fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

TBR liste i sve naše nepročitane knjige

Samo bleje na polici, skupljaju prašinu i proganjaju nas mesecima, čak i godinama

28. July 2023

Knjige me proganjaju. Ali ne neke žive, leteće knjige, poput onih neuhvatljivih iz Hogwarts Legacy-a, već obične, statične, i to najčešće mekogpoveza, jer tvrdi ne podnosim. I razumeo bih kada bi me proganjale knjige koje čitam, nalik Isijavanju Stivena Kinga, romana koji me je toliko opsedao da sam te godine preskočio zimovanje, strahujući od ukletih hotela. Ali ne, proganjaju me knjige koje ne čitam, one koje nisam ni otvorio, romani čije radnje ne znam ili sam ih kupio toliko davno da sam i zaboravio osnovni zaplet sa korice.

Kao da samo bleje na policama i ne prestaju da me osuđuju. Znate onu dvojicu deda iz Mapetovaca, koji samo vise na balkonu i pljuju sve ostale? E pa to su moje nepročitane knjige. Osećam kako me mrze, gotovo ih čujem kako dobaciju svaki put kada prođem pored police. „Wow, zaista? Za ovo si nas uzeo? Da ti krasimo policu, budemo aksesoari? Šta, još jedna knjiga? Ma da, nema problema, stisnućemo se mi ovde, ima mesta za sve. E da, još bolje, tako, zagradi nas njome, da ne vidimo sunca. Na mlađima sve ostaje, iako im to nije garant da ćeš ih čitati, ali neka im, neka se lože. Bolje da si uzeo one lažne knjige iz salona nameštaja, znaš, to bi bio iskreniji potez”.

Ali nekako sam naučio da se nosim s tim pritiscima i živim s njima. Nisam ih osećao stalno, niti u jednakom intenzitetu. Knjige su bile raštrkane svuda po stanu, katkad bih video neku nepročitanu i dobacio „Ti si sledeća, veruj mi”, i samo nastavio sa životom. Međutim, nedavno se desio ključni trenutak, momenat kada je osećaj krivice naglo pojačan na maksimum i rešio da se zadrži na toj skali intenziteta.

Selio sam se i morao sam da skinem sve knjige sa polica, sortiram ih nekako i spakujem. Tako da sam morao da sakupim i sve nepročitane, svakog džangrizavog Mapetovca s balkona. To je bio pakao. Kao proslava dvadest godina mature, samo sa knjigama. Sve knjige su bile na jednom mestu, ali, kao i na svim maturama, postojala je jedna grupa, ne tako mala, za čije članove ste se stalno pitali „Ko su beše ovi? Otkud oni ovde? Ja ih doveo? Nema šanse!”.

Fora je što nije da ne želim da čitam te knjige. U teoriji želim ili sam barem, u trenutku kada sam ih kupovao, to jako želeo. Međutim, neki red mora da se zna. A kako taj red zavisi od faktora poput raspoloženja, godišnjeg doba i klimatskih uslova u najširem smislu, dakle vlažnost vazduha, jačina vetra, temperatura i subjektivni osećaj, pitanje je kada će određena knjiga doći na tzv. red. Naravno, kao što je to slučaj sa svim redovima u kojima smo čekali u životu, i ovaj može da se seče, postoji rizik da izgubite svoje mesto ili da vam se šalter zatvori ispred nosa. Ako ste knjiga, najbolje čemu možete da se nadate jeste da završite na TBR (to be read) listi, strpljivo skupljate prašinu i čekate svoju šansu. I da, da usput proganjate vaše vlasnike.

Naravno, nisam jedini koji pati od sindroma beskonačne TBR liste. Mnogi se suočavaju sa istim problemom i, po svemu sudeći, mnogo bolje se s njime nose. Ivana Balnožan (unbearably_bookish), bukstagramerka i odnevano autorka Makart Buktjuba, kaže da u ovom trenutku ne može da sa sigurnošću da precizira kolika je njena TBR lista.

„Ako govorimo o mojoj TBR listi uopšteno, tome stvarno, ali stvarno nema kraja. Sa druge strane, ako govorimo o TBR listi knjiga koje sam uredno napakovala na svoje police ili kindl, a nisam još uvek pročitala, to ne znam ni ja, jer ne smem da izbrojim. Na početku godine je bilo oko dvesta knjiga na toj listi, a od tada sam pročitala pedesetak, ali problem je u tome što sam barem toliko od januara i kupila.”

Marko Veljković (k.r.a.lj.e.v.i.c), pisac i bukstagramer iz Niša ima neku grubu cifru u glavi. “Kada sam izgubio nit od petnaestak memorisanih knjiga u telefonskim beleškama, veruj mi da sam prestao da brojim, ali mislim da je taj broj trenutno blizu pedeset.”

Ali šta je to što nas tera da stalno kupujemo knjige iako postoji velika šansa da ih nećemo čitati odmah po izlasku iz knjižare? Nije kao da će naslovi prosto rasprodati? „To se nikad ne zna!”, kaže Ivana. „Šalim se, ali se ne šalim, jer mi se desilo nekoliko puta, zapravo”. Sličan i opravdan strah ima i Marko. „Strahujem da će se neki ishajpovani naslov prodati, iako sam svestan da neće doći do toga, moja nenormalna podsvest mi uvek šapuće nešto drugačije.” Kaže da se nekada i plaši da će ostati samo pohabani primerci, a on voli da probere.

Međutim, šta kupovina knjiga predstavlja u ovom slučaju – ljubav prema književnosti ili samo loše upravljanje finansijama? „Ljubav uvek i pre svega”, tvrdi Ivana “zatim mehanizam koji mi pomaže da instant popravim sebi neki loš dan, zatim momenat sakupljanja (iste edicije, na primer), zatim „moram da imam i ove korice” momenat i tako unedogled”.

