31. Festival autorskog filma koji će biti održan od 21. do 28. novembra, publici donosi savremena, umetnička filmska ostvarenja koja se razlikuju od standardnog bioskopskog repertoara – filmove koji tragaju za dubljom, realnijom i složenijom slikom sveta i čoveka.
Selekcija Stefana Ivančića, jednog od selektora festivala, donosi raznovrstan program sa pobednicima svetskih festivala, novim ostvarenjima autora sa različitim poetikama i temama, kao i filmovima koji otkrivaju nove tokove u autorskom filmu.
Satnice prikazivanja možete pogledati na sajtu festivala: https://faf.rs/
Sirat (Oliver Laxe)
„Sirat“ je film godine, pa ako će neko izabrati da gleda samo jedan film na ovogodišnjem Festivalu autorskog filma, to svakako treba biti ovaj. Produciran od strane braće Almodovar, ovogodišnji je dobitnik Nagrade žirija u Kanu i španski kandidat za Oskara, „Sirat“ je film kakvih danas nema – ambiciozan, bigger than life pristup kakav su imali filmovi sedamdesetih godina prošlog veka, film u kom se ukrštaju post apokaliptička atmosfera „Pobesnelog Maksa“, kamioni iz Spilbergovog „Duela“, modernost Monti Helmanovog „Dva sloja asfalta“ i porodična potraga koja vuče korene koliko iz Fordovih „Tragača“, toliko iz Antičke tragedije.
Svi domaći filmovi
Ovogodišnji Festival autorskog filma je u ključu domaćih filmova. U godini kada se nisu održali ni FEST ni Martovski festival, naši filmovi uskraćeni su za dve velike platforme na kojima mogu da se predstave publici. Ovo je takođe godina u kojoj nisu raspisani konkursi Filmskog centra Srbije za sufinansiranje filmova, čime je država de facto ukinula produkciju domaćih filmova. Ni festivali nisu uskraćeni u tom pogledu, jer uobičajne podrške Ministarstva kulture u 2025. nije bilo. Samim tim, važno je da svi zajedno dignemo glas protiv beskrupuloznog i protivzakonitog urušavanja srpske kulture, te pozivam publiku da pogleda domaće filmove „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića, „Linije želje“ Daneta Komljena, „Mačji krik“ Sanje Živković, „Sorella di clausura“ Ivane Mladenović, „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića, kratke filmove „Histerični napad smeha“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, „Bazen rupa“ Ane Vučićević, „Tarik“ Adema Tutića, „Slet 1988“ Marte Popivode, „Egzistencija je koincidencija“ Veljka Petrovića, „Podeljeni grad Kosovska Mitrovica“ Marka Grbe Singh, te srpske manjinske ko-produkcije „DJ Ahmet“ Georgia M. Unkovskog, „Otapanje vladara“ Ivana Salatića i „Nestašne devojke“ Urške Đukić…
Ljubav koja preostaje (The Love That Remains, Hlynur Pálmason)
Islandski reditelj Palmason trenutno je jedan od najzanimljivijih svetskih autora, stvaralac koji neprestano donosi nešto novo i sveže, ali ostajući veran svom prepoznatljivom stilu. Poznat publici Festivala autorskog filma po filmu „Beli, beli dan“, koji je prikazanom u takmičarskom programu 2019. godine, njegovo ime se često pominje kao da je jedan od autora koji su najnepravednije potisnuti iz glavnog programa Kana – prema mišljenju međunarodne kritike, njegova poslednja dva filma, „Godland“ i „Ljubav koja preostaje“, trebalo je da se nađu u konkurenciji francuskog festivala. Njegov najnoviji film je duboko lično ostvarenje u kojem Palmason okreće kameru ka sopstvenoj porodici, ka priči o bračnom paru u krizi i životu njihovo troje dece – pri čemu uloge blizanaca i njihove sestre tumače Palmasonova deca u stvarnom životu, a pas Panda je zaista njihov pas. Panda je za svoju ulogu u ovom filmu dobio prestižnu nagradu „Palm Dog“ u Kanu. Ovaj film je podjednako nežan, koliko i gorak.
