija je imala za cilj da demistifikuje proces adaptacije – nudeći praktične uvide u razvoj likova, epizodnu strukturu i zajedničko pripovedanje – uz istovremeno naglašavanje ključne uloge vlasništva i upravljanja intelektualnom svojinom (IP) u oblikovanju održivih filmskih i televizijskih projekata.

Kroz inicijative poput Exploring Synergies i CineLink Books, Sarajevo Film Festival ostaje posvećen kontinuiranom jačanju saradnje između izdavačkog i audiovizuelnog sektora – podržavajući rast obe industrije i podstičući saradnju među disciplinama.

CineLink Books nastavlja da ističe književno bogatstvo regiona i stvara plodno tlo za saradnju između autora, izdavača i filmskih stvaralaca. Ove priče – bilo da su epske, intimne, mračne ili šašave – spremne su za sledeće poglavlje na ekranu.

Odabrane knjige biće predstavljene na posebnoj sesiji tokom CineLink Industry Days 31. Sarajevo Film Festivala, gde će biti predstavljene etabliranim producentima iz regiona i šire.

Predstavljamo izbor CineLink Books 2025.:

Balada o ubici i ubici i ubici, Dalibor Pejić (Geopoetika, Srbija)
Sudbine troje neobičnih neznanaca isprepliću se kada se nađu u istom automobilu, na putu prema moru. Relja pokušava da pobegne od besmislenog života u gradu i ponižavajuće, transakcijske veze sa starijom ženom. Jana traži mir posetom rodnom mestu svog preminulog ljubavnika. Pepolo želi… pa, to ostaje misterija. Večno nasmejani ljudski div izgleda kao da juri nedostižnog leptira kojeg samo on vidi. Kako se približavaju svom odredištu, na površinu izlazi mračna istina – svako od njih je u prošlosti ubio nekoga. Snovima nalik reminiscencije otkrivaju ratne traume i epizode bespotrebnog nasilja.

Bejturan i ruža, Aleksandar Hemon (Buybook, Bosna i Hercegovina)
Kada jednog junskog dana 1914. nadvojvoda Franc Ferdinand uz veliku pompu stiže u Sarajevo, Rafael Pinto je zaokupljen mlevenjem bilja za pultom svoje apoteke. Pinto je daleko od pomisli da će sukob ogromnih razmera zapaliti svet. A onda svet eksplodira… U rovovima u Galiciji, surovu stvarnost ratnog nasilja Pinto uspeva da preživi samo zahvaljujući pažnji saborca Osmana, svog zaštitnika i ljubavnika, čoveka od akcije i harizmatičnog pripovedača, koji upotpunjuje Pintovu poetsku dušu. Zajedno beže iz rovova, preživljavaju gotovo sigurnu smrt, susreću se sa špijunima i boljševićima, putuju preko planina i kroz pustinje, iz sveta u svet, stižući do Šangaja, i sve to zahvaljujući Pintovoj ljubavi prema Osmanu – kao i povremenoj upotrebi opijata. Ovaj lirski i potresni ep, prožet Hemonovom prepoznatljivom pesničkom prozom, istražuje rat, opstanak, izgnanstvo i odanost.

Bespotreban čovek, Edin Salčinović (Vrijeme, Bosna i Hercegovina)
Poigravajući se registrima popularne i šund-kulture, Salčinović u svom debitantskom romanu vešto pripoveda, glasom novinara crne hronike, o graničnim područjima jedne moguće sarajevske stvarnosti. Bizarno samoubistvo ratnog veterana, neuspešna pljačka banke, slučaj pedofila ubice iz više klase, ubistvo punice iz klasnih pobuda te okultno ubistvo iz strasti. Ovaj hibridni roman otkriva Salčinovića kao jednog od retkih glasova koji se fluidno kreće između ironije i duboke filozofske refleksije.

I onda opet, iz početka, Filip Grujić (Booka, Srbija)
Centralni lik novog romana Filipa Grujića pravi je „junak našeg doba“, mladić na prelasku iz dvadesetih u tridesete, upravo izašao iz duge veze s nejasnom idejom šta želi od života. Njegova svakodnevica rastrzana između porodice (razvedeni otac i majka, njihovi novi partneri i njihovi vremešni, ali vrlo živopisni roditelji), prijatelja, devojaka i obaveza, komične epizode, snažan autoironijski ton i bolno iskrena promišljanja o tome šta uopšte znači biti srećan u trećoj deceniji XXI veka – sve su to delovi kompleksne, ali majstorski složene literarne slagalice koju bez preterivanja možemo nazvati prvim pravim ozbiljnim milenijalskim romanom u srpskoj književnosti. Nakon dva hvaljena ranija dela, ovaj roman potvrđuje Grujića kao jednog od najznačajnijih savremenih glasova u regionu.

Pitanje anatomije, Marina Vujčić (Fraktura, Hrvatska)
Kada gospodin Florijan Bauer objavi zanimljiv oglas u kojem traži „ženu koja će mu milovati leđa – samo leđa“, on ne zna da će to preokrenuti njegov uređeni život. Jedina koja se odazvala, Veronika Vinter, bankarska službenica vođena znatiželjom i finansijskom potrebom, jednako je nespremna za promene koje predstoje. Zajedno, oni se kreću kroz emocionalne barijere i otkrivaju neophodnost ljudskog dodira. Marina Vujčić u „Pitanju anatomije“ ispisala je neviđeno toplu ljudsku priču, s puno duhovitosti i humora.

Samo jedna od, Petra Prtajin (Ljevak, Hrvatska)
Za tinejdžere u urbanim sredinama, malo je stvari brutalnije od izolacije. Pia, koju su vršnjaci odbacili i maltretiraju je, pokušava da se uklopi – samo da bi bila još više ismejana. Sama i razoružana, povlači se u sebe. Ali prihvatajući svoj status izgnanice, otkriva neočekivana prijateljstva i krhku, marginalnu zajednicu. Ovaj moćni debitantski roman 21-godišnje autorke, sa sirovom iskrenošću bavi se emocionalnim nasiljem adolescencije, a napisan je poetskim jezikom i neustrašivim glasom nove generacije.

Zvezdana šuma, Jasminka Petrović (Kreativni centar, Srbija)
Srdačna priča o prijateljstvu između usamljenog drveta po imenu Radoslav i energične veverice Dace. Kada Radoslav prizna da je tužan, Daca kreće da ujedini šumske životinje da mu pomognu. Inspirisane starom legendom o zvezdanoj magiji, životinje sade seme i preko noći šuma procveta. Ova šarmantna priča bogata maštom, duhovitošću i toplinom, podseća mlade čitaoce na moć jedinstva, empatije i zajedničkog truda. Čarobna bajka za decu i porodicu.

31. Sarajevo Film Festival biće održan od 15. do 22. avgusta 2025.

Članak CineLink Books 2025: Sedam regionalnih književnih dela u ovogodišnjem izboru se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Đorđe Matić – Sve bilo je muzika (Kulturni centar Gradac iz Raške, edicija Raške duhovne svečanosti) 5/5 *****

Već godinama unazad moj izbor se svodi na ono što moram da čitam zbog emisija koje vodim na Radio Beogradu 2, a koje su u vezi sa književnošću, što je privilegija mog posla. Moja ovonedeljna privilegija, u tom smislu, bila je nova esejistička knjiga Đorđa Matića koja nosi stih po pesmi Arsena Dedića. Čuvenom kantautoru posvećen je i prvi esej u ovoj knjizi, a oni kasniji i Bobu Dilanu, Džimu Morisonu, Zdravku Čoliću, kako Đorđe Matić kaže, jednorogu naše muzike. Kuriozitet je da je knjiga štampana i na ćirilici i latinici, a Matić istančanim pesničkim jezikom ulazi u suštinu svih onih nota i stihova koji su presudno uticali na generacije stasale na ovim prostorima i to u formi eseja, žanra nepravedno zapostavljenog. 

Virdžinija Vulf – Gospođa Dalovej (Laguna) 5/5 *****

Nastavljajući misao sa početka prethodnog pasusa… 

Moj čitalački izbor se donekle ukomplikovao (ali i neizmerno obogatio) kada smo počeli da snimamo podkast Vredno priče u produkciji Kontrast izdavaštva. To me je vratilo ili prvi put odvelo do klasika, poput romana Gospođa Dalovej Virdžinije Vulf. Naredne godine će se navršiti jedan vek otkako je objavljena ova knjiga istinske ikone feminizma. Nezaboravna gospođa Dalovej kupuje cveće usred Londona dok Big Ben otkucava sate, preispitujući svoj identitet i svoje izbore. Njena postelja se, kako primećuje, sužava. Tu je i neuhvatljiva Sali Seton, pravi modernistički junak Piter Volš i tragični Septimus Voren Smit (koji u jednom strašnom času prestaje da oseća)… Upoznavanje ovih likova je samo jedan od razloga za čitanje ovog dela i danas i za još sto godina. Kao i Sopstvena soba, kojoj ću se temeljnije vratiti na nekom odmoru (ako, ikada…). 

Ja sam ta koja nisam. Razgovori sa Milicom Nikolić, priredio Nenad Milošević (Akademska knjiga) 5/5 *****

U godini kada je objavljena Gospođa Dalovej rođena je jedna po svemu posebna intelektualka – Milica Nikolić, a kako je ovde dosta toga u simbolici broja pet, možda vredi pomenuti da nas je napustila pre pet godina. Milica Nikolić je, dakle, doživela duboku starost, a preminula je nadomak one ulice koja deli Zemun od Novog Beograda i koja nosi ime jednog od najmlađih američkih predsednika. U dugotrajnim razgovorima sa Nenadom Miloševićem, pesnikom i urednikom, podelila je svoja sećanja na, kako izdavač navodi, tri epohe srpske književnosti. Milica Nikolić bila je istaknuta urednica i prevoditeljka, supruga Oskara Daviča, prijateljica Radomira Konstantinovića, Aleksandra Tišme i Vaska Pope, a njena sećanja su dragoceni trag jednog prošlog vremena na koje danas gledamo sa čežnjom, kako zbog kvaliteta književnosti, tako i zbog uzbudljivije književne scene. O njenom karakteru govori i to što nijednom tokom razgovora nije prekinula Nenada Miloševića. Sa tom mišlju treba ući u o čitanje knjige Ja sam ta koja nisam. Na ovogodišnjem Sajmu sam za dvesta dinara kupila njenu knjigu o poeziji Vuča, Matića, Dedinca, Ristića i Daviča. 

Radmila Lazić – Život posle života (Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani Kraljevo, Edicija Povelja) 5/5 *****

Teško da bi ova lista mogla proći bez poezije, i to kakve. Među poslednjim knjigama koje sam čitala je nova poezija naše istaknute pesnikinje Radmile Lazić, za koju bismo mogli reći, kako to kaže i Robert Frost, da je u stalnoj ljubavnoj svađi sa svetom. Priznala sam Radi da je na mene, kada sam bila pri kraju gimnazije, snažno uticalo njeno Žensko pismo, a tu je i kultna zbirka Doroti Parker bluz, koju se nadam da ćemo uskoro čitati u novom izdanju. Ipak, u novoj pesničkoj knjizi Rada Lazić piše o smrti i svemu što sledi posle, o prijateljstvu i svetu bez žeravice i plamena, bez ganuća. Dvadeset dužih pesama i 64 litanije čitaoca suštinski suočavaju sa mišlju Adama Zagajevskog sa početka knjige – suviše smrti, previše crnog sjaja… Radmila Lazić će i ovom knjigom potvrditi da pesma definiše pesnikov odnos prema životu i svetu, a čitaoce suočiti sa strašnim i večitim pitanjem kroz stih – šta sa preostalom šačicom života?

