U filmu koji prati petnaestogodišnjeg Ahmeta, dečaka koji odrasta u izolovanom selu Juruka, pripadnika turske manjine u Severnoj Makedoniji, Aja je figura tihe pobune. Obećana drugome, uhvaćena između konzervativne sredine, porodičnih očekivanja i prvog ljubavnog iskustva, ona deli isti unutrašnji konflikt kao i Ahmet – potrebu da pronađe prostor slobode u svetu koji joj je unapred definisan. Za glumicu Doru Akan Zlatanovu, koja tumači Aju, ovo je prva filmska uloga, ali i iskustvo koje joj je otvorilo drugačiji pogled na glumu, umetnost i sopstveni identitet.
U razgovoru sa Dorom otkrivamo kako je iz njenog ugla izgledao ulazak u svet filma, na koji način ona svoje lične dileme prepoznaje u Ajinom liku, kao i o kulturi koja joj je do tada bila potpuno nepoznata i muzici kao ličnom prostoru slobode i izraza.
Ovo je tvoja prva filmska uloga. Kako je izgledao ulazak u svet filma i kakve utiske nosiš sa snimanja?
Dora Akan Zlatanova: Ulazak u svet filma po prvi put bio je istovremeno uzbudljiv i zastrašujući. Navikla sam na nastupe uživo, ali film zahteva drugačiju vrstu suptilnosti i strpljenja. Set je delovao kao mali univerzum u kojem je svaki detalj važan, a bila sam duboko inspirisana posvećenošću čitave ekipe.
Kako si lično doživela priču o Ahmetu i Aji? Da li si se u nekom trenutku prepoznala u njihovim dilemama?
Priča mi je bila veoma bliska jer govori o identitetu, očekivanjima i hrabrosti da slediš sopstveni put. Mislim da se mnogi od nas prepoznaju u tim dilemama, u tenziji između onoga što jesmo i onoga što drugi očekuju od nas. Ali na kraju, duboko u sebi, dileme zapravo i ne postoje – znaš šta je prava stvar. A to je uvek tvoj sopstveni put.
Tvoji likovi su rastrzani između onoga što vole i onoga što se od njih očekuje. Koliko ti je taj konflikt bio blizak dok si gradila ulogu?
Uvek sam verovala u to da treba da biram ono što je istinito mom srcu, čak i kada je teško ili kada drugi to ne razumeju. Dok sam gradila ulogu, osećala sam težinu tog unutrašnjeg konflikta, strah od razočaravanja drugih, ali i tihu snagu koja dolazi iz toga da ostaneš verna sebi.
Koliko si bila upoznata sa kulturom i okruženjem u kojem se film odvija? Da li ti je nešto iz tog sveta bilo potpuno novo?
Iskreno, pre filma nisam znala gotovo ništa o toj kulturi. Tamo sam otišla prvi put upravo zbog snimanja, bez ikakvih posebnih očekivanja. Sve mi je bilo novo, tradicija, atmosfera, razlike u akcentu.
Ako muziku u filmu posmatramo kao simbol slobode, šta je ta „muzika” za tebe lično tvoj prostor bekstva ili strasti?
Za mene je to takođe muzika. Sviranje gitare i pevanje su oduvek bili moj način da izrazim emocije.
Da li te je rad na ovom filmu promenio u načinu na koji razmišljaš o glumi ili o umetnosti uopšte?
Ovaj film je učinio da moja osećanja prema glumi postanu još veća i lepša. Pokazao mi je koliko ona može biti duboka i snažna, kako jedan jedini trenutak na ekranu može nositi toliko istine i emocije.
Šta ti je emotivno bilo najteže, a šta najlepše u tumačenju tvog lika?
Najlepši deo bio je Ajin buntovni duh. Prepoznavanje delova sebe u njoj učinilo je to iskustvo još snažnijim i uzbudljivijim.
Film je u bioskopima širom Srbije od 26. februara!
Fotografije: Promo, dozvoljene za korišćenje
0 Comments