U saradnji Manonije i Oblakodera, uz tehničku podršku kolektiva SUTRA, serijal is playing in my hop nastavlja da otvara prostor za susrete muzike, prostora i razgovora. Ovog puta, u Manonijinoj radnji gostovao je Srđan Mančev, osnivač i organizator Jerma Art Festivala, koji je u Čumićevo sokače doneo delić atmosfere i zvuka koji nas očekuju na ovogodišnjoj Jermi.
Nastao iz potrebe da se duh nekadašnjeg seoskog diska ponovo oživi, Jerma danas spaja muziku, film, performans, umetnost i radionice, stvarajući prostor za druženje i improvizaciju. Pred treće izdanje Jerma Art Festivala, koji se i ove godine održava u selu Vlasi nadomak Pirota, razgovarali smo o tome kako je nastala ideja za festival, šta za organizatore znači DIY pristup i zašto im je važno da Jerma ostane besplatna i dostupna svima.
U ovom izdanju predstavljamo njegov jednočasovni set i razgovor koji ga prati.
Ove godine organizujete treći Jerma festival. Za one koji još uvek ne znaju puno o tome, uputi nas kako ste došli na ovu ideju i koja je priča iza samog festivala? Zašto baš Jerma i zašto baš u selu Vlasi?
Selo Vlasi je pre svega mesto iz kog su poreklom dva glavna organizatora i idejna tvorca festivala. Selo je i pre festivala negovalo bogat noćni i muzički život, u selu je postojao seoski disko koji je, prema navodima naših komšija, otvoren pre nego što je otvorena prva diskoteka u Pirotu. Generacija naših roditelja je pravila žurke u disku i naplaćivala ulaz nešto sitno od čega su se onda kupovale ploče i održavao prostor. Nažalost, disko više ne postoji, ali duh diska je i te kako živ.
Organizacija ovakvog festivala u prirodi nije jednostavna. Šta vam je svake godine najveći izazov, a šta vas najviše gura da nastavite?
Izazovi se iz godine u godinu menjaju. Kako mi kao organizatori sazrevamo, tako neke stvari postaju lakše i u toj želji da sledeća godina bude bolja nailazimo na nove izazove. Jedan od izazova u pripremi festivala na ovakvom mestu jeste i odsustvo dometa, tako da se sva naša komunikacija odvija preko mobilnih radio stanica.
Ono što definitivno ne mozemo da promenimo jeste što, ako nam zafali „jedan šraf”, moramo da se vozimo 23 kilometra kako bismo taj šraf kupili i još 23km kako bismo taj šraf iskoristili…
Ono što nas gura da nastavimo jeste interakcija između meštana i posetilaca, nova međusobna saznanja i druženje bez gledanja u telefon.
Ulaz na festival je besplatan, a ceo festival opstaje zahvaljujući donacijama. Koja je filozofija iza takvog modela i zašto vam je bilo važno da Jerma ostane otvorena za sve?
Želimo da ovo mesto bude pristupačno svima. Da pokažemo da nije potrebno mnogo novca i da nije potrebno predaleko da se ode kako bi se stvarno uživalo, jer nam priroda svakako daje svoje lepote gratis.
Koliko vam je važno da festival zadrži taj DIY duh, čak iako raste iz godine u godinu?
Jedino tako vidimo poentu organizovanja festivala. Ako ga mi svojim rukama ne napravimo, ne osećamo da je iskreno i smatramo da mi ne bismo uživali u celom procesu koliko sad uživamo. Druženje u toku priprema za nas je festival za sebe i smatramo da ga to, između ostalog, čini posebnim.
Ipak, Jerma Art Festival nije jedina ovakva inicijativa. Posebno nam je drago da prisustvujemo drugim genijalnim DIY inicijativama, poput festivala Polja ili Samita nesvrstanih. Oni su nam jednim delom i bili inspiracija, a svake godine su tu da pomognu u realizaciji JAF-a.
Šta vas ove godine najviše uzbuđuje? Postoji li nešto što jedva čekaš da ljudi otkriju kada dođu na festival?
Mislim da smo uspeli da stvorimo takav ambijent gde na istom mestu ljudi mogu da čuju trubače, pank, elektronsku muziku i sve što se nalazi između.
Jedna od stvari koje jedva čekamo su radionice. Radujemo se da zajedno sa posetiocima naučimo nove stvari i zanate.
Tako će nam Balkan ARHitrav pokazati kako se nekada na ovom području gradilo tradicionalnim metodama sa blatnim malterom.
Na Jermi često ima mesta i za spontane stvari koje nisu nužno u programu. Koliko vam je važno da festival ostavi prostor za takve neočekivane trenutke?
Festival definitivno ima svoj život koji je nekada nemoguće predvideti, tako da uz dobro druženje i neke stvari koje se tajno krčkaju, verujemo da ćemo svi zajedno uživati. Uvek ostavimo prostora za malo improvizacije, mada za to često i nemamo izbora.
Da moraš da nagovoriš nekoga da prvi put dođe na festival, bez nabrajanja izvođača i programa, šta bi mu rekao?
Dođite da se okupate u reci iz koje možete da pijete, za noć ponesite jakne ili se smestite pored vatre. Ponesite udobnu obuću za đuskanje i ćebe da uživate u filmovima ispod zvezda.
Autorka intervjua: Marija Milić
0 Comments