Sumiramo koji su filmovi obeležili poslednjih 10 godina, u čemu nam ovog puta pomaže scenarista i dramski pisac Kosta Peševski! On je za Oblakoder napravo listu svojih top 10 filmova u deceniji za nama. Vidite da li su i vaši favoriti na njoj!
- Inside out (2015)
Animirano remek delo proizašlo iz studija Pixar. O njihovoj tehnološkoj i animatorskoj superiornosti u stvarnaju filmova suvišno je trošiti reči. Ono što ovaj film stavlja u vrh njihovog rada je dramaturški koncept kojim se progovara o esencijalnim problemima u životu.
- Birdman or (The Unexpected Virtue of Ignorance) (2014)
Nizom zahtevnih vizulenih i kinestetičkih postupaka Injaritu nas, kao na toboganu, vozi kroz haotičan život i haos u glavi jednog umetnika. Konstantno na klackalici između sna i jave, fantazije i košmara, ne dozvoljava publici da pretpostavi gde će je do kraja odvesti.
- Whiplash (2014)
Debitantski filma Demijana Šazela kojim nas je uveo u svoju ličnu, intimnu životnu priču. U građenju priče reditelj stvara jedinstvenu fuziju muzike i filma. Ali i koristi matrice filmova o borbi pojedinca za lični uspeh koja je ujedno i borba protiv samog sebe u najboljoj tradiciji američkih filmova kao što je „Roki“.
- About Time (2013)
Poigravajući se maštom i uvek privlačnom temom putovanja kroz vreme, reditelj Ričard Kurtis zapravo priča jednu
intimnu priču, o porodici, odnosima koji nas formiraju i zasebnom životnom putu svakog pojedinca.
- Her (2013)
Reditelj Spajk Džonzi, vodeći se minimalizmom i u dramaturškom i u estetskom smislu goovori o problemu usamljenosti i otuđenja u savremenom svetu. Ali i o tome gde nas taj problem može odvesti kada se spoji s tehnologijom koja mahnito napreduje iz dana u dan.
- The Wolf of Wall Street (2013)
U svojim poznim životnim i rediteljskim godinama Martin Skorceze priredio je publici filmsko ludilo na kakvo se ne bi odvažili mnogo mlađi autori od njega. Odveo nas je pravo u osamdesete godine i šizofreniju Vol Strita koja je bila uvod u nekontrolisani liberalni kapitalizam u kojem živimo i danas.
- La grande bellezza (2013)
Paolo Sorentino je najveći filmski majstor u odavno posrnuloj evropskoj kinematografiji. A ovaj film kapitalno delo svetske kinematografije koja nas uvodi u život jednog velikog grada kao što je Rim jezikom koji često podseća na drugog italijanskog Maestra, Federika Felinija.
- Django Unchained (2012)
Tarantinova epska avantura kojom nas podseća na ključni žanr američkog filma koji više ne postoji u živoj formi. Ali i bitan žanr za jedan deo italijanske kinematografije. U svojem maniru vodi nas u pustolovinu po Divljem Zapadu kojom prispituje pitanje rasizma u Americi koje i danas postoji.
- The Dark Knight Rises (2012)
Trijumfalni završetak Betmen trilogije u režiji Kristofera Nolana. Ova tri filma su najbolja ekranizacija stripa o mračnom vitezu Gotama a treći nastavak je efektna tačka na trilogiju.
- The Social Network (2010)
Dejvid Finčer doneo je hrabru odluku da napravi film o nečemu što je u tom trenutku dostiglo svoj vrhunac – Facebooku i fenomenu društvenih mreža generalno. Za ovakve teme potreban je ipak vremenski odmak radi objektivnijeg sagledavanja, njemu međutim nije bio potreban jer napravio je dragoceno filmsko svedočanstvo o duhu jednog vremena.
0 Comments