Nakon začetka #GirlBoss ere od 2010-ih pa nadalje, Hollywood shvata nešto – OMG, pa možemo da zarađujemo novac i od drugih vrsta ženskih likova! Tako je počeo razvoj onoga što nazivamo Strong Female Character, snažne protagonistkinje koja u svojoj osnovi treba da se suprotstavi pasivnosti i zavisnosti tradicionalnih ženskih uloga.
Ova protagonistkinja, koja u većini slučajeva treba da deluje kao dašak osveženja u miljeu filmskih likova, brzo je postala jedan od najčešće debatovanih likova u savremenoj kinematografiji, zato što je, nažalost, u mnogim slučajevima samo povlađivanje. Kao fazon, „pa žena je na posteru, eto vam jednakost.” Ovo je bukvalno ekvivalent mima „Lepa ste, jaka ste.” Poenta nije samo u tome da se poveća kvantitet ženskih likova, već kvalitet u odnosu na to kako se sam lik piše i tretira u narativu. Odnosno, dajte nam potpuno razvijen lik, sa svim manama i lekcijama koje treba da integriše u narativu, jer mi žene smo na kraju dana ipak samo ljudska bića (znam, neverovatno).
S obzirom na to da ova vrsta protagonistkinje može da se profiliše u nekoliko arhetipova, hajde da se pozabavimo jednim od, ako ne i najpopularnijim – arhetipom ratnice.
Arhetip ratnice u kolektivnoj svesti ima duboke korene. Ona je vekovima postojala kao simbol otpora i hrabrosti, od Amazonki, Valkira do istorijskih figura poput Jovanke Orleanke (nažalost, svi znamo kako se ovaj slučaj završio). Ovaj arhetip predstavlja oličenje snage, ne samo fizičke, već i mentalne – ona je hrabra, inteligentna, spremna da se suoči sa bilo kakvom pretnjom, bilo da dolazi spolja ili iznutra. Međutim, njena predstava na filmu često ume da balansira na tankoj liniji između osnažujuće figure i dvodimenzionalnog klišea, jer upravo ima tendenciju da favorizuje samo fizičku snagu i kvalitete koji se učitavaju kao „muški,” pa hajde da istražimo kako se arhetip ratnice razvijao kroz istoriju filma.
Početak ovog arhetipa na filmskom ekranu možemo pratiti kroz prvu polovinu 20. veka, kroz nekoliko filmskih predstava Jovanke Orleanke na filmu i par filmova van holivudskog sistema (Pobuna Samuraja, Krvava kraljica), ali pravi zamah dobija tokom sedamdesetih nakon uspeha serije „Čudesna žena” i naročito osamdesetih godina nakon ogromnog uspeha koji je doživeo film Konan varvarin. Ovi filmovi žanra koji zovemo Sword and Sorcery stavljaju ratnicu u centar narativa – obično u eksploatacijskom okviru, gde su njena snaga i nezavisnost istovremeno glorifikovane i fetišizovane, dok se ona bori sa svim neprijateljima skoro pa gola, ako ćemo realno. Ovi filmovi koriste elemente fantastike i preuveličanih borbi da bi stvorili uzbudljiv, ali površan portret ratnice.
Ovakvi rani prikazi se više bave estetikom nego suštinom, a ako želiš da istražiš ovaj žanr više, pogledaj filmove kao što su Šina: Kraljica džungle, Hundra, Amazonke, Kraljica Varvara, Boginja rata, itd. Dalji razvoj ovog arhetipa nastavlja se pre svega na televiziji, sa serijama poput Bafi, ubica vampira i Ksena: princeza ratnica, koje pružaju mnogo složenije iteracije ratnice, donoseći nove nijanse u kolektivnu svest. Ove serije takođe istražuju emocionalne borbe i moralne dileme svojih protagonistkinja, prikazujući ih ne samo kao fizički snažne, već i kao složene, višedimenzionalne ličnosti. Ovaj prelaz na male ekrane utabao je put za dalji razvoj arhetipa na filmu, jer je postalo jasno da publika želi da vidi različite prikaze junakinja.
