fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Zvuk slobode – slovenački bend Lelee

O jesenjoj turneji, originalnosti u današnjoj muzici, kao i balkanskom melosu sa članovima benda Lelee

29. August 2023

Lelee, slovenački bend koji sebe označava kao jadranski indie rock, predstavlja zanimljivu muzičku pojavu koja prelazi granice – kako geografske, tako i one simbolične, metaforičke. Ovu tvrdnju oslikava i singl „Snaga” koji su nedavno izbacili.

Sa karakterističnim zvukom i dubokim tekstovima, Lelee, koga čine Jelena Rusjan (bas, vokal), Damjan Manevski (gitara, vokal), Blaž Gracar (sintisajzeri) i Leon Stoilković (bubnjevi) kreira talase ne samo na slovenačkoj, već i na muzičkoj sceni celog regiona. To pokazuje i njihova jesenja turneja koja će biti održana u Srbiji i Makedoniji u novembru, ali i prethodni nastupi na festivalima u Hrvatskoj. Iza sebe imaju album „Čuka bije pumpa” iz 2021. godine.

Njihov poslednji singl „Snaga”, koji su objavili za Moonlee Records posvećen je svim ženama sveta, i onima koji se tako osećaju. Kako navode, snaga je neka vrsta himne lepšem, ali nikako i manje snažnom polu, koja slavi haos, ohrabruje i dovodi u pitanje opšteprihvaćene standarde lepote. Ovo je i bio povod za razgovor sa članovima benda sa kojima smo razgovarali o konceptu originalnosti u današnjoj muzici, kao i balkanskom melosu.

Nedavno ste izbacili singl „Snaga”. Šta je za vas snaga, gde se sve to ona ogleda u vašim životima? 

Jelena: „Snaga” je nastala kao neka vrsta odgovora na predivan dokumentarni film „Žene sa razmakom između zuba” (Gap-Toothed Women), kultnog američkog režisera Les Blanka. Ako niste gledali film, obavezno ga pogledajte. Za mene je to neke vrsta himne ženama. Osećam je kao eksploziju lepote i sreće u kojoj se instrumenti dopunjuju i muški i ženski vokali međusobno ohrabruju. Svoju Snagu crpim, svakodnevno, iz ljudi koji me okružuju, sa kojima živim, stvaram i sa kojima delim najsnažnije i najnežnije trenutke.

Da li je nekad i slabost snaga?

Damjan: Samo ako nisi svestan gde su ti granice. Mozak te ponekada može ubediti da imaš moć da uradiš previše toga, i onda se desi da ti telo u jednom trenutku jasno kaže – e, ne može.

Šta je za vas ženska snaga? 

Jelena: Žensku snagu često vidim baš u tome da mi, žene, uspemo sebe da prihvatimo baš takve kakve jesmo. Svakodnevno smo pod velikim pritiskom nekakvih pogrešnih ideja o tome šta je lepo i šta je ženstveno, i potrebno je puno snage da žena ostane dosledna samoj sebi. Za mene je ženski princip – princip stvaranja-rađanja-života, jedan od najsnažnijih životnih poriva. Volim da vidim žene koje pobeđuju, ženstveno i snažno, ne povlađujući nekim sveopštim standardima i normama koje vladaju u ovom našem, nažalost, još uvek dosta patrijarhalnom društvu.

Inspiraciju za pesmu ste crpeli i od američkog reditelja Les Blanka. Koliko kinematografija generalno i drugi vidovi umetnosti imaju na vaš rad?

Damjan: Uticaj je ogroman, s obzirom na to da u bendu imamo diplomiranog montažera, glumicu, muzikologa… Ali svakako je svima zabavno istraživati čar različitih kreativnih sfera kao što su film, literatura, sport, teatar… Sve to se na zanimljiv način preliva i u našem muzičkom izrazu. Les Blank je odličan primer toga, jer je u svoje filmove uspeo dokumentovati ličnu pasiju do opskurnih društvenih zajednica i karakteristika koje su se njemu činile važne – netipične žene, Misisipi bluzere, filmske režisere, različite manjinske zajednice (kao njegov dokumentarac o srpskoj dijaspori u Americi). Kad radimo na našoj muzici, pokušavamo imati sličnu autentičnost.

