Cigareta kao umetnički motiv poslužila je umetnici Eni Jevtić da upravo kroz nju otvori panoramu savremenog društva, njegovih navika, rituala i kontradikcija. U ciklusu Cigarette Project prepoznatljivi predmet svakodnevice prelazi iz sfere potrošačkog objekta u polje značenja kao znak prolaznosti, navike, zavisnosti, ali otvara i pitanja slobode i rituala koji nas oblikuju.
Ovaj serijal slika, građen kroz repetitivnu strukturu mreže i ponavljanje motiva, priziva estetiku pop-arta i vizuelnu logiku ponavljanja, ali izvan puke igre forme. Cigareta tako postaje figura vremena koje sagoreva i stvara prostor da se svako od nas suoči sa slojevima značenja koje nosi.
U razgovoru koji sledi, Ena Jevtić govori o tome kako je došla baš do ovog motiva, šta za nju znači njegova simbolička težina i kako slike nastale u tom procesu komuniciraju sa svetom koji ih gleda, a pre svega – sa svetom koji ih živi.
Na koji način si došla do ideje da upravo cigaretu koristiš kao centralni motiv u ciklusu?
Simboli nam u umetnosti otvaraju vrata ka raznim odgovorima i tumačenjima, kod mog načina rada i da
bih realizovala ovaj projekat bio mi je potreban motiv koji je svima prepoznatljiv, ali takođe i dovoljno
jake simbolike da omogućava bezbroj uglova posmatranja i objašnjenja – a da su pritom sve analize
tačne. Cigareta se prosto uklopila na svaki način.
Koliko je u tvom radu prisutan uticaj Endija Vorhola i pop-arta, a gde praviš jasan otklon?
Andy Warhol, odnosno Pop Art uopšteno za mene postoji kao novi pogled na slobodu. Slobodu u izražavanju, ali i onome što umetnik ovog perioda predstavlja za društvo.
Basquiatovo neumorno preslikavanje slika, gde one stalno gube i dobijaju značaj, Keith Haringov način komercijalizacije umetnosti i otvaranje radnje, John Cageove kompozicije uz zvuk saobraćaja sa šeste avenije. Takva vrsta reforme umetnosti i umetnika generalno je nešto što umnogome pokušavamo da reprodukujemo i danas u svakodnevnom životu, tačnije pop kulturi.
A onda na drugom kraju sveta Kim Tschang-yeul , koji se nije uklapao u okvire američkog pop-a, ali je svojim slikanjem kapljica ostavio neizbrisiv trag na umetnost, takođe repeticijom i opet nekim „sličnim” načinima.
Sad kad bolje razmislim, jasnog otklona od naših inapiracija i afiniteta nema jer su neke slične ideje neosporno prisutne u onome što ja stvaram. Recimo da su glavne razlike pored geografskih i ideologija koje nas na tom planu razdvajaju, one koje se kriju u emocijama koje nosi trenutak kada ove slike nastaju.
Da li cigaretu više posmatraš kao lični simbol ili kao univerzalni znak savremenog društva, tačnije, u kojoj meri je tvoj rad komentar na savremeni kapitalizam i globalnu ikonografiju?
Rekla bih da je cigareta ovde u potpunosti komentar na savremenu kulturu, masovnost i konzumerizam. Cigareta je simbol današnjeg društva i simbol čoveka, pa tako usled rastuće nejednakosti kapitalizma, ove slike su za mene i motiv jednakosti na mnogim ljudskim nivoima.
Kako tumačiš istorijsku vezu između cigareta i ženskog oslobođenja u kontekstu svog rada?
Luka Tripković koji je pisao tekst o ovoj seriji slika, ukazao mi je na to da je baš Bodler skovao izraz cigarete kako bi ukazao na distinkciju u odnosu na cigare koje puše muškarci.
Tokom mojih istraživanja nailazila sam na fantastične plakate i reklamni material cigareta, u kojem su one tokom svih borbi za ženska prava predstavljale oličenje jasnih stavova,nežnosti i smelosti. Četrdesetih godina prošlog veka narativ je da se cigaretama stiče poštovanje, a simbolično je pravo konzumiranja cigareta, pratilo i glasačko pravo u Francuskoj.