Od 2010-ih pa nadalje, arhetip ratnice u centru narativa sve češće viđamo na filmu, ali ono što treba da nas zanima u ovim prikazima jeste kompleksnost samih likova. Da li ovaj novi razvoj arhetipa u pop kulturi redefiniše koncept ratnice, pokazujući da snaga može dolaziti iz saosećanja, otpornosti i unutrašnje borbe, ili predstavlja snagu samo kao ekvivalent fizičkih sposobnosti i osobina koje taj lik svode, ako ćemo realno, na muškarca u ženskom obličju. Zato hajde da proučimo kako se arhetip ratnice razvijao kroz godine, gde predstavlja kompleksni prikaz lika, a gde ostaje zarobljen u svojim ograničenjima, te kako može evoluirati u budućnosti.
Crveni odred žena (1961), Jin Xie
Ovaj kineski film osvojio je više nagrada i postao je kulturni fenomen u Kini. On prikazuje žensku jedinicu Crvene armije tokom Kineske revolucije. Ratnice su prikazane kao hrabre i odlučne, boreći se za slobodu i pravdu. Zanimljivost je da je film kasnije adaptiran u balet, koji je postao jedan od osam „model baleta” tokom Kulturne revolucije u Kini. Ovaj balet je stekao ogromnu popularnost i uticaj, a mi ga u našoj kolektivnoj svesti prepoznajemo sa omota albuma Bijelog Dugmeta „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo”. Kao i prvi primer, ovaj film pokazuje kako arhetip ratnice može biti prikazan kao kolektivna snaga žena koje se bore za veće ciljeve, međutim uzmimo ga za neku vrstu anomalije, jer ipak je pravljen van Holivudskih okvira.
Osmi putnik (1979), Ridley Scott
Elen Ripli, koju igra Sigurni Viver, postaje jedna od prvih modernih ratnica u naučnoj fantastici. Zanimljiva činjenica je da je lik Riplijeve prvobitno napisan za muškarca, ali je odluka u kastingu u poslednjem trenutku promenila pol lika, bez izmena u scenariju. To je omogućilo da Ripli bude prikazana bez stereotipa vezanih uz pol, što je bilo revolucionarno za to vreme. Njena borba protiv vanzemaljca nije samo fizička, već i emocionalna, jer ona preuzima ulogu vođe i zaštitnika. Međutim, pred finalni obračun imamo scenu u kojoj je Ripli prikazana u donjem vešu, jer ne može Holivud da te ne seksualizuje, pa to ti je.
Crvena Sonja (1985), Richard Fleischer
„Crvena Sonja” predstavlja vrhunac žanra Sword and Sorcery. Film prati Sonju, ratnicu koja traži osvetu za svoju porodicu. Ona je majstorica mačevanja i prikazana je kao neustrašiva i nezavisna. Međutim, film uvek akcenat stavlja na njen fizički izgled, fetišizirajući njen lik, umesto da razvija njen karakter. Ipak, „Red Sonja” je značajna jer predstavlja jedan od prvih pokušaja da se ženski lik postavi u centar akcionog filma, iako u okvirima koji su više estetski nego suštinski.
Nausikaja iz doline vetrova (1984), Hayao Miyazaki
Hajao Mijazaki je poznat po svojoj poetici i slojevitom načinu na koji tretira ženske likove. Nausikaja je princeza koja se bori za mir između ljudskih kraljevstava i džinovskih insekata u postapokaliptičnom svetu. Ona je hrabra, saosećajna i duboko povezana sa prirodom. Mijazakijeve ratnice se razlikuju od holivudskih pandana jer nisu definisane samo fizičkom snagom, već i duhovnošću, mudrošću i emocionalnom dubinom. Njihova snaga leži u
sposobnosti da razumeju i transformišu svet oko sebe, što Nausikaja savršeno predstavlja.