Migel de Servantes – Don Kihot (Vulkan) 5/5 *****

Kako napisati koji red o knjizi koja je opšte mesto svih naših odrastanja i stasavanja? Susret sa Don Kihotom posle mnogo godina od prvog čitanja samo potvrđuje ono što svi znamo – knjige treba čitati iznova i iznova, u različitim periodima života. Sećam se da je kritičar Milan Vlajčić jednom prilikom na radiju rekao da ako nisi gledao film ili čitao knjigu deset godina, teško da je možeš smatrati pročitanom. Don Kihot je u meni izazvao snažne čitalačke emocije, još od epizode sa vetrenjačama koje vidi kao divove, preko dva stada ovaca koje vidi kao neprijateljske vojske, pa sve do svakog pojedinačnog reda ove knjige koji je upućen njegovoj nedosanjanoj Dulsineji, jer vitez bez ljubavi isto je što i drvo bez lišća i plodova, što i telo bez duše. Ovaj junak renesansnog duha će već u petom poglavlju hrabro kazati da zna ko je, a čitaoca suočiti sa spoznajom da sukob idealizma i realnosti donosi nemire, smeh i suze. 

Naslovna fotografija: Vera Trifunović

Članak Biblioteka: Sara Arsenović se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova novina značila bi da finansijska nadoknada za korišćenje autorskih prava ide autorima, književnicima i prevodiocima. Bibliotekarsko društvo Srbije saglasno je sa tim da se plaćaju autorska prava, ali smatraju i da je potrebno pronaći model koji ne ugrožava biblioteke.

Bibliotekarsko društvo Srbije stoga je uputilo premijeru Srbije apel u kome traži da se odluka o plaćanju tarife na pozajmljene knjige stavi van snage jer bibliotekari upozoravaju da će taj namet dovesti u pitanje opstanak ovih ustanova i ističu da bi država trebalo da nađe drugi model po kome bi se plaćala pomenuta tarifa.

Jelena Glišović, predsednica ovog društva, za portal Novosti je kao pozitivan primer navela način na koji je Hrvatska rešila ovo pitanje, gde naknadu „za posudbu” publikacija plaća država, odnosno tamošnje Ministarstvo kulture i medija.

„Po tom modelu i kod nas bi ovo moglo biti rešeno, s tim što bi novac možda trebalo da isplaćuje Ministarstvo lokalne samouprave jer su lokalne uprave osnivači biblioteka”, rekla je Glišović za Novosti.

Ona je istom prilikom naglasila da biblioteke nisu profitabilne organizacije i nemaju sopstveni novac kojim bi pokrile ove troškove, tako da će rad javnih biblioteka Srbije kojih ima 530 sa ograncima biti ugrožen. Takođe je apelovala i da je sada najvažnije da se odluka o plaćanju tarife stavi van snage, a nakon toga da se uključe i bibliotekari koji bi predložili model po kome bi ovaj problem bio rešen.

Društvo bibliotekara Srbije pozvalo je građane da potpišu onlajn peticiju za odlaganje stupanja na snagu naplate „Tarife”.

Članak Uvodi se nadoknada na svaku iznajmljenu knjigu iz biblioteke se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Drugi zakon termodinamike“ Drago Glamuzina
5/5 *****

Radnja romana se odvija tokom jedne pijane večeri, prijatelji su okupljeni na rezidenciji za pisce. Počinju da igraju „igru“ – svako treba da ispriča neku svoju autentičnu priču, neki događaj iz života koji ih je na neki način promenio, povredio, posle kog su se osećali osramoćeno… Bilo koja priča, samo da je istinita i razarajuća. Tada počinje magija ovog romana. Svaka priča je neočekivana, tenzična, neke su tragične, neke su transcendentalne, neke začudne i duhovite. Autor je majstor prirodnosti replika i dijaloga, i zaista posle prve priče koju ispriča jedna od junakinja, potpuno si uvučen u to veče. Počinješ da se osećaš kao da, kao i ostali likovi, prisustvuješ nečemu velikom – jednoj večeri koja je neponovljiva i koja sadrži sve istine sveta. I zaista, na kraju romana, osećala sam se kao da sam promenjena osoba.

„Kuhinja“ Banana Jošimoto
4/5 ****

Priča prati junakinju Mikage koja se, nakon smrti svoje bake, suočava sa prazninom i usamljenošću. Ona svoj novi dom pronalazi kod dečaka njenih godina Jukija i njegove majke Eriko, kod kojih se seli ubrzo nakon bakine smrti. Iako je težište radnje na odnosu između Mikage i Jukija, njihove ljubavne priče, ipak, lik Eriko je sve vreme prisutan, prati ih kao senka i ubrzo postaje okosnica radnje. Roman zapravo prati njihov trougao. Iako mi je sam zaplet romana jako zanimljiv, kao i sami likovi, koji su zanosni, ipak na kraju sam ostala pomalo ravnodušna. Kao da mi je falilo da na nekom mestu stvar bude malo podignutija, jača, možda čak emotivnija? Ostaje mlak osećaj, pomalo hladan. Međutim! U svakom izdanju „Kuhinje“ nakon romana je i priča „Moonlight shadow“ (naslov je dobila po pesmi Majka Ofilda). I ta priča, kao da mi je upotpunila sam roman, ona ima taj intenzitet koji mi je falio.

„Kad smo bili mlađi“ Oliver Lovrenski
5/5 *****

Oliver Lovrenski je devetnaestogodišnjak koji piše o sirovom odrastanju u Oslu. Glavni lik i narator romana je Ivor, on i njegovi drugovi su grupa šesnaestogodišnjaka koji sve dublje gaze u svet opijata, nasilja i kriminala. Kroz kratka poglavlja, koja podsećaju na beleške koje bi neki tinejžer zapisao u svojoj svesci, u svoj dnevnik ili čak kao SMS poruku, mi pratimo njihove avanture, tuče, zaljubljivanja, razočaranja, očekivanja, snove, ali i postepeni sunovrat. Jezik romana je vrlo specifičan – bez klasične interpunkcije, čak ponegde i sa emotikonima. Stil potpuno oponaša sadržaj. Meni je čitanje ovog romana bilo baš interesatno iskustvo. Trebalo mi je malo vremena da se priviknem na takav stil i da se adaptiram na to šta zapravo čitam i koji su narativni postupci, za čim da tragam u tekstu. Na početku sam, možda čak, moram priznati, imala predrasude da je samo specifičnost stila čar ovog romana, ali zapravo nije. Kako odmiče roman, sve se dublje ulazi u psihologiju tih dečaka, u problematiku Osla, i okruženja u kom dečaci odrastaju. Roman je, kako odmiče, sve razorniji, potresniji i dublji.

„Sećanje na devojku“ Ani Erno
4/5 ****

„Sećanje na devojku“ je delo autofikcijske proze po kojoj je Ani Erno poznata. Autorka se priseća 1958. godine, godine kada je doživela svoje prvo seksualno iskustvo koje je za nju bilo traumatično. Ona u romanu preispituje procep koji se napravio između devojke Ani iz 1958. godine i Ani danas. Kao da je roman neka vrsta istrage – šta se dešava sa našim sećanjima i na koji način su ona utkana u naše današnje biće. A ono što mi je bilo posebno interesantno jeste kako je taj događaj odigrao ključnu ulogu u njenom bavljenju pisanjem. Ovo je prvi roman Ani Erno koji sam pročitala i moram da primetim, da je ovo redak slučaj mog uživanja u tome što sam se na trenutke osećala kao da se probijam kroz tekst. Rečenice su dugačke i isprepletene, svaka rečenica mora da se pročita po tri puta da bi se ceo njen smisao obuhvatio. To mi obično smeta, međutim, ovde je to slučaj upravo zato što su zaista rečenice prepune kompleksnih misli kojima se prosto moraš vraćati da bi primio ceo njihov smisao. Autorka neverovatno gradi tenziju, kroz čitav roman si u nekoj neizvesnosti i napetosti, samo čekaš šta će se loše desiti. Međutim, možda je upravo posledica tolike strepnje upravo ono što mi je zasmetalo, a to je taj fatalizam i mrak koji je obojio čitav roman. Kao da fali nešto lepo, neka pauza od gorčine, što će napraviti kontrast onom ružnom, da bismo lepo mogli još jače da osetimo.

„Probudiću se na Šibuji“ Ana Cima
5/5 *****

Ovde malo varam, s obzirom, da sam pročitala nekoliko romana skorije od ovog, međutim, mislim da nije dobio onoliku pažnju kod nas koliku zaslužuje, te tako bih iskoristila priliku da ga pomenem. Roman ima dve narativne niti. Jedna nit prati dvadesetčetvorogodišnju junakinju koja studira književnost u Pragu, prevodi sa japanskog jezika zaboravljenog pisca Kavašitu, izlazi sa jednim momkom i bori sa se svakodnevicom, dok druga nit prati dušu junakinje koja je zarobljena u kvartu Šibuja u Tokiju bez mogućnosti da pobegne. Ono što mi je bilo fascinantno je na koji način se ove dve linije uvezuju i kako ih je autorka isprepletala. Sve vreme sam se osećala kao da otrkivam nešto novo i nisam na kraju ni malo bila izneverena, kao što ponekad biva kada se na taj način gradi tenzija.

Članak Biblioteka: Nađa Petrović se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Verujemo da knjige koje biramo pomeraju granice savremene književnosti na jugoslovenskom prostoru i stvaraju nove svetove u kojima su otpor i nada ponovo mogući. Svi ovi radovi su neophodni i svi zaslužuju vašu pažnju jer nastavljaju da inspirišu dijalog i podstiču promene”, navodi se u saopštenju žirija.

Tako je priznanjem „Štefica Cvek” nagrađen je roman Strvinari starog svijeta Tee Tulić (Oceanmore, 2023), melanholična i topla priča o tročlanoj, a potom dvočlanoj porodici na hrvatskom priobalju, na prelomu iz osamdesetih u sadašnjost. Strvinari starog svijeta je retko uspeo roman na svakom nivou, na nivou jezika, tona, kompozicije, karakterizacije likova, prikaza odnosa između likova, pa čak i radnje, navodi žiri.

Jedinstveni matični broj Lidije Dimkovske (TRI, 2023) dobija sve zasluge za majstorski spoj geopolitičkih tenzija sa složenom porodičnom dinamikom. Žiri je izdvojio ovo delo zbog njegovog suptilnog udaljavanja od narativa prošlosti i gubitka i preusmjeravanja interesovanja na sve ono što se još može zamisliti.

Prvenac riječke autorke Eve Simčić Četiri lakta unutra (V.B.Z., 2023) pleni autentičnošću svoje imigrantske priče, beleži žiri. Tragajući po preskupim iznajmljenim stanovima, među uvrnutim poznanicima, u hodnicima čekaonica ili sigurnosti uspomena, pripovedačica uviđa da mora proći dug i mučan put ne bi li shvatila kako su njen lek – i njen dom – u njoj samoj.

Kuća se nije mrdnula Jelene Anđelovske (Partizanska knjiga, 2023) je poetsko-dramska-prozna zbirka u kojoj se pesme događaju na krovovima zgrada, u kući, u izbegličkom stanu. Zbirka se bavi temom kuće od izbegličkog doma-gubljenja doma, preko života u podstanarskim stanovima, nasleđivanja kuće, do kuće kao sedišta lezbejske organizacije. Uspeh ove knjige ogleda se i u bavljenju temama poput rata i različitih formi nasilja – dirljivo, pametno, ali bez patosa i patetičnosti.

Samoizdata zbirka pesama Kalie Dimitrove U haosu radosti (2023) je knjiga koja se ističe smjelom duhovitošću, nepretencioznim cinizmom i vještinom pronalaženja radosti u uskogrudnoj kulturi kasnog kapitalističkog i heteropatrijarhalnog haosa. Prema rečima žirija, poezija Dimitrove je savremena oda koja slavi prijateljstvo i izabranu porodicu, raznolikost queer svetova, i sve to čini da osetimo mir i radost u našem malom i neophodnom intimnom haosu.

Marija Andrijašević je u knjizi Temeljenje kuće (Fraktura, 2023) postigla preciznu ravnotežu između eksperimentalnosti i komunikativnosti. Svakim od prozno-poetskih blokova koji čine ovu knjigu dominira samosvestan ženski glas koji promišlja temu o kojoj se u ovdašnjim književnostima nedovoljno govori – rodni aspekt nasleđivanja. Tematsku odvažnost autorka podupire pomno osmišljenim konceptom i uzbudljivim, nepretencioznim lirskim iskazom.

Ovogodišnje priznanje dodeljeno je i izdanju grupe autorki ŽENE BIH za djecu – Ilustrovano putovanje s izuzetnim ženama iz prošlosti (Sarajevski otvoreni centar, 2023) čija je vrednost upravo u tome što, oslanjajući se na bogatu tradiciju ovog žanra, i učeći iz nje, pokazuje njegovu rastegljivost i slojevitost. Pedagoški element je uvek bio prisutan u sličnim knjigama, ali prema rečima žirija ovde je on eksplicitno promišljen i razrađen na nivou pitanja, uputstava, zadataka, informacija.

Proglašenje književnog izbora održano je u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine u sklopu Festivala ženske umjetnosti i aktivizma Pitchwise. Detaljne odluke žirija mogu se pronaći i na sajtu bookvica.net.

Književni izbor „Štefica Cvek“ organizuju Pobunjene čitateljke (Srbija), Kulturtreger/Booksa (Hrvatska), Naratorium (Bosna i Hercegovina) i Koalicija MARGINI (Severna Makedonija). Ovogodišnji izbor podržali su Western Balkans Fund, Rekonstrukcija Ženski Fond, La Terra Nostra i Book & Zvuk.

Fotografije: Nidal Šaljić

Članak Objavljen književni izbor Štefica Cvek za 2024. godinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Cilj regionalnog književnog izbora „Štefica Cvek“ je afirmacija pobunjenih spisateljskih i čitateljskih praksi, odnosno feminističke, antikolonijalne, marksističke, queer i ekološke perspektive.

„U tom smislu, jasna je tematska i idejna perspektiva, odnosno društveno-politički angažman kao jedan od kriterijuma pri razmatranju nominovanih dela. Jednako vredan kriterijum je i književni postupak, odnosno specifičan autorski literarni odgovor na našu zajedničku, društveno-političku stvarnost i samu književnu (i generalno umetničku) produkciju. Ukratko, sve ono što u povesti (post)jugoslovenske književnosti predstavlja roman Štefica Cvek u raljama života, kao i opus Dubravke Ugrešić u celini. Stoga bi u kontekstu ovoga izbora idealno bilo delo koje ujedinjuje kvalitete društveno-politički angažovane i književno-estetski kvalitetno napisane knjige”, navode članice/i žirija.

U drugi krug izbora „Štefica Cvek“ ulazi ukupno 27 knjiga, a to su redom:

Petar Andonovski, Не кажувам (Ne kažuvam) (Polica, roman)

Marija Andrijašević, Temeljenje kuće (Fraktura, zbirka poezije)

Jelena Anđelovska, Kuća se nije mrdnula (Partizanska knjiga, zbirka poezije)

Tamara Bilankov, Iz kuće po kojoj pada kiša (Jesenski i Turk, zbirka priča)

Lidija Deduš, ja se zovem lidija deduš (Fraktura, zbirka poezije)

Kalia Dimitrova, Во хаосот радост (Vo haosot radost) (samoizdata, zbirka poezije)

Lidija Dimkovska, Единствен матичен број (Edinstven matičen broj) (Izdavački centar TRI, roman)

Mihaela Gašpar, Premještanje snova (Fraktura, roman)

Igor Ivko, Početnici (Disput, roman)

Amila Kahrović Posavljak, Škriptaji kože (Buybook, roman)

Hana Korneti, Илина и шумските тролови (Ilina i šumskite trolovi) (Ili-ili, roman za decu)

Suzana Kos, Dante (Meandar Media, zbirka poezije)

Andrijana Kos Lajtman, Dani kositra i jeke (Hrvatsko društvo pisaca, zbirka poezije)

Bojan Krivokapić, Vila Fazanka (Arete, roman)

Ivana Maksić, Vejavica (Futura publikacije Novi Sad / Nojzac, zbirka poezije)

Marija Marković, Habia Rubica (Raštan izdavaštvo, zbirka priča)

Jelena Miholjević, Taj glas (Petrine knjige, zbirka poezije)

Nataša Nelević, Mali roman o blatu (Nova knjiga / Kosmos, roman)

Sibila Petlevski, Točka poraza (Sandorf, roman)

Igor Raiden, Издигнување (Izdignuvanje) (Templum, roman)

Tijana Rakočević, Intimus (Fokalizator, zbirka priča)

Eva Simčić, Četiri lakta unutra (V.B.Z., roman)

Gaja Smilevska, Скрши што судбината гради (Skrshi što sudbinata gradi) (Flip Book Books, strip novela)

Tea Tulić, Strvinari starog svijeta (Oceanmore, roman)

Martina Vidaić, Grad: konstrukcija (V.B.Z., zbirka poezije)

Jana Adamović Yana, Iva Atoski, Selena Danilović, Jelena Đorđević, Lea Embeli, Ivana Filipović, Danica Jevđović, Miljana Mihajlović, Ana Milojković Omi, Ana Petrović, Dragana Radanović, Kod kuće (Besna kobila, strip)

Lejla Kalamujić, Adisa Bašić, Tamara Zablocki, Nikolina Todorović, Selma Asotić, Sabina Fidahić, Lamija Milišić, Bjanka Alajbegović, Enes Kurtović, Lamija Begagić, Lamija Grebo, Zoran Čatić, Emir Zametica, Boriša Mraović, Ferida Duraković, Žene BiH za djecu – Ilustrovano putovanje s izuzetnim ženama iz prošlosti (Sarajevski otvoreni centar, knjiga za djecu)

U prvom krugu žiri su činile/i Gracija Atanasovska, Marija Boshkovska, Marija Božić, Filip Kučeković, Ivan Šunjić, Anja Tomljenović i Milica Ulemek. Autorka ovogodišnjeg vizuelnog identiteta izbora je Lejla Ahmedspahić, grafička dizajnerka i ilustratorka iz Sarajeva.

Drugi žiri preuzima ovaj izbor na daljnje čitanje, kada će doneti finalnu odluku o nagrađenim knjigama. Dobitnice i dobitnici treće po redu „Štefice Cvek“ biće javno objavljeni na svečanom proglašenju u septembru 2024. godine.

Književni izbor „Štefica Cvek“ organizuju Pobunjene čitateljke (Srbija), Kulturtreger/Booksa (Hrvatska), Naratorium (Bosna i Hercegovina) i Koalicija MARGINI (Severna Makedonija). Ovogodišnji izbor podržali su Western Balkans Fund i Rekonstrukcija Ženski Fond.

Članak U drugi krug izbora Štefica Cvek ulazi ukupno 27 knjiga se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U najužem izboru NIN-ove nagrade pored Grabovca bilo je još četiri autora: Vladimir Pištalo: „Pesma o tri sveta“ (Agora), Vladan Matijević: „Pakrac“ (Laguna), Srđan Srdić: „Autosekcija“ (Partizanska knjiga) i Ljubomir Koraćević: „U zemlji Franje Josifa“ (Književna opština Vršac).

U žiriju NIN-ove nagrade za najbolji roman objavljen prošle godine radili su Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Violeta Stojmenović, Tamara Mitrović i Goran Korunović (predsednik).

Za nagrađeni roman glasali su Žarka Svirčev, Tamara Mitrović i Violeta Stojmenović, dok su za roman Pakrac Vladana Matijevića gasali Milena Đorđijević i Goran Korunović.

Pred proglašenje dobitnika, Milan Ćulibrk zatražio je minut ćutanja za preminulog Gorana Petrovića.

Na ovogodišnji konkurs za NIN-ovu nagradu pristiglo je 188 romana.

O romanu „Poslije zabave“, na sajtu izdavačke kuće Imprimatur stoji da je u pitanju „roman o ocu, roman o zločinu, roman o porodici, roman o prijateljstvu, roman o odrastanju, totalni roman!“

S temom dvojništva, velikom kakva jeste u našoj književnosti, kakvu čitamo kod Danila Kiša uostalom, pisac uokviruje tematski različite segmente koji ovu knjigu čine presjekom jednog života.

Tako osvijetljene momentume uokviruje dvojništvo oca i sina, figura prvog pisca i onog koji nasljeđuje – dar, spisateljsku osjetljivost i zaostavštinu, naređenje da se nepravdama suprotstavlja otvorenim srcem i jednom pisaćom mašinom.

Poslije zabave, mada kompoziciono osmišljen u pet dijelova, počinje jednom rečenicom, jednim motom, neizostavnim i suštinskim citatom koji daje kolor i uspostavlja ton cijelom narativu: „I onda počinje oluja govana“.

Tako je jednom rekao Roberto Bolanjo i bespovratno osvijetlio pravac drugom piscu.

A oluja Steve Grabovca velika je i strašna u pokušaju da se dekonstruiše sjećanje, niz uspomena (ili privida) koje, napokon prizvane, spasavaju i istovremeno ogoljuju svijest do njene nemoćnosti.

Vest u celosti preuzeta sa sajta Danas.rs.

Članak Stevo Grabovac dobitnik 70. jubilarne NIN-ove nagrade za roman Poslije zabave se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kako je nastala ideja za stvaralački eho i zašto si rešila da ga pokreneš?

Emilija Šljivić: Ideja je nastala zahvaljujući  priči Stvaralački Eho koju sam napisala pre tri godine. Tada sam razmišljala kako bi bilo zanimljivo organizovati događaje sa piscima i razgovarati svake nedelje o procesu pisanja priča. Međutim, shvatila sam da je sam naziv priče Stvaralački Eho sveobuhvatan i mogao bi da uključi sve ljude koji se na neki način bave umetnošću.

Stvaralački eho se bavi različitim umetnostima – šta sve potpada u domen stvalačkog eha i čime se sve on bavi?

Stvaralački Eho se bavi idejama. Sve potiče od neke ideje koja nas nadahne da je pretočimo u umetničko delo. Događaji uvek imaju temu ili pojam koji nam je vodilja u razgovoru. Na taj način, stvaraoci iz različitih sfera umetnosti ili nauke predstavaljaju svoje radove, razmišljanja, iskustva nadahnuta temom. Takav vid komunikacije ostavlja prostora da možda započnu zajedničke projekte koji bi doprineli razvoju kulture u našoj zemlji.

Kako bi opisala lajtmotiv Stvalačkog eha?

Kreativnost kao vodilja, motivacija, glavni pokretač.

Program Stvaralačkog eha dešava se u različitim mestima u Beogradu – kako ste ih birali i da li postoje neke specifičnosti svakog od njih?

Birala sam alternativne kulturne prostore, zato što se ljudi na takvim mestima osećaju kao kod kuće. Mesta poput Baze Kulturnih Zbivanja, Bife Ventila, Društvenog centra Krov, Kvake 22, KC Grad. Svi prisutni mogu aktivno učestvovati na događaju, a ne samo pasivno posmatrati sa strane i čekati da se postavi pitanje, kao što je slučaj na nekim kulturnim događajima. Važno je i mlađim generacijama približiti kulturna dešavanja i pokazati da mogu biti veoma zanimljiva i interaktivna, ukoliko su organizovana na mestima u kojima se oni osećaju prijatno.

Stvaralački eho pokreće okupljene na razgovor o umetnosti – zbog čega su ovi razgovori važni?

Umetnost nam omogućava da pokrenemo neke teme koje nas duboko dotiču kao ličnosti. Razgovori o svemu tome mogu pomoći da iz neke drugačije perspektive sagledamo teme koje smo predstavili u stvaralaštvu. Na taj način dolazi do razmene mišljenja, i samim tim sazrevamo i kao ličnosti i stvaraoci jer učimo da slušamo jedni druge, da razgovaramo u svetu koji je više okrenut virtuelnim komunikacijama, koje vode sve većem otuđenju među ljudima. 

Da li postoje neka nova saznanja o kulturi i umetnosti do kojih ste došla radeći ove dve godine?

Upoznala sam divne i talentovane ljude, ali primetila sam da im ponekad nedostaje hrabrost i volja da istraju u realizaciji ideja. Zapadnu u pasivnost ili prepuštenost vremenu, a neki od njih prestanu da se bave umetnošću. Najvažnije je ne odustajati, koliko god to zvučalo kao izlizana fraza, zaista jeste tako i ja se nadam da će Stvaralački Eho poslužiti kao podrška.

Kakva je pozicija kulture i umetnosti u Beogradu, a kakav je odnos mladih prema njoj I prema stvaralaštvu?

Iz nekog razloga stičem utisak da je sve  jednolično. Čini mi se da je sve postalo kvanitet, ali ne i kvalitet. Hiperprodukcija je uzela maha u svim sferama umetnosti. U moru raznovrsnog sadržaja, važno je obratiti pažnju na kvalietan kulturni sadržaj, koji je na žalost, nedovoljno afirmisan u javnosti. Otud možda i potreba mladih umetnika da odu iz ove zemlje i sreću pronađu na nekom drugom mestu, gde će se osećati cenjeno i prihaćeno.

Šta je najvažnije za mlade umetnike koje ovde stvaraju? I šta biste poručili onima koji žele umetnošću da se bave?

Nadovezaću se na prethodno pitanje. Ja mislim da je umetnicima najvažnije da njihov rad bude cenjen i prepoznat kao nešto u šta vredi ulagati. Na taj način se daje i motivacija koja je neophodna kako bi uopšte opstali u umetnosti. Svima bih preporučila da se bave umetnošću jer može biti veoma lekovito. Neka naša negativna osećanja koja potiskujemo mogu biti pretočena u umetničko delo. 

Kako planirate da proslavite 2. Rođendan Stvaralačkog eha?

Drugi rođendan proslavićemo u Bifeu Ventil i veoma talentovani stvaraoci Milica Babović, Filip Savković i Ivana Nikolić govoriće o nekim temama koje ih trenutno zaokupljuju u radu i stvaralaštvu. Muziku će po završetku kulturnog programa puštati pesnikinja Marija Živković.

Šta su vam dalji planovi i želje za razvoj?

Stvaralački Eho će nastaviti da se organizuje i u ateljeima, tako da će pored kulturnog događaja biti organizovane i radionice crtanja inspirisane temom događaja. Polaznici radionica će imati priliku da se upoznaju sa stvaralaštvom pisaca, pesnika, dramskih umetnika, fotografa, itd. Želja mi je da Stvaralački Eho jednog dana postane edukativni centar koji će uspešno pružati podršku svim kreativcima!

Fotografija: Privatna arhiva

Članak Kreativnost kao vodilja Stvaralačkog Eha se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U Vremenskom skloništu enigmatični Gaustin otvara „kliniku za prošlost” koja nudi obećavajuće izlečenje od Alchajmerove bolesti: svaki sprat oživaljava pojedinu deceniju do najsitnijih detalja, prenoseći pacijente vremenski unazad. Međutim, zahvaljujući ubedljivosti ovog čina, značajno počinje da raste broj zdravih ljudi koji kliniku vide kao „vremensko sklonište” nadajući se da će u njoj pobeći od užasa sadašnjice; razvoj događaja rezultira neočekivanom zagonetkom kada prošlost počne da osvaja sadašnjost.

Kako je rekao Vladislav Bajac, objavljivanje romana prvenca „Prirodni roman” 2001. godine na srpskom jeziku bio je ujedno i prvi izlazak neke prozne knjige Gospodinova u svet, van bugarskog jezika. „Ako je Geopoetikino izdanje tada makar i simbolički najavilo uspešnu globalnu budućnost ovog talentovanog autora (objavljujući mu i druga prozna dela), izdavačka misija je ispunjena. I pre „Vremenskog skloništa” Gospodinovu je nebo, i u mašti, i u realnosti, bilo granica. Gde li je tek sada?, reči su glavnog urednika Geopoetike, u čijem je izdanju Vremensko sklonište i objavljeno.

Portret Vladislava Bajca – Studio Babić

Olga Tokarčuk, dobitnica Nobelove nagrade za književnost, govoreći o Vremenskom skloništu navela je da je Gospodinov jedinstven po mnogo čemu: „Niko ne može da spoji intrigantan koncept, prekrasnu maštu i savršenu spisateljsku tehniku kao on. Svaka stranica stiže kao iznenađenje i nikada ne znate kuda će vas autor nadalje odvesti”, dok je Sandro Veronezi, dvostruki dobitnik nagrade Strega i član žirija ovaj roman nazvao moćnim, briljantnim, pronicljivim, zloslutnim i zagonetnim: „Roman u kojem budućnost popušta kao trula greda, a prošlost hrli kao poplava”.

Georgi Gospodinov (1968) jedan je od najprevođenijih bugarskih pisaca. O njegovim knjigama, prevedenim na više od dvadeset pet jezika, pisali su Njujorker, Njujork Tajms, Liberasion i drugi. Njegov roman „Fizika tuge” dobio je međunarodnu nagradu „Jan Mihalski”, a bio je i u najužem izboru za nekoliko prestižnih nagrada u Evropi i SAD, među kojima je i nagrada američkog PEN-a za najbolji prevedeni roman. Gospodinov je dobitnik i nagrade „Prozart” za doprinos balkanskoj književnosti, a 2016. odlikovan je Ordenom Ćirila i Metodija za doprinos bugraskoj kulturi i obrazovanju. Slepa vajša, kraktometražni animirani film, reditelja Teodora Uševa, prema istoimenoj priči Gospodinova, objavljenoj u zbirci I druge priče, bio je u najužem izboru za Oskara 2017. Sa ćerkom Rajom objavio je dečju knjigu Svadbe životinja i stvari koju su zajedno napisali i ilustrovali. Autor je više od petnaest knjiga poezije, proze, eseja, jednog grafičkog romana, libreta za operu, kao i nekoliko scenarija za kratkometražne filmove. Za roman „Vremensko sklonište” (2020, Geopoetika, 2023) Gospodinov je dobio nekoliko prestižnih nagrada: Međunarodnu nagradu Buker 2023, Evropsku nagradu Strega 2021, nagradu Sinklar 2021. Italijanska elektronska publikacija L’Indiscreto stavila ga je na prvo mesto najboljih knjiga prevedenih na italijanski jezik u 2021. godini, a Gardijan i Fajnešel Tajms proglasili su „Vremensko sklonište” knjigom godine.

Portret Georgija Gospodinova – Dirk Skiba

Vladislav Bajac (1954), pisac i izdavač. Bavio se novinarstvom i književnim prevođenjem. Knjige pesama: Koji put vodi do ljudi i Put haiku Knjige priča: Evropa na leđima bika, Podmetači za snove – Geopoetičke basne, Gastronomadske priče, Sabrane priče. Romani: Knjiga o bambusu, Crna kutija – Utopija o naknadnoj stvarnosti, Druid iz Sindiduna, Bekstvo od biografije – Život u osam imena, Evropa ekspres – Roman u pričama, Hamam Balkanija – Roman i druge priče, Hronika sumnje. Nagrade i priznanja: Itoen za haiku poeziju, Japan, Stipendija Fondacije Borislav Pekić, Stevan Pešić, Zlatni bestseler, Knjiga godine lista Večernje Novosti, Nagrada Branko Ćopić pri SANU, Šesti april, Hit Libris, Međunarodna nagrada Zlatni prsten, Makedonija, Međunarodna nagrada Balkanika, Zlatni Hit Liber RTS, Isidora Sekulić, Kočićevo Pero i Kočićeva Knjiga, Ramonda Serbica; Međunarodna nagrada Prozart, Makedonija, Posebna književna nagrada Kine (Special Book Award of China), Kina, Nagrada Dimitrije Mitrinović, Nagrada Meša Selimović za najbolju knjigu. Prvi roman Knjiga o bambusu uvršten u 25 romana decenije u Jugoslaviji 1990. Nominovan za IMPAK Dablin književnu nagradu. U najužem izboru Književne nagrade Atine za najbolju stranu knjigu, kao i za međunarodnu nagradu Mirko
Kovač,. Knjige su mu prevedene na dvadeset svetskih jezika. Potpredsednik Srpskog PEN-a 2006-2010. Jedan od osnivača i član Balkanske Akademije umetnosti (Academia Balkanica Europeana), 2017. Osnivač, glavni urednik i direktor izdavačke kuće Geopoetika, 1993. Svetska Nagrada za književnu prevodilačku inicijativu (Literary Translation Initiative Award) Londonskog sajma knjiga i Udruženja izdavača Ujedinjenog kraljevstva za ediciju Srpska proza u prevodu na engleskom jeziku (SPiT – Serbian Prose in Translation), 2018. Nosilac ordena Kraljevine Norveške za zasluge u rangu Zapovednika (Royal Norwegian Order of Merit-Commander), 2020.

Booking Balkan program bavi se predstavljanjem autora i autorki Balkana i njihovim povezivanjem u međusobnoj interakciji i popularizaciji regionalne književnosti i prevodilaštva. Podržan je od strane Evropske mreže za književnost i knjige TRADUKI (Berlin). Autorka projekta i urednica programa je Jelena Pavlović.

Knjige oba autora biće dostupne za kupovinu po promotivnoj ceni, a nakon razgovora uslediće i potpisivanje. Cena ulaznice za program je 250 rsd, a ulaznice je moguće kupiti pre početka događaja, u KC Grad (Braće Krsmanović 4, Beograd).

Fotografija: Portret Georgija Gospodinova, autor fotografije – Phelia Baruh

Članak Booking Balkan: Georgi Gospodinov u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Elena Ferante, Napuljska tetralogija

Kako drugačije započeti listu, nego sjajnom Elenom Ferante, možda i današnjim simbolom ženskog pisma u širim krugovima. Elenin prvi roman u okviru Napuljske tetralogije – Moja genijalna prijateljica, osvojio je naša srca brzinom svetlosti, pa smo željno iščekivali dan kada će Booka, koja je kod nas izdavač, objaviti da je nastavak na pomolu. Ferante oko sebe ima i veo misterije, što ovu spisateljicu čini dodatno intrigantnom za mnoge, jer joj je identitet anoniman, pa se mnogi čak pitaju da li je ona zapravo muškarac ili žena. Autorka ovog teksta ne.

Napuljsku tetralogiju čine četiri knjige – Moja genijalna prijateljica, Priča o novom prezimenu, Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju i Priča o izgubljenoj devojčici. Radnja romana prati Lenu i Lilu, dve najbolje drugarice koje odrastaju u siromašnom i nasilnom kraju Napulja i njihove živote od kada su devojčice, preko odrastanja, pa sve do kasnijeg doba. Iako je u fokusu njihovo prijateljstvo, kroz ova četiri romana Ferante donosi i otvara širok spektar drugih tema, poput odnosa žene i muškarca, majke i kćerke, klasnih pitanja, siromaštva i bogatstva, političkog konteksta i društvenih dešavanja sredinom 20. veka.

BONUS: Iako je Napuljska tetralogija najpoznatije Elenino delo, ni ostali romani prevedeni kod nas ne zaostaju za njom, te ukoliko vam se dopadne stil ove italijanske spisateljice, toplo preporučujem da pročitate i ostale prevedene romane: Lažljivi život odraslih, Mračna kći, Dani napuštenosti i Mučna ljubav.

Tanja Mravak, Naša žena

Ukoliko više volite kratke prozne forme u vidu priča koje pričaju priče različitih žena, Naša žena Tanje Mravak je zbrika za vas. Knjiga prati žene različitih generacija, obrazovanja, bračnog stanja i uverenja. Kroz pripovedanje o scenama iz njihovog života, ona nam donosi njihovu svakodnevicu iz koje dosta saznajemo o ulogama koje su im nametnute, njihovom odrastanju, ali i porodičnim, rodbinskim i muško – ženskim odnosima uslovljenim i izgrađenim pod uticajem patrijarhalnog obrasca.

BONUS ljubiteljima kratkog proznog formata: Lana Bastašić, Mliječni zubi; Rumena Bužarovska, Moj muž, Nikuda ne idem, Osmica; Ana Miloš, Rastanak

Elfride Jelinek, Ljubavnice

Nobelovka Elfride Jelinek jedna je od važnih figura austrijske književne scene i književnosti na nemačkom jeziku. Za svoje stvaralaštvo 2004. godine je dobila Nobelovu nagradu, a kao jedan od bitnijih i njenih prvih velikih romana ističu se Ljubavnice. Radnja prati Brigitu i Paulu, radnice u fabrici ženskog rublja, smeštenoj u idiličnom alpskom kraju, koje odrastaju u sličnim životnim okolnostima, gde jedna bezobzirno postiže svoje ciljeve, dok druga propada zbog iluzija i vere u ljubav. One, kako se ističe u samom opisu ovog dela, priželjkuju da nađu svoju sreću u udobnom porodičnom domu i dobrom muškarcu, ali istovremeno shvataju da je njihovo traganje za srećom teško isto koliko i rad u fabrici. Jelinek ovim romanom pravi oštru kritiku društveno nametnutih modela ljubavi, braka i seksualnosti.

Donatela di Pjetrantonio, Vraćena

Ukoliko ste voleli i čitali Ferante i želite još sličnog stila, tema i Italije, Pjetrantonio je pravi izbor. Roman prati devojčicu koja je odrasla okružena ljudima za koje je mislila da su joj roditelji, ljubavlju i udobnošću doma, koju jednog dana vraćaju njenim biološkim roditeljima, gde se susreće sa životom potpuno suprotnim od svega na šta je navikla. Novi dom odiše grubošću, sirovošću, siromaštvom i predgrađem punim nasilja. Kao što kaže opis izdavača: Vraćena je moćan, težak i očaravajući roman o ljubavi i napuštanju, mučnom prilagođavanju, emotivnom previranju i sazrevanju, a ukoliko vam se dopadne, čeka vas i nastavak Južno predgrađe, koji nastavlja da prati priču i odrastanje devojčice, koja već u drugom romanu postaje žena.

Lejla Slimani, Zemlja drugih, Gledajte kako plešemo

Slimani je srpskoj čitalačkoj publici, a posebno ljubiteljima savremene književnosti i Booka izdanja već poznata po svojim romanima Uspavaj me i U vrtu ljudoždera. Iako nećete pogrešiti i ako uzmete da pročitate ova dva ostvarenja, ovog puta preporučićemo Lejlinu najavljenu trilogiju u kojoj opisuje život svoje porodice u Maroku sredinom prošlog veka, uoči rata za nezavisnost. Prvi deo najavljene trilogije Zemlja drugih prati mladu Francuskinju Matildu koja se zaljubljuje u Amina, marokanskog vojnika koji se u Drugom svetskom ratu borio u francuskoj vojsci. Oni se zajedno posle rata naseljavaju u Maroku. Roman počinje da prati njihov život, kao i likova oko njih, a u nastavku pod imenom Gledajte kako plešemo, čiji prevod je početkom avgusta izašao i kod nas, prati, u velikoj meri, odrastanje Aminove i Matildine dece – Ajše i Selima. I ovaj roman u velikoj meri donosi priču o različitim porodičnim odnosima, patrijarhalnim obrascima, istoriji jedne države i klasnoj borbi.

Milica Vučković, Smrtni ishod atletskih povreda

Milica Vučković se svojim romanom Boldvin u izdanju izdavačke kuće Lom 2018. godine predstavila široj čitalačkoj publici, iako je prvu zbirku priča Roj objavila godinu dana ranije. Roman Smrtni ishod atletskih povreda, za koji je dobila Vitalovu nagradu za najbolju knjigu na srpskom jeziku objavljenu u 2021. godini, objavljuje 2020. godine za Book-u, a roman je bio i u užem izboru za Ninovu nagradu, kao i u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“.

Roman prati glavnu junakinju Evu koja je naučena da trpi i ćuti, što se u našoj tradiciji smatra vrlinama za žene. Milica u svom romanu osvetljava razne sisteme manipulacije, kompleksne partnerske i porodične odnose i patrijarhalne obrasce u kojima su žene, kao što je i naglašeno u samom opisu ovog izdanja, naučene da ćute i trpe i veruju da ljubav treba i mora da boli.

Rut Ozeki, Priča za biće vremena

Priča za biće vremena je još jedan od skorašnjih Book-inih noviteta. Roman paralelno priča dve priče – šesnaestogodišnje devojčice Nao i spisteljice Rut, koja nalazi Naoine stvari na obali okeana. Rut je na plaži pronašla Helou Kiti koferčić koji je dospeo u more verovatno tokom razornog cunamija 2011. godine, a u kom se nalazi devojčicin dnevnik, u kom otkriva da je Nao želela da napiše memoare svoje bake, zen budistkinje. Kroz dnevnik, Rut otkriva težak život koji je Nao imala, ispunjen suočavanjem sa vršnjačkim nasiljem, siromaštvom, dolaskom u novu sredinu, depresivnim fazama svoga oca i promišljanjima o samoubistvu. Uprkos teškim temama kojih se roman dotiče, Priča za biće vremena je stilski pitko napisana i obiluje duhovitim elementima.

Hiromi Kavakami, Profesorova tašna

Japanska književna scena obiluje dobrim ženskim spisateljicama koje pričaju različite priče žena, njihove svakodnevice i odnosa prema svemu što ih okružuje. Hiromi Kavakami je jedna od njih. Njen roman Profesorova tašna prati Cukiko, koja se jedne večeri u baru ponovo susreće sa svojim trideset godina starijim profesorom. Njihovi namerni i nenamerni susreti prerastaju u neobičan odnos koji kreću da grade. Svojim pitkim stilom Kavakami nam priča priču jedne naizgled obične žene, ali i poručuje kako je u potpunosti okej nekada ne znati šta želimo od života.

Sali Runi, Bajni svete gde si ti

U narodu poznata kao britanska Elena Ferenate – Sali Runi je na našoj književnoj sceni osvojila srce publike svojim romanima – Razgovori sa prijateljima, prvim romanom prevedenim kod nas u izdanju Geopoetike, koji je pre godinu dana adaptiran u mini seriju, Normalni ljudi, koji je možda i najpoznatiji, sudeći po društvenim mrežama i koji je, takođe, adaptiran u mini seriju i poslednjem prevedenom romanu Bajni svete gde si ti, meni lično najdražem.

Roman, kako je i istaknuto u opisu izdanja, prati prijateljstvo između Alis, mlade književnice, koja se nakon sloma kome je u velikoj meri doprineo njen iznenadni i veliki uspeh, povukla da živi u malom mestu na obali, i Ajlin, urednice u književnom magazinu iz Dablina. Njihove ljubavne veze – Alis sa Feliksom, radnikom u lokalnom skladištu, i Ajlin sa Sajmonom. I ovaj roman govori o kompleksnosti prijateljskih i ljubavnih odnosa, bliskosti i udaljavanju, ali i socijalnim kontekstima koji su nužni uticaj na živote svih nas.

Simon de Bovoar, Pridošlica

Jedna od najpoznatijih romana francuske feministkinje Simon de Bovoar jeste Pridošlica, kod nas nedavno izdata u okviru izdavačke kuće Štrik. Radnja romana prati Fransoazu i Pjera, par širokih shvatanja koji ulazi u jedan vid otvorene veze sa mladom, žustrom i hirovitom Gzavjerom. Kroz njihove međusobno ispreplitane odnose, Bovoar donosi jednu novu perspektivu seksualnosti, ali i patrijarhalnih obrazaca, naše percepcije slobode. Roman je u velikoj meri autobiografski, s obzirom na to da su Simon i njen partner Žan Pol Sartr imali otvorenu vezu, čiji deo su bili kako muškarci, tako i žene, a Pridošlica je posvećena upravo jednoj od njih.

Članak Deset romana koji preispituju poziciju žene u našem društvu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Stevo Grabovac (Slavonski Brod, 1978), osnovnu i srednju školu završio u Bosanskom Brodu. Studirao je na Tehnološkom Fakultetu u Banja Luci. Objavio je knjige „Stanica nepostojećih vozova” (2007, Bosanski Brod), „Mulat albino komarac” (2019, Imprimatur, Banja Luka), „Ljubav, samoća, tišina” (2021, Ramajana, Biblioner), zajedno sa Miroslavom Gojkovićem i Goranom Vukojevićem i „Poslije zabave” (2023, Imprimatur, Banja Luka). Bio je u najužem izboru za NIN – ovu nagradu s romanom „Mulat albino komarac”. Živi i radi u Banja Luci.

Booking Balkan program bavi se predstavljanjem autora i autorki Balkana i njihovim povezivanjem u međusobnoj interakciji i popularizaciji regionalne književnosti i prevodilaštva. Podržan je od strane Evropske mreže za književnost i knjige TRADUKI (Berlin).

Cena ulaznice: 250 rsd

Autorka fotografije: Tajana Starović Dedić Ostić

Članak Booking Balkan: Stevo Grabovac i Srđan Srdić u Kulturnom centru Grad se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Iza ovogodišnjeg izbora stoje Pobunjene čitateljke (Srbija), Kulturtreger/Booksa (Hrvatska), PEN Centar u Bosni i Hercegovini i Koalicija MARGINI (Severna Makedonija). Sada kada su sve nedoumice upeglane i kritički šavovi učvršćeni, drugi krug žirija „Štefice Cvek“ dodeljuje ovogodišnja priznanja sledećim autorkama i autorima:

●       Ana Avramovska, Vodena tijela (roman, Паблишер, 2022.)

●       Dunja Matić, Mirovanje (roman, V.B.Z., 2022.)

●       Maja Solar, A htela sam (zbirka poezije, Enklava, 2022.)

●       Olja Savičević Ivančević, Ljeta s Marijom (roman, Fraktura, 2022.)

●       Selma Asotić, Reci vatra (zbirka poezije, Buybook, 2022.)

●       Stefan Alijević, Noćni autobus (zbirka priča, Или-Или, 2022.)

●       Želimir Periš, Gracija od čempresa (zbirka priča, OceanMore, 2022.)

U prvom krugu, na osnovu predloga regionalne književne zajednice, našla su se 24 dela iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije. U anketi je učestvovalo 130 spisateljica i pisaca, kritičara/ki, novinara/ki, a nominovana je 131 knjiga.

Drugi krug okupio je žiri koji su činile književne kritičarke i Pobunjene čitateljke Gracija Atanasovska, Ivana Dražić i Maja Abadžija. One su izdvojile navedene naslove kao najzaslužnije da ponesu ime slavne junakinje Dubravke Ugrešić iz romana Štefica Cvek u raljama života. U pitanju su književni tekstovi koji obrađuju feminističke i kvir teme na istinski pobunjen način.

Fond za stipendije priznanja „Štefica Cvek“ kreirala je, takođe, regionalna književna, kulturna, feministička i aktivistička zajednica kroz crowdfunding kampanju koja je trajala 46 dana i prikupila ukupno 253.484 RSD (2.162,45 eura). Novac su solidarno donirale ukupno 94 osobe i organizacije. U osnivanju ove stipendije je učestvovao i PEN International, koji je za potrebe fonda donirao 600 eura. Novčana nagrada biće ravnomerno podeljena među dobitnicima i dobitnicama.