Ovim singlom najavljujete i novi album. Koliko će se razlikovati od vašeg prvenca, i konceptualno i kompozicijski?

Blaž: Prvi album je pravilo troje ljudi, drugi album će raditi četvoro, od kojih su dvoje novi u bendu. Zvuk je stoga nadograđen, proširen, sa više uticaja sa svih strana. Već „Nestaješ”, naš singl objavljen u martu ove godine, ukazuje da smo žanrovski bogatiji, a predstojeće pesme, koje su još u nastajanju, imaju dodatni twist, i svaki aranžman čini posebnim.

U svoju muziku inkorporirate i balkanski melos. Šta biste rekli, u čemu je lepota tradicionalne balkanske muzike? 

Damjan: Uglavnom slušaš dobre svirače i pevače. Takođe, super je kako se istočni i zapadni melosi mešaju na različite načine. Pre svega, glavni adut je ona silna emocija koja dosta jasno zrači – i u svirci, i u pevanju. Dok sam odrastao, ta muzika je bila prisutna oko mene i ostavila je jak pečat, i to ne želim da skrivam. U poslednjih par godina nam je popularizacija svetske etno muzike (world music-a) omogućila da čujemo kako druga plemena muziciraju i to je takođe dosta inspirativno. Ali, naravno, najviše rezonujemo sa ovim što nam je tu, najbliže.

Slovenija u velikoj meri ni geografski, ni kulturološki nije deo Balkana. Ipak, popularnost vašeg benda u Sloveniji svedoči da postoje mikrosredine koje ipak jesu. 

Leon: Ne slažem se previše s time. Mislim da je Slovenija deo Balkana, barem za mene. Balkanska kultura je sveprisutna u Sloveniji i ona je uticala na mene više nego slovenačka kultura.

Ipak, postoje primeri kreiranja novog post-jugoslovenskog kulturnog prostora kroz vrednosti muzike, umetnosti, inkluzije, poput MENTA.

Jelena: Da, MENT je definitivno jedan dobar primer festivala koji je, između ostalog, pripomogao i oko rekreiranja tog, nazovimo ga, post-jugoslovenskog kulturnog prostora. Tu bih pomenula i našu izdavačku kuću Moonlee Records, za koju smo izdali naš prvi album „Čuka bije pumpa”, koja već skoro 20 godina intenzivno radi na kreiranju istog. Naravno, ne smemo da zaboravimo za mene jedan od bitnijih festivala – što se tiče ponovnog uspostavljanja scene iz bivše Jugoslavije, TAM TAM festival u Sućuraju na Hvaru, na kojem sretneš više ljudi iz Beograda nego iz, recimo, Zagreba.

Da li smatrate da je originalnost prevaziđen termin u današnjoj muzici ili je ipak moguće biti originalan?

Blaž: Naravno, svi na svetu smo mnogo puta originalni, u malim greškama koje rađaju novu ideju. Kinksi su, na primer, pogrešili svirajući električnu gitaru sa pokvarenim pojačalom i tako je rođen hard rock. Takve stvari se dešavaju stalno. Istovremeno, sve je povezano sa onim što je bilo ranije. Kao jedan veliki kamen se kotrljamo napred, znamo odakle smo došli, ali ne znamo na šta ćemo još da naletimo.

Šta za vas uopšte znači biti originalan?

Leon: U današnjoj muzici je teško biti originalan, dosta stvari se reciklira. Vidim originalnost u stvaranju takozvanih fresh take-ova na već postojećim stvarima, uz pomoć kojih nađeš svoj zvuk.

Na jesen, tačnije u novembru, vas čeka turneja po Srbiji i Makedoniji. Šta publika može da očekuje od vaših nastupa?

Jelena: Energični „roller coaster” od najsnažnijeg do najnežnijeg.

Damjan: Bend koji svira sa ogromnim ćefom gde god se pojavi.

Leon: Totalni party!

Foto/Kolaž: Andraž Fijavž Bačovnik & Andrija Mihailović

Dizajn plakata: Antonio Karača, Radnja.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *