Da je društvena norma posmatranje pisanja i književnosti najčešće kao muške stvari, govori veliki broj nominacija i nagrada koje su decenijama unazad dobijali muškarci, ali i to što su mnoge žene vekovima pisale pod muškim pseudonimima. Ipak, danas se situacija menja. Sve više otkrivamo briljantne književne dragulje koje pišu žene i u kojima donose priče različtih žena, njihove svakodnevice, odrastanja, porodičnih i partnerskih odnosa i života koji su u velikoj meri ustrojeni patrijarhalnim obrascima, koji su i dalje i te kako prisutni i dominantni u svim društvima. Ovom prilikom donosimo vam upravo 10 takvih primera koji su, ukoliko volite da čitate takvo štivo i u potrazi ste za sličnom literaturom, vrlo verovatno pravi za vas.
Elena Ferante, Napuljska tetralogija
Kako drugačije započeti listu, nego sjajnom Elenom Ferante, možda i današnjim simbolom ženskog pisma u širim krugovima. Elenin prvi roman u okviru Napuljske tetralogije – Moja genijalna prijateljica, osvojio je naša srca brzinom svetlosti, pa smo željno iščekivali dan kada će Booka, koja je kod nas izdavač, objaviti da je nastavak na pomolu. Ferante oko sebe ima i veo misterije, što ovu spisateljicu čini dodatno intrigantnom za mnoge, jer joj je identitet anoniman, pa se mnogi čak pitaju da li je ona zapravo muškarac ili žena. Autorka ovog teksta ne.
Napuljsku tetralogiju čine četiri knjige – Moja genijalna prijateljica, Priča o novom prezimenu, Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju i Priča o izgubljenoj devojčici. Radnja romana prati Lenu i Lilu, dve najbolje drugarice koje odrastaju u siromašnom i nasilnom kraju Napulja i njihove živote od kada su devojčice, preko odrastanja, pa sve do kasnijeg doba. Iako je u fokusu njihovo prijateljstvo, kroz ova četiri romana Ferante donosi i otvara širok spektar drugih tema, poput odnosa žene i muškarca, majke i kćerke, klasnih pitanja, siromaštva i bogatstva, političkog konteksta i društvenih dešavanja sredinom 20. veka.
BONUS: Iako je Napuljska tetralogija najpoznatije Elenino delo, ni ostali romani prevedeni kod nas ne zaostaju za njom, te ukoliko vam se dopadne stil ove italijanske spisateljice, toplo preporučujem da pročitate i ostale prevedene romane: Lažljivi život odraslih, Mračna kći, Dani napuštenosti i Mučna ljubav.
Tanja Mravak, Naša žena
Ukoliko više volite kratke prozne forme u vidu priča koje pričaju priče različitih žena, Naša žena Tanje Mravak je zbrika za vas. Knjiga prati žene različitih generacija, obrazovanja, bračnog stanja i uverenja. Kroz pripovedanje o scenama iz njihovog života, ona nam donosi njihovu svakodnevicu iz koje dosta saznajemo o ulogama koje su im nametnute, njihovom odrastanju, ali i porodičnim, rodbinskim i muško – ženskim odnosima uslovljenim i izgrađenim pod uticajem patrijarhalnog obrasca.
BONUS ljubiteljima kratkog proznog formata: Lana Bastašić, Mliječni zubi; Rumena Bužarovska, Moj muž, Nikuda ne idem, Osmica; Ana Miloš, Rastanak
Elfride Jelinek, Ljubavnice
Nobelovka Elfride Jelinek jedna je od važnih figura austrijske književne scene i književnosti na nemačkom jeziku. Za svoje stvaralaštvo 2004. godine je dobila Nobelovu nagradu, a kao jedan od bitnijih i njenih prvih velikih romana ističu se Ljubavnice. Radnja prati Brigitu i Paulu, radnice u fabrici ženskog rublja, smeštenoj u idiličnom alpskom kraju, koje odrastaju u sličnim životnim okolnostima, gde jedna bezobzirno postiže svoje ciljeve, dok druga propada zbog iluzija i vere u ljubav. One, kako se ističe u samom opisu ovog dela, priželjkuju da nađu svoju sreću u udobnom porodičnom domu i dobrom muškarcu, ali istovremeno shvataju da je njihovo traganje za srećom teško isto koliko i rad u fabrici. Jelinek ovim romanom pravi oštru kritiku društveno nametnutih modela ljubavi, braka i seksualnosti.
Donatela di Pjetrantonio, Vraćena
Ukoliko ste voleli i čitali Ferante i želite još sličnog stila, tema i Italije, Pjetrantonio je pravi izbor. Roman prati devojčicu koja je odrasla okružena ljudima za koje je mislila da su joj roditelji, ljubavlju i udobnošću doma, koju jednog dana vraćaju njenim biološkim roditeljima, gde se susreće sa životom potpuno suprotnim od svega na šta je navikla. Novi dom odiše grubošću, sirovošću, siromaštvom i predgrađem punim nasilja. Kao što kaže opis izdavača: Vraćena je moćan, težak i očaravajući roman o ljubavi i napuštanju, mučnom prilagođavanju, emotivnom previranju i sazrevanju, a ukoliko vam se dopadne, čeka vas i nastavak Južno predgrađe, koji nastavlja da prati priču i odrastanje devojčice, koja već u drugom romanu postaje žena.
