“Umetnici bi trebalo da budu hrabri da bi bili iskreni i dosledni sebi, što si siroviji i ogoljeniji u predstavljanju svojih osećanja to si iskreniji, a iskrenost je krucijalna za svaki vid stvaranja.”
Kad i kako si spoznala da želiš da se baviš slikarstvom?
Počela sam da crtam sa tri godine. Moj deda je bio slikar i stalno sam ga posmatrala dok stvara, uvek je nešto radio, crtao, seckao, kolažirao. To čime se on bavio izgledalo mi je beskrajno zanimljivo, kao da se uvek igra. U tom periodu, moje platno je bilo apsolutno bilo šta. Već u tom najranijem periodu sam znala da je slikarstvo glavni vid moje komunikacije. Crtala sam gde sam stigla, bilo da je u pitanju običan papir, zid, pločice, linoleum, sve mi je bilo dozvoljeno. Sad kada se prisetim svega, drago mi je i znači mi što sam imala takvu podršku. Želja za stvaranjem je došla prirodno, nisam razmišljala mnogo o tome šta radim, samo sam pratila svoj duh. Može se reći da sam veoma rano spoznala čime želim da se bavim u životu. Čak i danas, kada se uglavnom bavim web dizajnom, smatram da je crtež osnova bilo kog vizuelnog stvaralaštva.
Kako izgleda početak stvaranja?
To je teško pitanje, naročito kada pokušavam da objasnim nekome ko se time ne bavi. Ako govorimo o samom procesu stvaranja, on je uvek drugačiji. Zavisi od trenutka u kojem nastane ideja i uslova u kojima se tada nalazim. Suštinski, plan ili skica koju apsolutno pratim ne postoji. Zapravo, ne razmišljam o tome kako ću početi – to se jednostavno dogodi u momentu. Ukoliko bih sada dobila ideju, pokušala bih da to prenesem na salvetu. Materijali kojima se služim takođe variraju. Pravila ne postoje, možda mi zato i jeste teško da dam konkretan odgovor. Najčešće mi je potrebno mnogo eksperimentisanja u samom procesu rada da bih bila zadovoljna rezultatom.
Šta te trenutno inspiriše?
Bavim se urbanom sredinom kao glavnom tematikom, tačnije neosetnim procesom promene smisla i estetike sredine pod direktnim uticajem društva. Ako je okruženje u kojem živimo rezultat naših odluka, samim tim ono čini platno koje nam bezuslovno dopušta najrazličitije umetničke intervencije. Živim u neposrednoj blizini kineskih tržnih centara, od kojih je jedan toliko rano izgrađen da se ni ne sećam perioda u kojem nije postojao. Novobeogradske blokove odlikuje specifično sivilo i arhitektonska repetativnost, a kineski tržni centar je potpuni kontrast tome. On funkcioniše kao jedan mikrokosmos u makrokosmosu i to mi je fascinantno.
U kolikoj meri onda možemo da govorimo o dominantnim kineskim uticajima i motivima u tvom stvaralaštvu?
Prethodna izložba Chinatown je možda i najkarakterističnija za moj dosadašnji rad. Inspirisana poetikom kineske četvrti nastaju glavni motivi u radovima: proizvodi za masovnu produkciju. Ideja je bila da sve osim platna i boja bude kupljeno u kineskom tržnom centru, i da objekte koje koristim sklopim u nešto novo. Oslikani motivi su priilčno apstraktni i slojevitost forme je uprošćena i filtrirana kroz moj lični doživljaj. Raspoređeni u određenom formatu, ti motivi su haotični i asocijativni. Iako haotično raspoređeni, to je na neki način organizovani haos.
Zašto je u tvoju umetnost prodrlo baš to, a ne, na primer blokovsko sivilo?
Sivi blokovi jesu u okviru Chinatown-a zato što je Chinatown u sivim blokovima.
Šta želiš da izazoveš u oku posmatrača?
Želim da osete moju iskrenost u izrazu i kroz izložbu vide to što ja vidim. Vizuelno najglasnije i najintenzivnije komuniciram i trudim se da budem slobodna i neopterećena time. Biću najiskrenija samo ako duboko zaronim u sebe i ako predstavim nešto što sam suštinski iskusila. Umetnici bi trebalo da budu hrabri da bi bili iskreni i dosledni sebi, što si siroviji i ogoljeniji u predstavljanju svojih osećanja to si iskreniji, a iskrenost je krucijalna za svaki vid stvaranja.
Čime se trenutno baviš?
Bavim se web
dizajnom i keramikom.
Keramika trenutno predstavlja veliko osveženje u mom
stvaralaštvu. Posebni mi je izazov jer je veoma delikatna, taktilna i
tehnički veoma zahtevna. Smatram da je važno za
umetnika da se konstatno igra, eskperimentiše i istražuje u svom radu jer na
taj način saznaje nešto novo o sebi.
Kako izgleda studirati Fakultet primenjenih umetnosti?
Fakultet je nezamenjiv sa te strane što ti pruža mogućnost da se upoznaš s raznim tehnikama, a da pre toga nisi imao prilike za tako nešto, posebno ako dolaziš iz gimnazije. Gde bi inače mogao da naučiš mozaik, vitraž, ikonopis ili zgrafito? Upravo ta raznovrsnost ti dozvoljava da se kasnije pronađeš u nečemu i usmeriš u tom pravcu. Bitno je, takođe, znati mogućnosti koje neki materijal pruža, tehnički se potkovati i ispeći zanat. Potrebno je imati na umu odgovornosti koje umetnički poziv nosi, zato je konstantan rad neophodan. Pored toga, vreme predstavlja krucijalan faktor u umetničkom sazrevanju i zato mislim da je vrlo važno dopustiti i dati sebi vremena da posmatraš, upijaš emocije, iskustva i dešavanja i odatle crpiš inspiraciju.
Promoviši se – gde je moguće videti i kliknuti tvoj rad?
Slike i skulpture možete da pogledate na Tumblr-u, a dizajn na Behance-u i Dribbble-u. Što se tiče izložbi, prošle i pretpošle godine ste mogli da ih vidite u galeriji Kalemegdanske tvrđave, u galeriji Blok i u Čumićevom sokačetu u Art Centru.
Sledeća izložba će verovatno biti naredne godine, ne znam gde jer još tražim prostor, a i sama izložba je u početnoj fazi stvaranja. Radim sa porcelanom I želim da prođem sve faze ljubavi i mržnje sa svojim kreacijama kako bih bila potpuno spremna za tu izložbu.
Autor teksta: Jakša Marojević
0 Comments