Terminator 2: Sudnji dan (1991), James Cameron
Sara Konor, koju igra Linda Hamilton, doživljava transformaciju iz obične žene u snažnu ratnicu. Ona predstavlja jedno od prvih oličenja maskuliniteta u formi tela koje Sara poprima, kroz intenzivni trening i fizičku spremnost. Međutim, njeno nadjačavanje protivnika prikazano je kao realno, jer ona koristi svoju okolinu, taktike iznenađenja i proračunatost kada se suočava sa protivnicima. Sara je kompleksan lik koji balansira između majčinske brige i ratničke odlučnosti.
Mulan (1998), Tony Bancroft, Barry Cook
U prvobitnoj animiranoj verziji filma, Mulan je mlada devojka koja preuzima očevu ulogu u vojsci, prerušavajući se u muškarca. Njen uspon ka ratnici realno je prikazan, jer ona razvija svoje veštine kroz trening, uči o sebi i raste kao lik. Mulan se suočava sa svojim slabostima, ali i koristi svoju domišljatost i inteligenciju da prevaziđe prepreke, ne samo fizičku snagu. Film, pre svega, ističe važnost ličnog razvoja i samospoznaje, čineći njen put autentičnim i inspirativnim.
Princeza Mononoke (1997), Hayao Miyazaki
Opet kroz Mijazakijevu poetiku, protagonistkinja San, devojka odgajane od strane vukova, bori se za zaštitu šume i prirode. Film se duboko osvrće na ekološke i duhovne teme, prikazujući konflikt između prirode i ljudske industrijalizacije. San je ratnica čija snaga dolazi iz njene povezanosti sa prirodom i duhovnog razumevanja sveta. Mijazakijeve ratnice su kompleksne, motivisane višim ciljevima koji su pre svega ekološki, i predstavljaju balans između fizičke snage i duhovne mudrosti.
Matriks (1999), Lana Wachowski, Lilly Wachowski
Triniti, koju igra Keri-En Mos, je snažna i vešta ratnica u borbi protiv mašina. Najupečatljiviji kadar iz cele trilogije je možda početak prvog filma kada ona levitira u vazduhu i savlada protivnike, ostavljajući snažan utisak na gledaoce (barem je na mene). Međutim, njen lik je često kritikovan zbog „Triniti sindroma” – snažan ženski lik koji narativ izneverava jer joj na kraju ne daje nikakav zadatak sem da bodri glavnog muškog lika ili se zaljubi u njega. Iako počinje kao moćan lik, Triniti često služi kao podrška Neu, umanjujući njen potencijal u priči.
Igre Gladi (2012), Gary Ross
Katniss Everdin, koju tumači Dženifer Lorens, predstavlja jedan od najznačajnijih modernih prikaza arhetipa ratnice, izazivajući bum u kolektivnoj svesti i pop kulturi. Njena empatija je ključna – dobrovoljno se prijavljuje da zauzme mesto svoje mlađe sestre u smrtonosnim Igrama gladi, što pokazuje njenu žrtvu i brigu za druge. Katniss je lik koji kombinuje fizičke veštine sa moralnom hrabrošću i emocionalnom dubinom. Ona takođe balansira između animusa i anime, vešto koristeći i ženske aspekte svoje ličnosti, posebno kada je u glavnom
gradu i treba da se poveže sa masovnom publikom. Ona takođe nije besprekorno jaka; suočava se sa traumom, moralnim dilemama i unutrašnjim konfliktima. Njeni momenti slabosti i sumnje čine je realističnim i slojevitim likom.Ona inspiriše revoluciju protiv opresivnog režima ne samo svojom borbenošću, već i integritetom i saosećanjem. Njen pristup arhetipu ratnice je izbalansiran, jer prikazuje snagu koja dolazi iz ljubavi, pravde i
humanosti, čineći je slojevitim i autentičnim likom s kojim se publika može poistovetiti.