OBRAZLOŽENJA  ŽIRIJA:

U nastavku pročitajte kratka obrazloženja drugog kruga žirija koji su činile Gracija Atanasovska, Ivana Dražić i Maja Abadžija.

Ana Avramovska, Vodena tijela (Паблишер, 2022.)

Ana Avramovska je mlada spisateljica čiji prvi roman uspešno obrađuje temu aktuelne (lokalne) ekološke katastrofe, tematizujući probleme zagađenog vazduha i gubitka značajnih prirodnih krajolika u njenom rodnom Kumanovu. Kroz svoje protagoniste ističe važnost prijateljstva i uzajamne brige koja neminovno prevazilazi sredinu u kojoj žive. Ova ekokritička perspektiva, sa dozom magijskog realizma, redak je primer u savremenoj regionalnoj književnosti i pravo je osveženje za makedonsku – i šire – eksjugoslovensku i balkansku književnu scenu.

Dunja Matić, Mirovanje (V.B.Z., 2022.)

Baš kada smo pomislile da u poplavi autofikcije koja natapa prostore književnosti u regiji više nema nijednog iznenađenja, pod ruke nam je došla knjiga Mirovanje Dunje Matić: autentično ispripovedana priča o odrastanju, sazrevanju i preživljavanju protagonistice kojoj je rad sve što radi, a i dalje ne može da živi od toga. Milenijalsko žensko iskustvo ovde je prikazano nepretenciozno, u nizu epizodnih crtica koje opisuju porodične, ljubavne i prijateljske odnose, ali i bolest, klasna previranja, kulturne politike, ideološko i političko nasleđe, sve uz jasan kritički otklon, ali i s neupitnom pripovedačkom veštinom.

Maja Solar, A htela sam (Enklava, 2022.)

Poetsko-prozni eksperiment, poema, pesma u prozi, roman u stihovima – kako god nazvali knjigu A htela sam Maje Solar, o njoj treba što više pričati i pisati jer se radi o iznimno hrabrom i veštom spisateljskom poduhvatu! U stihovima i proznim, dnevničkim zapisima Solar jezikom koji je mešavina ekavice i ijekavice, i poetičan i političan, beleži nesanicu, ljubav, teskobu, seks, društvenu nejednakost i materijalnu nesigurnost – angažovano, erotično i neverovatno vešto i zavodljivo, baš onako kako o tim temama priželjkujemo čitati.

Olja Savičević Ivančević, Ljeta s Marijom (Fraktura, 2022.)

Ljeta s Marijom feministički je roman u punom smislu riječi te mnoge čitateljice vjerovatno uopšte ne iznenađuje činjenica da se našao u ovogodišnjem Štefičinom izboru. U središtu je romana odnos majki i kćeri, dakle fokus je na ženskim pričama i sudbinama, na ženskom rodoslovu i povesti, neretko izbrisanoj i nevažnoj u odnosu na onu „veliku“ i „važnu“, mušku povest. Zbog iznimno bitnih tema koje su, istaknimo i to, tretirane s mnogo nežnosti, humora i empatije, ovaj smo roman bez iznenađenja, ali s ponosom uvrstile u ovogodišnji izbor.

Selma Asotić, Reci vatra (Buybook, 2022.)

Reci vatra za članove oba ovogodišnja žirija bio je pravi književni događaj, poezija koja svojom kvalitetom apsolutno iskače u ovogodišnjoj produkciji: feministička pesnička zbirka, s naglašenom lezbijskom perspektivom, suočavanjem s generacijskim traumom rata, koje je kod Selme u srži antiratno i antinacionalističko. Nikad ne upadajući u zamku opštih mesta, Asotić piše stihove koji su snažni, intimni i kolektivni, oštri i angažirani gde treba (i moraju!) da budu. Ukratko, Reci vatra gori!

Stefan Alijević, Noćni autobus (Или-Или, 2022.)

Noćni autobus je odlična debitantska zbirka kratkih priča koja kombinuje autofiktivnu i izmišljenu naraciju. Јasnim i jednostavnim jezikom, Alijević uspešno objedinjuje različite teme, počevši od sećanja na detinjstvo, odnosa kvir dečaka sa njegovim bakama, do društvenih očekivanja nametnutih rodnih uloga. Kako zbirka napreduje, čini se da dobija sve veći zamah i nastavlja sa dirljivim pričama koje govore o nasilju i izazovima sa kojima se LGBTI osobe, kao i druge manjinske grupe, susreću u konzervativnim i malograđanskim sredinama.

Želimir Periš, Gracija od čempresa (OceanMore, 2022.)

Gracija od čempresa Želimira Periša zbirka je priča, ali kakvih priča! U ovoj ćete knjizi pronaći bajke rastočene pipcima savremenosti, distopiju sa snažnom satiričkom srži, neizvesnu feminističku utopiju… Dovitljivi žanrovski hibrid uvek u središtu priča ima buntovne junakinje koje, i kada stradaju od muške gluposti/zadrtosti/tvrdoglavosti, za sobom ostavljaju neugasivu iskru ideje o boljem svetu. Periš uspeva da piše otvoreno angažovano, ali bez didaktike; dodamo li ovom utisku očiglednu sklonost neočekivanim rešenjima i zaigranoj ironiji, sasvim je jasno zašto je ovo još jedna knjiga na koju bi Štefica bila ponosna.

Fotografije: Marija Piroški, Krokodil

Članak Proglašen regionalni književni izbor Štefica Cvek se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U četvrtak, 15. juna u 20 časova svečano otvaranje festivala publiku očekuje u bioskopskoj sali Dvorane kulturnog centra (Kolarčeva 6), javnim čitanjem Urotnika Igora Štiksa i Vladimira Arsenijevića, u režiji Borisa Liješevića. Čitaju: Svetozar Cvetković, Katarina Žutić, Dejan Dedić i Marko Grabež

U četvrtak i petak blagajna DKC-a će funkcionisati kao blagajna festivala (sat vremena pre početka programa)

Izmene u programu za petak, 16. jun, po lokacijama:

KROKODILOV centar (Karađorđeva 43, ulaz sa malih stepenica)

10:00-13:00: Književna radionica: Izmaštaj svoj lik iz bajke (Dečija zona)

10:00-13:00: Multimedijalna radionica: Oživi svoje junake od plastelina (Dečija zona)

Galerija Artget (KCB, Trg Republike 5)

10:00-13:00: Prevodilačka radionica #1: Prevođenje roda (Pop zona)

10:00-13:00: Prevodilačka radionica #2: Balkan kroz prizmu Andrija Ljubke (Pop zona)

14:30-16:00: Gejming radionica: Napiši priču za svoju igru (Gejming zona)

16:00-16:45: Predavanje #1: Narativni dizajn u igrama – nova vrsta pisane umetnosti (Gejming zona)

16:45-17:30: Predavanje #2: Pisanje priče za jednu video igru (Gejming zona)

Foaje Dvorane kulturnog centra (Kolarčeva 6)

14:30-16:00: Free the streets / Free the people (Pop zona)

16:00-17:30: Kada ostanemo isključeni (Pop zona)

Dvorana kulturnog centra (Kolarčeva 6)

14:30-16:00: Prostori slobode #1: hrabrost – proizvedeno u ukrajini (Debatna zona)

16:00-17:30: Prostori slobode #2: rusija i drudge srpske fantazije (Debatna zona)

20:00-23:00: Večernji program

UČESTVUJU: Zoran Predin, Boris Buden, Tanja Šljivar, Bora Ćosić 

IN MEMORIAM: Dubravka Ugrešić

Dodela regionalne književne nagrade Štefica Cvek
MINI KONCERT: Zoran Predin

INTERMECO: Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? 

VODE: Mima | Galeb | Daško

Prepodnevni programi u Pop zoni – Prevodilačka radionica #1: Prevođenje roda i Prevodilačka radionica #2: Balkan kroz prizmu Andrija Ljubke – održaće se u Galeriji ARTGET Kulturnog centra Beograda u terminu koji je prvobitno planiran, od 10 do 13 časova.

Popodnevni programi Pop zone, realizovaće se u foajeu ispred bioskopske sale DKC-a. U 14 i 30 publiku očekuje razgovor Free the Streets/Free the People, koji je deo istoimene inicijative koju je naše udruženje pokrenulo u decembru prošle godine.

Učestvuju: Jana Danilović, vizuelna umetnica, Miloš Janković, advokat, nekadašnji zamenik i vršilac funkcije Zaštitnika građana, Milan Filipović, pravni savetnik, Yucom, Dijana Simić, etnološkinja i antropološkinja, dok će moderatorka biti Tamara Marković, iz Udruženja KROKODIL.

U 16 časova, na istom mestu, sledi diskusija Kad ostanemo isključeni/e u kojoj učestvuju: Maja Ćurčić, Art Aparat, Jasna Bratičević, Centar za integraciju mladih, Anastasia Murdenska, Čini dobro, a vode Milena Berić i Tamara Marković, Udruženje KROKODIL.

Kreativne radionice za decu Izmaštaj svoj lik iz bajke i Oživi svoje likove od plastelina održaće se 16. juna od 10 do 13 sati u KROKODILovom Centru. 

Svi dnevni i večernji programi predviđeni za subotu i nedelju održaće se kako je najavljeno, ispred Muzeja Jugoslavije. 

Članak Program Festivala Krokodil za četvrtak i petak premešta se u Kulturni centar Beograda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Daske prate mladog šesnaestogodišnjaka Vuka, kog smo imali prilike da upoznamo u Sirotim malim ratovima, ali u njegovom nešto kasnijem dobu. Radnja je smeštena u piščev rodni grad Niš i prati raspust glavnog junaka, njegovu strast prema vožnji skejta, odnos sa porodicom i prijateljima, prva zaljubljivanja i patnje, prve ozbiljnije odluke, svađe i nevolje. Kako i sam kaže, radnja se dešava u leto, što mu je ranije, barem kada je pisao prvi roman, bilo nezamislivo, ali kako se u međuvremenu promenio i zavoleo ovo godišnje doba, poželeo je da napiše neku letnju priču. I ovaj, kao i prvi roman, obiluje referencama iz pop kulture, ali i duhovitim opaskama koje sve više postaju Urošev lični pečat.

O razvoju likova, pisanju ove knjige i Nišu razgovarali smo sa Urošem Dimitrijevićem.

Foto Ivan Dinić

Ovo je tvoj drugi roman, koliko se razlikuje od prvenca Siroti mali ratovi?

Uroš Dimitrijević: Razlikuje se dosta. Prvo, kraći je, što je jako važno, nemamo vremena danas za čitanje obimnih knjiga, a kamoli za pisanje. Razlika je i u tome što je ovo pravi džepni letnji roman. I ako bih morao da pravim razliku u atmosferi, rekao bih da su Siroti mali ratovi zabavni (valjda), ali nekako teški, dok su Daske takođe zabavne (nadam se), ali i slatke. Više volim Daske.

Da li ti se sam proces rada na ovom romanu razlikovao od pisanja prvog romana? I ako da, u čemu se ogledaju razlike?

Kada sam pisao prvi roman, nisam baš znao tačno šta radim, kada je reč o samoj tehnici pisanja i pisao sam ga mnogo duže, što je valjda normalno za prvenac. Ali sam se stalno vraćao i ispravljao to napisano. Napisao bih pet strana, pa bih se sutradan vratio i to sređivao do iznemoglosti, pa tek onda nastavljao da pišem. A sada sam imao drugačiji, više maratonski pristup. Rešio sam da istrčim trku, napišem prvu ruku kakva god da je, da zaokružim priču, pa da se onda vraćam i uređujem, koliko god da je potrebno. I taj sistem mi se više dopada, delovalo mi je da sam manje gubio razum, a i malo više uživao u pisanju, koliko god to delovalo nemoguće za jedan takav mazohistički čin.