Cigarete su za žene bile „baklje slobode”, predstavljajući simbol izjednačavanja prava.
Ako zanemarimo poreklo namera ovakvog marketinga, moramo priznati da je u mnogome izgradio ono šta vidimo kada u filmu žena zapali cigaretu, i da će to neretko biti odlika snage i elegancije. Od sufrageta, Marshe P. Johnson, preko Jane Birkin, pa sve do Marle Singer ili Carrie Bradshaw.
Kako tumačiš transformaciju „slobodarskih simbola“ u kontekstu postsocijalističkih društava?
Čini se da su se mnoge naše tranzicione raskrsnice metaforično pretvorile u kružne tokove.
Sa druge strane, tok koji nosi simbol koji sam ja odabrala ide u tonu novih šansi i te trajne želje za slobodom, pa tako mogu da vidim i povezicu.
Da li su tvoje cigarete više povezane sa idejom prolaznosti ili sa savremenim oblicima zavisnosti?
Ove dve teme su bili veliki pokretači u samom izboru da se na ovaj način bavim repeticijom, gde će titranje cigareta koje sagorevaju na platnu iznova da se „rađaju” da remete tu prolaznost i da je naglašavaju. Da iritiraju posmatračevu logiku i mir ili ga čine kompletnijim. Zavisnosti takođe imaju taj snažan, kontradiktoran efekat i svoju lošu i manje lošu stranu.
U toj celokupnoj zbrci emocija koju bih volela da uspemo da doživimo kroz ove slike krije se, nadam se, i neka tajna balansa.
Na koji način razmišljaš o vremenu u svojim radovima? Kao linearnom toku ili cikličnom procesu?
Mislim da ove slike poriču postojanje vremena kao jednostavno objašnjivog. Daju opcije da svaki pogled ima dovoljno smisla.
Ukoliko pogledamo jedan red cigareta, one su istih dimenzija i predstavljaju možda trenutak, ukoliko posmatramo niz cigarete sagorevaju i nastaju iznova – što ukazuje na cikličan proces. Opet, zavisi od toga šta su za nas cigarete u tom trenutku kada ih vidimo.
Kako pristupaš simbolici boja u ovom ciklusu i da li ona nosi konkretna značenja?
Prošlo je već devet godina kako se bavim ovim projektom i zapravo jedino što se očigledno na slikama menja su bile boje. Biram ih dosta pažljivo, tako da simbolizuju paletu kojom se obeležavaju nivoi zabrane pušenja u svetu, tako da bojom postižem određene emocije, a lični favoriti su one koje su preslikavane. Tokom godina slikala sam razne portrete i time više vežbala nego što su tako za sebe te slike imale jasan kontekst, bar meni nije bio dovoljan. Kada sam uzela da ih preslikam belom bojom, koristeći slabo pokrivne pigmente, portreti su ostajali prozirni i vidljivi pod određenim svetlom, cigarete su savšeno „legle” na ove slike. Među njima su i dve slike koje nose naziv „On Marsha P Johnsons Portrait”.
Šta želiš da posmatrač ponese sa sobom nakon susreta sa ciklusom Cigarette project?
Ako bih mogla svojim radom nešto da podelim, to bi bio mir koji mi ovaj način rada donosi, ali i sloboda koju ove slike za mene nose.
Nadam se da će svaki posmatrač zauzeti stav, postaviti neko pitanje sebi ili bar naći svoje razloge da nikada više ne pomisli na ove slike. I zaista, verujem da će svim emocijama i tumačenjem biti u pravu.
Izložba u Galeriji Singidunum otvorena je do 4. aprila, i poziva publiku da sagleda kako običan predmet
može nositi mnoštvo značenja, ostavljajući dim svoje simbolike da lebdi između estetike,
društva i introspektivnog doživljaja.
Fotografije: Stefan Đaković
0 Comments