Lejla Slimani, Zemlja drugih, Gledajte kako plešemo
Slimani je srpskoj čitalačkoj publici, a posebno ljubiteljima savremene književnosti i Booka izdanja već poznata po svojim romanima Uspavaj me i U vrtu ljudoždera. Iako nećete pogrešiti i ako uzmete da pročitate ova dva ostvarenja, ovog puta preporučićemo Lejlinu najavljenu trilogiju u kojoj opisuje život svoje porodice u Maroku sredinom prošlog veka, uoči rata za nezavisnost. Prvi deo najavljene trilogije Zemlja drugih prati mladu Francuskinju Matildu koja se zaljubljuje u Amina, marokanskog vojnika koji se u Drugom svetskom ratu borio u francuskoj vojsci. Oni se zajedno posle rata naseljavaju u Maroku. Roman počinje da prati njihov život, kao i likova oko njih, a u nastavku pod imenom Gledajte kako plešemo, čiji prevod je početkom avgusta izašao i kod nas, prati, u velikoj meri, odrastanje Aminove i Matildine dece – Ajše i Selima. I ovaj roman u velikoj meri donosi priču o različitim porodičnim odnosima, patrijarhalnim obrascima, istoriji jedne države i klasnoj borbi.
Milica Vučković, Smrtni ishod atletskih povreda
Milica Vučković se svojim romanom Boldvin u izdanju izdavačke kuće Lom 2018. godine predstavila široj čitalačkoj publici, iako je prvu zbirku priča Roj objavila godinu dana ranije. Roman Smrtni ishod atletskih povreda, za koji je dobila Vitalovu nagradu za najbolju knjigu na srpskom jeziku objavljenu u 2021. godini, objavljuje 2020. godine za Book-u, a roman je bio i u užem izboru za Ninovu nagradu, kao i u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“.
Roman prati glavnu junakinju Evu koja je naučena da trpi i ćuti, što se u našoj tradiciji smatra vrlinama za žene. Milica u svom romanu osvetljava razne sisteme manipulacije, kompleksne partnerske i porodične odnose i patrijarhalne obrasce u kojima su žene, kao što je i naglašeno u samom opisu ovog izdanja, naučene da ćute i trpe i veruju da ljubav treba i mora da boli.
Rut Ozeki, Priča za biće vremena
Priča za biće vremena je još jedan od skorašnjih Book-inih noviteta. Roman paralelno priča dve priče – šesnaestogodišnje devojčice Nao i spisteljice Rut, koja nalazi Naoine stvari na obali okeana. Rut je na plaži pronašla Helou Kiti koferčić koji je dospeo u more verovatno tokom razornog cunamija 2011. godine, a u kom se nalazi devojčicin dnevnik, u kom otkriva da je Nao želela da napiše memoare svoje bake, zen budistkinje. Kroz dnevnik, Rut otkriva težak život koji je Nao imala, ispunjen suočavanjem sa vršnjačkim nasiljem, siromaštvom, dolaskom u novu sredinu, depresivnim fazama svoga oca i promišljanjima o samoubistvu. Uprkos teškim temama kojih se roman dotiče, Priča za biće vremena je stilski pitko napisana i obiluje duhovitim elementima.
Hiromi Kavakami, Profesorova tašna
Japanska književna scena obiluje dobrim ženskim spisateljicama koje pričaju različite priče žena, njihove svakodnevice i odnosa prema svemu što ih okružuje. Hiromi Kavakami je jedna od njih. Njen roman Profesorova tašna prati Cukiko, koja se jedne večeri u baru ponovo susreće sa svojim trideset godina starijim profesorom. Njihovi namerni i nenamerni susreti prerastaju u neobičan odnos koji kreću da grade. Svojim pitkim stilom Kavakami nam priča priču jedne naizgled obične žene, ali i poručuje kako je u potpunosti okej nekada ne znati šta želimo od života.
Sali Runi, Bajni svete gde si ti
U narodu poznata kao britanska Elena Ferenate – Sali Runi je na našoj književnoj sceni osvojila srce publike svojim romanima – Razgovori sa prijateljima, prvim romanom prevedenim kod nas u izdanju Geopoetike, koji je pre godinu dana adaptiran u mini seriju, Normalni ljudi, koji je možda i najpoznatiji, sudeći po društvenim mrežama i koji je, takođe, adaptiran u mini seriju i poslednjem prevedenom romanu Bajni svete gde si ti, meni lično najdražem.
Roman, kako je i istaknuto u opisu izdanja, prati prijateljstvo između Alis, mlade književnice, koja se nakon sloma kome je u velikoj meri doprineo njen iznenadni i veliki uspeh, povukla da živi u malom mestu na obali, i Ajlin, urednice u književnom magazinu iz Dablina. Njihove ljubavne veze – Alis sa Feliksom, radnikom u lokalnom skladištu, i Ajlin sa Sajmonom. I ovaj roman govori o kompleksnosti prijateljskih i ljubavnih odnosa, bliskosti i udaljavanju, ali i socijalnim kontekstima koji su nužni uticaj na živote svih nas.
Simon de Bovoar, Pridošlica
Jedna od najpoznatijih romana francuske feministkinje Simon de Bovoar jeste Pridošlica, kod nas nedavno izdata u okviru izdavačke kuće Štrik. Radnja romana prati Fransoazu i Pjera, par širokih shvatanja koji ulazi u jedan vid otvorene veze sa mladom, žustrom i hirovitom Gzavjerom. Kroz njihove međusobno ispreplitane odnose, Bovoar donosi jednu novu perspektivu seksualnosti, ali i patrijarhalnih obrazaca, naše percepcije slobode. Roman je u velikoj meri autobiografski, s obzirom na to da su Simon i njen partner Žan Pol Sartr imali otvorenu vezu, čiji deo su bili kako muškarci, tako i žene, a Pridošlica je posvećena upravo jednoj od njih.
0 Comments