Radnju si ovog puta smestio u svoj rodni grad Niš, kako su Nišlije reagovale na roman? Da li si već dobio neke utiske – bilo pozitivne, bilo negativne?

Iskreno, iako sam znao da moram da napišem roman o mom rodnom gradu, plašio sam se da pišem o Nišu, jer znam da taj „moj” Niš možda nema veze sa Nišom nekog drugog. Čini mi se da ljudi imaju tendenciju da svojataju gradove i smatraju da je to kako oni vide i doživljavaju grad jedina definitivna verzija tog mesta. Međutim, ispostavilo se da su moji strahovi ipak bili preterani, jer mi se puno ljudi javilo i reklo: Hej, vratio si me u to i to vreme ili Ponovo sam proživela letnji raspust ili, moje omiljeno, Nikada nisam bio, ali sad mi se baš ide u Niš. Tako da je ispalo okej, šta znam, mislim da sam baš to i pokušao da uradim sa Daskama, da vratim ljude na letnji raspust, ma koliko godina prošlo otkako su poslednji put bili na istom.

Autor korica Miloš Kozlovački

Naslov romana referiše na skejt, koji je u velikoj meri kao motiv prisutan u knjizi. Ipak, zašto si se odlučio da i sam naslov bude podređen njemu?

Da bi podsećao na Kandže Marka Vidojkovića. Šalim se. Ne znam tačno. Najviše mi se dopalo to što ima direktnu vezu sa skejtom, ali mi se dopala i kratkoća naslova. Naslov prvog romana mi je bio nekako predugačak i, iako je to bio omaž stripu koji sam jako voleo i drago mi je što sam to iskoristio, možda nije idealan. I često su me ljudi pitali: A kakvi su to ratovi, na šta se to odnosi? ili pretpostavljali da, zbog podneblja, ima veze sa nekakvim vojnim sukobima. A ovo je kratko, jasno i nedvosmisleno – Daske!

Koliko je ovaj roman autobiografski?

Nedovljno. Nažalost, za razliku od likova iz romana, nisam odmah upisao fakultet koji me zanima, pa sam morao da se patim dve godine na ekonomiji. Ali dobro, jednako nisam znao šta želim da radim u životu sa 17 godina i provodio sam većinu vremena na skejtu s drugarima. I otac mi zaista nije dozvolio da zalepim Mijatovićev poster u sobi, pa sam morao da ga zalepim kod babe u stanu.

Kako bi uopšte opisao svog glavnog junaka Vuka?

Mislim da je Vuk zaista dobar dečko. Nekako nije zao samo je, kao i svi sedamnaestogodišnjaci, glupav, donekle nezainteresovan i, pre svega, uplašen za budućnost. Ali, kao što rekoh, fin momak. Branio bih ga na sudu ako treba, čak i lažno svedočio u njegovu korist.

Foto Dunja Subašić

Kako si gradio likove oko Vuka kada govorimo o njegovoj porodici? Šta je ono što ti je bilo najbitnije da prikažeš kod njih?

Bilo mi je važno da ga, u manjoj ili većoj meri i shodno njihovim životnim ulogama, pritiskaju, ali da ipak imaju i makar trunku razumevanja za njega. Jer mislim da nam je u tom periodu života kolektivno falilo razumevanje okoline, naročito roditelja. A možda je to i prosta adolescentska percepcija, kada imaš osećaj da ti neko samo zvoca i zvoca i sere i ne prestaje da sere, čini ti se – godinama i onda radiš neke stvari ne za sopstvenu dobrobit, nego samo kako bi prestali da ti zvocaju. Dakle, okej, guraju ga, zameraju mu sve i svašta, šta znam, roditelji su, ili su babe i dede, to im je posao verovatno, ali ga i razumeju i umeju da ga puste. Makar to trajalo samo jedan dan ili nekoliko sati, ali daju mu malo oduška.

A kada govorimo o prijateljima – ko je bio inspiracija za te likove? 

Okej, potrebno je da ljudi pročitaju knjigu kako bi razumeli ove easter eggs, ali da kažem ovako: Zaista imam druga kome je drugi drug uspeo kvakom da pocepa obraz u osnovnoj školi, kao i druga kome je bilo zabranjeno da ustane sa bicikla ikada, jer su mu prethodnu ukrali, i druga koji je hteo da upadnemo u dvorište nekom liku i ukrademo mu skejt jer ga uopšte ne vozi, a skejt je pravljen da se vozi, pa time činimo nekakvu kosmičku pravdu, zapravo spašavamo skejt od strašne sudbine blejanja u dvorištu. Ali morao sam da im promenim imena, iz legalnih razloga. Barem mi je tako rekla urednica, ne znam da li sam zaista mogao da imam nekakve pravne posledice zbog toga. I da, Jutarnji progam na TV5 i dalje nosi titulu najboljeg jutarnjeg programa na svetu.

Poglavlja u knjizi se završavaju Vukovim svedočenjima na kameri o tome šta mu se tog dana desilo. Zašto si se odlučio za takav koncept?

Pošto je Vuk ujedno i narator u knjizi, bilo mi je potrebno da, osim sa čitaocima, ima i nekakav dijalog sa sobom, jer ne znam koliko je iskren kada se obraća drugima. A kada je snimao video dnevnik, koji niko osim njega neće videti, tj. barem se on nada da neće, bio je iskreniji i uspevao da se suoči sa samim sobom i rezimira te dane. Meni je zabavno kada glavni lik ima tu neku opsesivnu naviku, a mislim i da je i njemu prijalo, kao nekakva terapeutska sesija sa samim sobom.

Foto Ivan Dinić

Knjiga ima i epilog, zašto ti je bilo bitno da čitaoci ipak imaju uvid u neka dalja dešavanja u životima tvojih junaka?

Moj prvi roman je imao klasičan srećan kraj, a za drugi nisam siguran da li svi mogu da ga smatraju srećnim, u zavisnosti od toga šta očekuju od života ili, pak, od ljubavnih priča, tako da sam ovime, pretpostavljam, ponudio neku širu sliku koja može da vas natera da kažete: O, pa da, ima smisla, vredelo je.

Kroz oba romana imaš dosta referenci na stvari iz pop kulture, koliko je ona uticala na tvoje odrastanje i zašto ti je bitno da su takve reference sastvani deo tvojih romana?

Dok sam odrastao, pop kultura je bila jedina sfera koja sadrži reč „kultura” koja me je zaista interesovala, tako da je umnogome obeležila moje odrastanje, a i nastavlja da obeležava moj život i dan-danas. Takođe, morao sam likovima da dam nešto o čemu će pričati i raspravljati, osim tema o dosadnoj svakodnevici, a kada si klinac, razgovori o pop kulturi su ekvivalent salonskim razgovorima o filozofiji i politici. Vodile su se tu žustre rasprave, kao što se vode i ovih dana. A možda sam i malo kao Kevin Smit, koji kaže: Obožavam Ratove zvezda, ali ja nemam talenat da snimim Ratove zvezda. Međutim, ono što mogu da uradim jeste da snimim film o ljudima koji gledaju Ratove zvezda i ne prestaju da pričaju o njima.

Kada bi mogao da biraš, kom reditelju bi dao da radi film po tvojoj knjizi?

Jako bih voleo da vidim šta bi sa Daskama uradili Edgar Rajt ili Taika Vaititi. Mislim da bi njima super legle, mada bi me jako zanimalo i kako bi ih adaptirala Fibi Voler-Bridž. Naravno, morao bih da budem ko-scenarsta, producent, uključen u kasting, lokacije i ostalo, ne toliko da bih bilo šta kontrolisao, već kako bih učio od svih tih ljudi.

Koja pesma bi bila saundtrek romana Daske?

Pesme bi varirale u zavisnosti od glave, ali recimo da bi išla muzika iz igrice Tony Hawk’s Pro Skater, i to iz drugog i četvtog dela, koje sam najviše igrao, zatim muzika iz filma Praznik u Rimu, pa onda early 2000 hip hop i gomila pop hitova iz tog vremena. Prava za muziku bi koštala više od celog filma, pretpostavljam.

Naslovna fotografija: Ivan Dinić

Članak Daske – džepni roman koji ćete zavoleti ovog leta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Oni koji prate njegovo stvaralaštvo znaju da su promocije ovog mladog pesnika uvek zanimljivog toka i opuštene atmosfere. Sketch Bar je mesto koje u poslednje vreme vreme često nudi kulturno umetničke sadržaje ovog tipa i spada u jedno od omiljenih „chill” mesta novosađana, te smo sigurni da će i promocija knjige Nemanje Dragaša ove subote biti pravi melem za dušu i mozak.

Nemanja Dragaš (1992) je diplomirani dramski i audiovizuelni umetnik – producent, književnik i master teoretičar dramskih umetnosti. Član je Udruženja književnika Srbije od svoje dvadesete godine i Udruženja dramskih umetnika Srbije. Jedan je od najnagrađivanijih srpskih pesnika mlađe generacije. Autor je knjiga poezije: Fantazija u plavom (2008), Mikrofonija zrelosti (2010), Obećani svemir (2014), Okovani satima (2015), Izbor iz poezije/Gedichtauswahl (2016), Morfijum (2018), Antitela (2020) i Ego-makete (2021).

Laureat je više desetina prestižnih nagrada i priznanja iz oblasti umetnosti i nauke. Pobednik je 45. Festivala poezije mladih u Vrbasu i dobitnik nagrade „Stanko Simićević. Dobitnik je priznanja Timočka lira, koje dodeljuje Radio Beograd 2 najboljem mladom pesniku. Za knjigu poezije Obećani svemir dobio je književnu nagradu Branko Marčeta (2016). Laureat je nagrade Spasoje Pajo Blagojević (2019) i nagrade Milutin Bojić (2020). Višestruki je dobitnik zlatnih plaketa za poeziju. Najmlađi je učesnik jubilarnih 50. Književnih susreta na Kozari.

Dobitnik je Vidovdanske nagrade Akademije umetnosti u Beogradu. Master studije Teorije dramskih umetnosti i medija završio je na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi prof. dr Vlatka Ilića. Narator je i producent više dokumentarnih, igranih filmova i predstava. Član je Centra za dramu u edukaciji i umetnosti. Dnevne novine Politika uvrstile su ga među najuspešnije mlade umetnike Srbije u 2012. Radi u oblasti dramskih i audivizuelnih umetnosti, književnosti, marketinga i biotehniologije. Govori engleski, španski, ruski, ukrajinski, a služi se jermenskim, turskim i hebrejskim.

Promociju će pratiti violinistikinja Jovana Savić.

Članak Promocija knjige Nemanje Dragaša u Sketch Baru se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Članak Rumena Bužarovska i Maša Seničić gošće programa Booking Balkan se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ne zaboravite da se i ove godine novinari na dan međusobno takmiče za tromesečnu plaćenu praksu u Udruženju KROKODIL. Na kraju programa svaki novinar daje jedan glas kolegi/koleginici za koga smatra da je bio najposvećeniji radu, grupi, imao najsnažniju volju za radom, želju za radom, ali i proizveo najkvalitetniji sadržaj, bio najbolji timski igrač i dr.

Novinar na dan je već ustanovljena i popularna KROKODILova platforma koja je proizvela četiri generacije mladih novinara, kao i više od 100 objavljenih intervjua, reportaža i istraživačkih priča u periodu od 2019. godine pa sve do danas.

Novinar na dan – Prostori slobode predstavlja ovogodišnje specijalno izdanje programa koje će biti realizovano u okviru festivala KROKODIL 2023. Petnaest izabranih KROKODILovih Novinara na dan proći će kroz jednonedeljni trening čiji će fokus biti na medijskoj i informativnoj pismenosti, borbi protiv dezinformacija i različitih vidova targetiranja u medijima.