Marko kaže da obožava da čita, ali da ga to ne opravdava da gomila knjige. „U ovom trenutku na polici sigurno imam tridesetak nepročitanih knjiga koje će verovatno skupljati prašinu još nekoliko meseci”. Pošto, kako kaže, ne ume da odredi prioritete prilikom kupovine, pa je u pomoć pozvao suprugu koja planira i rukovodi kućnim budžetom. „Svim knjigoljupcima toplo savetujem da se venčaju za ekonomistu/štekaru, jer je to jedini način da opstanete finansijski u ovim teškim vremenima.”

Međutim, kupovinu knjiga i ne treba usko povezivati sa čitanjem, barem ne čitanjem tih knjiga koje ste upravo kupili. “Kupovinu knjiga i čitanje istih doživljavam kao dve potpuno odvojene aktivnosti i obe me čine srećnom”, kaže Ivana. Takođe, ona duboko veruje da će se sve te knjige kad-tad pročitati.

Tako da TBR listu samo treba prihvatiti, ona će uvek biti tu, samo će njena veličina varirati. A kada smo kod veličine TBR liste, koja se može meriti u metrima, policama, pa čak i čitavim sobama, da li postoji način da se TBR lista smanji? Ivana kaže da je previše mood reader da bi sebi mogla da to da priušti. „S vremena na vreme se trudim da se malo zauzdam kada je kupovina novih knjiga u pitanju, ali to je otprilike to.”

Marko se, sa druge strane, usled ogromne griže savesti odlučio za neke radikalnije metode. Rasprodao je većinu naslova čije je čitanje mesecima odlagao, shvativši da nikada neće doći na red. „Ostavio sam sedamdesetak knjiga koje želim obavezno da pročitam i napravio dogovor sa samim sobom da svakog meseca pročitam makar po jednu knjigu sa te liste.” Broj nepročitanih knjiga se tako smanjio na pedeset, a Marko je mogao mirne duše da nastavi da kupuje nove naslove. Ima čak i savet, instant recept, koji može pomoći u smanjivanju kako osećaja krivice, tako i TBR liste ili makar održavanja stasusa quo. „Jedna do dve knjige sa stare liste mesečno i jedna do dve taze nabavljenih.” Tvrdi da ćete “napraviti odličan balans – poštovaćete staru listu, ali se nećete odreći ni narednih kupovina”

Ja sam imao još radikalniji metod. Kada sam se selio i nosio kutije i kutije knjiga i stripova na peti sprat bez lifta, osetio sam težinu sopstveng poroka, u najbukvalnijem smislu. Potom sam kupio novu policu koja se automatski ispunila i na njoj nije bilo mesta ni za kakve dodatne knjige. Zato je na snagu stupio veto na kupovinu novih naslova. Ništa ne ulazi u kuću dok TBR lista u potpunosti ne iščezne.

I moram da priznam da je sjajan osećaj kada pročitate knjigu sa TBR liste. Kao da ste skinuli jedan mali teg, ili izgurali onaj Sizifov kamen do vrha, a on se nije skotrljao do dole, i, jebi ga, imate još pedeset istih takvih, ali nema veze, sada kada znate da možete izgurate jedan, moći ćete i tih ostalih pedeset. U pitanju je zadovoljstvo nalik onome kada očistite ceo stan, a verujem da svi ljudi stariji od trideset znaju koliko je to dobar osećaj. Jer i ovo je čišćenje, u neku ruku, čišćenje liste koja vas proganja.

Isečak iz filma Claire’s knee

Kada bih sad otišao od terapeuta, ne bih ni sedao na kauč, samo bih mu sa vrata rekao „Ej, pusti sve probleme, imposter syndrome, problematičnu prošlost i neizvesnu budućnost, počeo sam da čistim moju TBR listu!”. Terapeut bi me saslušao, odobravajuće klimnuo, a zatim pitao „Da li to znači da ne kupuješ nove?”. I tu bi me uhvatio, morao bih da priznam da sam poklekao iskušenju. Međutim, nije u pitanju potpuni relapse, jer se trudim da to što kupim ne završi na TBR listi. Dakle, kupim-pročitam, a ako znam da neću čitati odmah, onda se trudim da ne kupim. Ne garantujem da to uvek uspe.

Tako da su TBR liste neuništive, kao neke dobroćudne i slatke bubavšabe koje vam, umesto da izazivaju paniku i zgražavanje, zapravo čine dom lepšim (ukoliko za njih ima mesta). TBR liste nisu nikakav tabu, i ne moraju nužno da imaju snagu hroničnih bolesti koje vas svakodnevno podsećaju na njihovo prisustvo, već više funkcionišu kao neke beninge bakterije. Zato ih prosto treba prihvatiti. „Zamisli da se probudiš jednog dana i da ne znaš šta ćeš čitati! Noćna mora”, kaže Ivana Balnožan. „Na kraju krajeva, jedino i bitno u celoj priči je čitanje, a to je velika ljubav i velika konstanta u mom životu”, dodaje. Marko Veljković kaže da TBR liste nikada ne mogu da nestanu, ali ako se dobro organizujete, onda ne morate da se odreknete ničega. „Čak i da se ta lista neprestano povećava, ne opterećujte sebe velikim brojkama, nego uživajte u književnosti.” I ne mogu da se ne složim s njima.

A ako vam je ovo pomoglo da se izborite protiv guilttripovanja koje dolazi sa vaših polica, onda zapratite Ivanu i Marka za sjajne književne recenzije i preporuke.

Ilustracije: Paige Vickers

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *