U saradnji Oblakodera i Manonije, uz tehničku podršku kolektiva SUTRA, pokrenut je novi serijal is playing in my hop – zamišljen kao intimni susret muzike, prostora i razgovora. Format spaja jednočasovni DJ set snimljen uživo u Manonijinoj radnji u Čumićevom sokačetu i propratni intervju sa gošćom, otvarajući prostor da muzika ne bude samo nešto što se sluša, već i nešto o čemu se razmišlja, govori i deli.
Prva gošća serijala bila je Ivana Babić, poznatija kao UBICA – DJ-ica čiji setovi istovremeno deluju kao alternativni filmski soundtrack, satkan od eksperimentalnih, ambijentalnih i neuhvatljivih zvukova. U ambijentu Manonije, između polica i komada odeće, UBICA je izvela jednočasovni miks koji je poslužio kao uvod u razgovor o tremi, žanrovima koji se opiru imenovanju, filmovima koji oblikuju njenu selekciju i radosti deljenja muzike sa drugima.
U nastavku sledi intervju koji prati taj set – kao produžetak njegove atmosfere i ulaz u UBICIN „dark secret world“.
Kako si počela da se baviš DJ-ingom i sećaš li se svog prvog seta?
UBICA: Na insistiranje mojih najboljih prijatelja! Iako sam u raznim prilikama bila zadužena za izbor muzike, nikad me nije zanimalo da se time bavim, da nastupam pred previše ljudi, a pogotovo ne da miksujem. Želela sam da pravim muziku. Sa druge strane, prevagnula je želja da muziku koju volim podelim sa ljudima koji se za nju iole zainteresuju. I dalje mi je najprijatnije da gosti dođu na kolače, a ja im puštam muziku kojom sam tih dana opsednuta. Prvog seta se jedva sećam jer sam bila van sebe od treme, ali se ta žurka i dalje prepričava!
Koji žanrovi ili zvukovi trenutno najviše oblikuju tvoje setove?
U nedostatku boljih termina (i preterane želje da je definišem), muzika koju najviše slušam i puštam u poslednje vreme mogla bi da se okarakteriše kao eksperimentalna i ambijentalna, ali tu ima previše varijacija u izdanjima koja kopam u beskraju Bandcamp-a i Soulseek-a… Možda bi Lacrimosa Low Jack-a, kompilacija Elders of the Begena: The Harp of David in Ethiopia i Op. 203 Mediterranean Music-Water Heninga Kristijansena mogli da budu trenutni favoriti i albumi koje sam najviše slušala u 2025. godini. Atmosfera filmova koje volim da gledam često se preliva u moje setove, pre svega plesni filmovi Tijerija de Meja, posebno Love Sonnets, Beau Travail Kler Deni, Cure Kijošija Kurosave, Lovers on the bridge Leosa Karaksa, filmovi Bi Gana, Hanekea, Fasbindera, Vonga Kar-Vaja… I, naravno, vanvremenska sabrana dela Nejtana Fildera i Bašar al-Asad Instagram reel-ovi.
Šta ti je oduvek bilo bitno da preneseš slušaocima kada puštaš muziku?
Bilo da vam direktno šaljem linkove u inbox, puštam u punom klubu ili na noise koncertu na koji je došlo 10 ljudi, nadam se da prenosim samo radost i lepotu koju sam ja osetila slušajući tu muziku.
Koji ti je najluđi set koji pamtiš, a koji najbizarniji?
EYE (Yamatsuka Eye) na Unsound festivalu najluđi DJ set, a svaki live nastup Autechre-a kom sam prisustovala je muzički nešto najbizarnije što sam doživela, kao da vam neko pokazuje unutrašnje organe svakog zvuka koji čujete (i to u potpunom mraku!). PRELEPO!
Imala si dosta setova u inostranstvu, postoji li neka razlika koju uočavaš kada je reč o publici ovde i u inostranstvu?
Nema, bar u mom slučaju. Promoteri koji me zovu znaju zašto baš mene zovu i to mi je super jer ne moram da se prilagođavam. Možda je u inostranstvu lakše da posegneš za najluđim trakama jer publika često nema predstavu šta da očekuje i super je kad vidiš da publika urla i pravi “bass face”, a nema tvoje ekipe i ta publika te vidi prvi put.
Deo si kolektiva SUTRA, koliko je to oblikovalo tvoj lični stil kao DJ-ice?
Ma ja sam njih oblikovala! Divno je kad si okružen ljudima koji vole iste stvari kao ti i imaju suludu energiju i entuzijazam i motivišu te da radiš ono što želiš.
Koliko muziku koju puštaš doživljavaš kao određeni statement i da li uopšte razmišljaš o tome kada biraš trake ili mesta gde ćeš nastupati?
Hm, ne bih to baš nazvala statement-om, smara me kad dj-evi sebe previše ozbiljno shvataju. Ako ti cilj nije da se neko dobro zeza ili uživa u muzici koju ti voliš, nešto radiš pogrešno. Jedino što tražim je da oprema radi, da je ozvučenje vrhunsko i da me niko ne smara, onda mi je lako da se razmašem, a kad je meni super i publici je super (smeh)!
Postoji li neko ime sa kim bi volela da radiš b2b, a još nisi imala priliku?
Imala sam tu ludu sreću da nastupam sa mnogim svojim favoritima u planiranim i neplaniranim b2b-ovima. Saradnje koje najviše želim ipak se tiču muzičke produkcije, a tu već ne smem ništa da spojlujem.
Šta si želela da preneseš setom koji smo simiili u Manoniji i kako bi ga opisala nekome ko će tek da ga posluša?
Ustanovili smo da su ovakvi moji setovi zapravo alternativni soundtrack za 3. sezonu Twin Peaks-a. Idealni uslovi za slušanje su da se udobno smestite i pustite miks na dobrim slušalicama. Vodim vas u, kako Lutto Lento kaže, “Dark Secret World”.
Autorka intervjua: Marija Todorović
0 Comments