Cilj ovogodišnjeg programa jeste uključivanje budućih mladih novinara u pitanja društvenih, političkih i kulturnih izazova na području Zapadnog Balkana te ohrabrivanje u borbi protiv dezinformacija i etiketiranja potkrepljenih stereotipima i predrasudama Studenti će dobiti šansu da za neke od vodećih medijskih kuća u Srbiji izveštavaju o osnovnim ljudskim pravima, etničkim i religijskim odnosima, kao i o slobodi govora i mišljenja a kroz pripremu pisanih intervjua, reportaža i istraživačkih priča, video intervjua, podkast emisija i foto-reportaža sa ovogodišnjeg festivala KROKODIL.

Poput najpoznatijih međunarodnih književnih festivala, i Festival KROKODIL će se ove godine predstaviti u okviru četiri programske celine, na četiri bine raspoređene ispred Muzeja Jugoslavije. Nakon svečanog otvaranja festivala u četvrtak 15. juna u 20 sati scenskim čitanjem dramskog teksta „Urotnici” nastalog po motivima KROKODILove edicije „Zajednička čitaonica”, čekaju nas tri bogata celodnevna programska dana s prepodnevnim, popodnevnim i večernjim programima. Pozivamo vas da prošetate do Muzeja Jugoslavije, da povedete prijatelje, decu, ljubimce… da ponesete svoje omiljeno jastuče i/ili ćebence i da u hladovini parka uz fenomenalnu ponudu iz našeg food court-a uživate u besplatnim programima koji će se odvijati u tri distinktne programske zone: POP Zoni, Debatnoj Zoni te u Dečijoj i Gejming Zoni. Tokom tri dana dinamičnih debata, tribina, predavanja, radioničarskih i narativnih programa, bavićemo se nasiljem na zidovima koje reflektuje nasilje u društvu, agresijom u javnom prostoru i nad manjinskim zajednicama, „Ženama, bajkama, kraljicama”, mogućnostima i nemogućnostima zdrave inkluzije kao i nevidljivim članovima naše zajednice; bavićemo se otvorenim i zatvorenim Balkanom ali i hrabrosti proizvedenoj u Ukrajini izloženoj ruskoj agresiji i onom u vezi s istim okolnostima „neproizvedenoj” u Srbiji, Jugoslavijom i njenim nasleđem ali i prevodilaštvom, rezidencijalnim programima kao važnom alatkom kulturne diplomatije, kreativnim stvaralaštvom za decu, multulinearnim naracijama u gejmingu i mnogim drugim temama.

Festival će obeležiti i nastup hora Svi UGLAS! ali i predstavljanje konceptualne umetnice Darije  S. Radaković kroz prostorne instalacije i programske intervencije. Večernji program je kao i uvek rezervisan za prostor amfiteatra i našu čuvenu binu „u fontani” na kojoj će se u nastupima, čitanjima i sofa intervjuima smenjivati Bernhard Šlink, Viktor Ivančić, Slavenka Drakulić, Zoran Predin, Bora Ćosić, Robert Perišić, Darko Cvijetić ali i Radina Vučetić, Dubravka Stojanović, Boris Buden i mnogi drugi.

Sa specijalnim mini-koncertom, jedinstvenom kombinacijom klasične elegancije, slobode džeza i snage rokenrola, predstaviće nam se neo-futuristički klavirski dvojac – LP Duo, zatim sjajna Sara Renar sa svojom jedinstvenom muzičkom mešavinom eksprimentalnih, indie i pop melodija s elektronskim i pozorišnim elementima te legendarni Zoran Predin specijalnim kantautorskim nastupom.

Večernji program vodiće neponovljivi Galeb Nikačević, Mima Simić i Daško Milinović.

Celokupni program festival KROKODIL preuzmite na krokodil.rs.

Festival KROKODIL (Književno Regionalno Okupljanje Koje Otklanja Dosadu I Letargiju) književni je festival koji na jedinstven i originalan način predstavlja lokalnu,regionalnu I međunarodnu književnost u njenom punom obimu – bez generacijskih, poetičkih, rodnih ili bilo kakvih drugih isključivosti. Svojim modernim i dinamičnim pristupom u predstavljanju pisaca, koje čini čitanje uz korišćenje savremenih video i audio medija, muzičko-scenski performansi, kao i širokim izborom koji uključuje poeziju, prozu i dramski tekst, festival KROKODIL je od svog osnivanja 2009. godine postao jedan od najposećenijih književnih događaja u regionu. Do sad je održano trinaest letnjih festivala i preko petnaest gostujućih izdanja našeg festivala u devet evropskih zemalja, uz učešće od gotovo četiri stotine pisaca iz zemlje, regiona i Evrope.

Članak KROKODIL otvara konkurs – Novinar na Dan se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Odabrani autori po državama su: Rade Šupić, Dejan Kanazir, Stefan Kirilov, Stefan Basarić, Uroš Đorović, Amar Ličina, Hristina Damjanović, Saida Dazdarević, Anđela Đokić, Niko Marković, Milica Lukić, Ana Ogrizović, Ljubica Stanojević, Tamara Pantović, Milica Sučević, Vladimir Milanović, Đorđe Topalović, Tamara Ereš, Katarina Ljubisavljević, Ksenija Golubović, Miomir Milosavac, Pavle Zeljić, Katarina Belić, Milica Burazor, Ksenija Janjić, Jelena Stanković, Teodora Marković, Milica Dobrojević, Dušan Jovčić, Nikola Šešić, Nina Cvetković, Anita S. Dakić, Nikola Milić, Dragana Jovanović, Nikola Radosavljević, Radovan Sinđelić, Natalija Mitić, Dunja Vulić, Suzana Džuver, Anja Turenjanin, Veljko Novković, Pavle Aleksić (SRBIJA); Marija Skočibušić, Matej Gabud, Iris Spajić, Adi Tufek, Dorotea Cakić, Denis Ćosić, Danira Travica, Luka Ivković, Karla Kostadinovski, Tamara Slivar, Silba Ljutak, Antonela Čugalj (HRVATSKA); Mirza Pinjić, Danijela Regojević, Dženita Memić, Anđela Piljagić, Jovana Ostojić Bjelić, Nikolina Krunić, (BIH); Milena Radević, Andrija Rašović, Filip Vidaković, Luka Boljević, Andrija Radović, Amar Mulabegović (CRNA GORA); Pino Pograjc, Jernej Jager, Nika Gradišek, Gloria Džanić, Urša Majcen (SLOVENIJA); Iva Damjanovski, Andrej Medić Lazarevski, Pavlina Atanasova (MAKEDONIJA).

Organizatori čestitaju odabranim autorima jer je konkurencija, kao i svake godine, zaista bila velika. Zahvaljuju se i autorima koji ove godine nisu ušli u zbornik jer su poslali radove i nadaju se da će se javiti i sledeće godine, i naći svoje mesto u budućim Rukopisima. Zbornik izlazi iz štampe početkom maja, a festival povodom objavljivanja Rukopisa 46, ove godine biće održan od 25. do 27. maja u Pančevu sa gostima-piscima i autorima. Detaljniji program festivala sledi uskoro.

Odabrani autori dobiće obaveštenje o uvrštavanju u Rukopise 46 putem i-mejla, a takođe i informacije u vezi sa festivalom i dolaskom u Pančevo. Aktivnosti i nove informacije biće dostupne na Fejsbuk stranici Rukopisa, Instagram profilu i sajtu Doma omladine Pančevo (www.domomladinepancevo.rs), a vest o odabranim autorima biće prosleđena na relevantne internet stranice i portale koji prate kulturu.

Organizator i urednički tim se još jednom zahvaljuju svima koji su učestvovali na konkursu, a čestita odabranim autorima.  Izdavač Rukopisa 46 i organizator manifestacije je Dom omladine Pančevo, a knjiga se štampa pod pokroviteljstvom Grada Pančeva.

Članak Odabrani autori Rukopisa 46 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Učestvuju: Marija Nenezić, Oto Oltvanji, Uroš Dimitrijević i Tamara Mitrović

„Mogu da kažem da je ovo Američki grafiti samo sa skejtovima, ali ne sasvim. Mogu da kažem da je Skot Pilgrim bez fantastike, ali ne sasvim. Mogu da kažem da je savršena posveta tinejdžerskim filmovima osamdesetih smeštena u Niš 2004. i ni onda neću uspeti da dočaram do kraja. Ili mogu samo da kažem da je sasvim svoja stvar, pitka i zabavna, duhovita a melanholična, skromna a samouverena, sjajan omladinski roman upravo kad nam je najpotrebniji. (…) Generacijski, tinejdžerski, adrenalinski, melanholični, duhoviti roman. Klizi kao skejt.“

Oto Oltvanji

Uroš Dimitrijević (1991, Niš) autor je romana Siroti mali ratovi (2020). Njegov prvi roman se našao u užem izboru za Ninovu nagradu. U Beogradu je radio kao novinar portala Vice Srbija i BBC News na srpskom jeziku. Kao novinar-saradnik piše za BBC i Oblakoder iz Pariza, gde trenutno živi i radi u strip industriji.

Članak Promocija romana Daske pisca Uroša Dimitrijevića se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Učestvuju:

– Miloš Živković, pisac i književni kritičar
– Anja Marković, pesnikinja
– Maša Tomanović, autorka zbirke

Razgovor vodi: Ivan Isailović (urednik)

O zbirci su rekli:

Mi smo taj svetli mršavi čovek. Trči nam se, udahnuli bismo vazduh, poželeli bismo da imamo svoju volju. Kroz procese koji nas jedu, kroz raspadanje i negacije, kroz strasno tihovanje u belinama, krčeći put prema malim stvarima vrednim opevanja, kroz odrastanje u sintaksi, poezija Maše Tomanović reže hirurškom nežnošću. (Miloš Živković)

Subjektivni mentalni život je znatno bogatiji od načina na koji ga konceptualizujemo, rasuđujemo o njemu i izražavamo kroz jezik. U središtu mišljenja i jezika je pojmovna metafora, koja utiče i na jedno i na drugo. Odlaženje do nje, njeno uzimanje i pružanje pred nas neka su od dešavanja kojima prisustvujemo dok čitamo zbirku pesama Maše Tomanović „Mogu da imam”. (Nađa Parandilović)

„Mogu da imam“ je zbirka snova i želja koliko i zbirka pesama. Razračunavanje sa javom, potvrđivanje pripadanja: stihovi poput „ovo možeš smatrati svojim (…) to je / polovična osveta i fizički problem“ ili „to je bila moja kuća iako mi nikada nije bila jasna“ postavljaju čitaocu mapu unutrašnjeg sveta pesnikinje, a snolike predstave zahtevaju raščlanjavanje do konačnog razumevanja koje nikad ne dolazi. Baš taj osećaj frustriranosti čini ovu knjigu neverovatno privlačnom i svežom. (Milica Špadijer)

O autorki:

Maša Tomanović rođena je u Beogradu 1995. godine. Završila je osnovne i master studije na Filološkom fakultetu na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti. Radila je kao urednica u IK Darma Books, trenutno je izvršna urednica u FMK knjige. Jedna je od moderatora u književnom društvu „Orfisti“, i vodi jutjub podkast „Autoput i noć“. Objavljivala je poeziju u regionalnim časopisima (Tema, Polja) i na portalima (Čovjek-časopis, Strane.ba). Bavi se književnom teorijom i kritikom. Opširnije o knjizi pročitajte na linku –  MOGU DA IMAM https://kontrastizdavastvo.rs/knjige/knjiga-mogu-da-imam-masa-tomanovic-28052

Fotografija: Ema Bednarz

Članak Promocija zbirke poezije Maše Tomanović u izdanju Kontrast izdavaštva se pojavljuje prvo na Oblakoder.