Mirotvorac (Ivan Ramljak)
„Mirotvorac“ je dokumentarni film od Josipu Rajlu – Kiru, načelniku osiječke policije koji je početkom devedesetih godina pokušavao da pomiri uzavrele društvene tenzije koje su vladale Osijekom, odnosno da se izbegne tragičan rat koji je razorio područje bivše Jugoslavije. Zbog toga je on 1991. godine tragično ubijen, a to ubistvo je i dan danas nerazjašnjeno. Koristeći postojeći arhivski materijal, hrvatski reditelj Ivan Ramljak (poznat po filmovima kao što su „El Shatt – nacrt za utopiju“, „O jednoj mladosti“, „Dom boraca“ i „Kino otok“) vrši filmsko istraživanje ovog zločina, i suočava hrvatsko, ali i srpsko društvo, sa duhovima prošlosti koja možda više nije vremenski bliska, ali jeste nažalost i dalje veoma aktuelna. Jako važan film u vremenu u kom živimo uspon kolektivnih nacionalističkih histerija.
Posetilac (The Visitor, Vytautas Katkus)
„Posetilac“ je dugometražni debi Vitautasa Katkusa, koji je inače priznat i poznat po svojim kratkim filmovima „Trešnje“ (Kan 2022), „Mesta“ (Venecija 2020) i „Kolektivne bašte“ (Kan 2019), ali i svom radu kao direktor fotografije. Autor je slike filma „Toksično“ Saule Bluvajte, koji je bio jedan od prošlogodišnjih otkrića, osvojivši Zlatnog leoparda u Lokarnu, a „Posetilac“ je dobio nagradu za najbolju režiju u Karlovim Varima. Ovo je jedan nežan i melanholičan film koji prati Danieliusa, čoveka koji se vraća u svoj mali rodni grad, prisećajući se svog odrastanja, svoje prošlosti, i koji pokušava da uspostavi vezu sa starim poznanicima i prijateljima. „Posetilac“ je film o usamljenosti, o prolasku vremena i sećanjima, emocijama koje odjednom pokreće slika, reč, predmet, osećanje ili misao.
Barrio triste (Stillz)
„Barrio triste“ je rediteljski debi kolumbijsko-američkog umetnika koji stvara pod pseudonimom Stillz, jednog od najzapaženijih autora muzičkih spotova današnjice. Poznat po svojom saradnjom sa reperom Bad Bunny i Rosalijom, svoj prvi film, čiji bi naslov na srpskom glasio „Tužna četvrt“, realizovao je u produkciji kolektiva EDGLRD koji je pokrenuo slavni Harmony Korine. „Barrio triste“ donosi reinterpretaciju found footage filma u nasilnom i sirovom ambijentu kolumbijskog grada Medeljin krajem osamdesetih godina. Ako sve ovo ne zvuči kao dovoljan stimulans da se pogleda film, treba dodati da je za muziku filma zadužena ARCA, i da gledaoce očekuje neverovatan obrt.
Putovanja i dani (Two Seasons, Two Strangers, Sho Miyake)
„Putovanja i dani“ je ovogodišnji dobitnik Zlatnog Leoparda, najvišeg priznanja filmskog festivala u Lokarnu. Film je inspirisan delima „Pogled na morsku obalu“ i „Gospodin Ben i njegov iglu“ kultnog manga strip crtača Jošiharu Cugea – i radi se o jednom čulnom, emotivnom i intelektualnom putovanju iz dva dela, koje postavlja pitanje suštine samog (umetničkog) stvaralačkog čina. Ovaj film je sjajan primer najboljih kvaliteta japanske kinematografije, koja se na poetski i nenametljiv način bavi duboko filozofskim pitanjima. „Putovanja i dani“ promišlja smisao ljudskog života, prateći puteve kojima u životu kročimo gotovo slučajno, o tome kako svaki novi susret postaje deo našeg postojanja. Uz veliku suptilnost, film dotiče nešto suštinsko, duboko ljudsko.
0 Comments