Čudesna žena (2017), Patty Jenkins
S obzirom na to da je film režirala žena, lik Dajane nije predstavljen kroz prevalentni male gaze, već kroz female gaze, što znači da rediteljka ne seksualizuje svoju heroinu kroz sami filmski jezik kamere, jer je kostim koji mora da nosi (jer lik iz stripa) to dovoljno radi. Dajana, odnosno Čudesna žena prikazana je ne samo kroz fizičku snagu, već i kroz empatiju, saosećanje i smisao za pravdu. Njen lik je univerzalno prihvaćen jer predstavlja balans
između ratnice i humane žene sa emocijama. Film uspešno redefiniše arhetip ratnice, pružajući slojevit lik koji je motivisan ljubavlju i željom za mirom. Međutim, ni ovde nije baš sve savršeno, nju i dalje tumači bela žena koja je takođe khm khm i jedna od najlepših žena na svetu. Opet – +Holivud. Patty Jenkins se nije vratila da režira film „Čudesna žena 1984″, što je bolno očigledno, te je bolje da se kolektivno pravimo da ne postoji.
Tor: Ragnarok (2017), Taika Waititi
Valkira, koju igra Tesa Tompson, uvodi se kao ratnica u Marvelovom univerzumu, ali njen prikaz nije bez problema. Dok poseduje fizičku snagu i borbene veštine, njen lik često pati od nedovoljne karakterizacije i površnog razvoja. Često je predstavljena kao ljuta na svet, sa zadatkom da ponovo pronađe saosećanje, što je postalo kliše za snažne ženske akcione junake. Filmova brza i polukomična naracija ne pruža dovoljno vremena da se ozbiljna pitanja adresiraju, poput Valkirine prošlosti kao trgovca robljem i njenih moralno upitnih izbora. Njena transformacija iz plaćenice u heroja dolazi naglo, bez adekvatnog suočavanja sa njenim prethodnim delima ili izražavanja kajanja. Takođe, iako je predstavljena kao prva biseksualna protagonistkinja u Marvelovom filmskom univerzumu, filmu nedostaje dublja razrada njenog lika koja bi to adekvatno predstavila. Ovaj nedostatak emocionalne dubine i izbegavanje teških tema čini da njen lik deluje površno i ne uspeva da pruži slojevitost koja bi je učinila istinski upečatljivom ratnicom.
Pobesneli Maks: Autoput besa (2015), George Miller
Furioza, koju igra Šarliz Teron, predstavlja snažan i kompleksan prikaz arhetipa ratnice. Ona poseduje sve tipične afinitete ratnice—fizičku snagu, borbene veštine i taktičku inteligenciju—ali se izdvaja svojom empatijom i solidarnošću sa drugim ženama. Preduzimajući opasnu misiju da spasi porobljene „supruge” tiranina Immortan Džoa, Furioza balansira između ratničke odlučnosti i emocionalne ranjivosti. Njena snaga leži ne samo u borbenim veštinama, već i u moralnom kompasu i želji da promeni nepravedni sistem. Publika je zavolela Furiosu jer njen lik integriše hrabrost, inteligenciju i humanost, redefinišući arhetip ratnice kao više od pukog fizičkog ratnika. Toliko je rezonovala sa publikom da je ove godine dobila svoj prednastavak pod nazivom „Furioza: Pobesneli Maks saga”, koji istražuje njenu prošlost i formiranje kao ratnice.
Kapetan Marvel (2019), Anna Boden, Ryan Fleck
Kerol Denvers, poznata kao Kapetan Marvel, predstavlja „snažan“ ženski lik sa izuzetnim supermoćima. Međutim, često je kritikovana zbog svoje jednodimenzionalnosti. Lik je prikazan kao gotovo nepobediv, sa minimalnim unutrašnjim konfliktima ili slabostima, što otežava identifikaciju publike sa njom. Njena priča nedovoljno istražuje emocionalnu dubinu ili lični razvoj van njene fizičke snage. Ovo ukazuje na problem kada se arhetip ratnice svodi samo na fizičku moć i „muške” osobine, bez dubljeg istraživanja lika. Nedostatak ranjivosti i
kompleksnosti čini da Kerol deluje udaljeno i teško pristupačno, što umanjuje uticaj njenog lika. Time se propušta prilika da se prikaže ratnica sa kojim se publika može povezati na emocionalnom nivou, naglašavajući potrebu za slojevitijim ženskim protagonistkinjama.
Mulan (2020), Niki Caro
Za razliku od verzije iz 1998. godine, ova adaptacija prikazuje Mulan kao osobu koja od detinjstva poseduje „či” – urođenu magičnu snagu. Time se njen uspon ka ratnici čini manje realističnim, jer ne prolazi kroz lični rast ili razvoj veština. Ključne razlike su u tome što originalni film prikazuje njen razvoj i samospoznaju, dok nova verzija predstavlja njen lik kao gotovo nepogrešiv i savršen od početka. Zbog toga je verzija iz 1998. superiornija, jer pruža autentičniji i inspirativniji put lika.
Žena Kralj (2022), Gina Prince-Bythewood
Ovaj film inspirisan istorijskim događajima prikazuje afričke ratnice Agojie iz kraljevstva Dahomej, elaborirajući njihovu hrabrost, zajedništvo i borbu protiv kolonijalizma, te naglašava kolektivnu snagu žena. Međutim, film je naišao i na kritike zbog istorijskih netačnosti, posebno u prikazu učešća Dahomeja u transatlantskoj trgovini robljem, što neki smatraju romantizacijom ili umanjivanjem mračnih aspekata istorije. Takođe, određene akcione scene su teško verovatne; Viola Davis, u svojim pedesetim godinama i visine oko 160 cm, prikazana je kako se uspešno bori protiv znatno mlađih i većih protivnika, a nakon jakih udaraca ostaje samo blago uzdrmana. Ovo može narušiti uverenje publike jer se čini da se fizički zakoni ignorišu radi dramatizacije—još jednom Holivud. Ipak, ovaj film pruža doprinos u predstavljanju arhetipa ratnice kroz prizmu afričke istorije i kulture, istovremeno otvarajući diskusiju o tome kako se istorijski događaji interpretiraju i predstavljaju na filmu.
Iako je arhetip ratnice često zamišljen kao slavljenje najboljih osobina žena, on se ponekad može činiti više ograničavajućim nego oslobađajućim. Naravno da ovaj arhetip igra važnu ulogu u reprezentaciji žena na ekranu i da su ovi likovi uzor mnogim devojčicama, ali često su ratnice predstavljene kao besprekorno snažne, bez mana i dubine, što ih čini nekompletnim karakterima. Njihova snaga često postaje njihova jedina definicija, zasenjujući
sve ono što čini lik potpuno razvijenim – naročito slabosti ili ranjivosti, koje su deo ljudskog iskustva. Takođe, kada ratnica nije superheroj ili slično, fizička snaga koju poseduje često ume da bude neuverljiva, pogotovo kada se ratnica stavi u klinč sa nekim trostruko većim i višim od nje. Da budemo iskreni, koliko nas može realno da se poistoveti sa ovim? Uz to, pored toga što je fizička snaga u mnogim iteracijama ratnica ključna karakteristika, i fizička lepota je tu podjednako zastupljena. Jer, ponoviću poslednji put – Holivud.
U mraku društva kojim dominira patrijarhat i najskorijih dešavanja, kao što su potencijalno Trampovo ukidanje prava na abortus u Americi ako opet dobije predsedništvo ili oduzimanje svih mogućih ljudskih prava ženama u Avganistanu, arhetip ratnice nam je potrebniji nego ikada. Ovde, pak, mislim na njegovu dalju evoluciju, jer nije da nismo videli kakav uticaj dobro zaokruženi prikazi lika ratnice mogu da imaju. Da bi ovaj arhetip dalje evoluirao, potrebno je da redefinišemo šta znači snaga, udaljavajući se od uskih, primarno muških ideala. Trebalo
bi da uronimo u to šta je to u nama što nam daje motiv da se borimo i opstajemo u sistemu koji je inherentno postavljen protiv nas, koje stavke patrijarhata smo internalizovale i koje treba da integrišemo i prevaziđemo, te kako da istinski pomognemo jedne drugima.
Istinski snažna ratnica ne mora uvek biti superheroj ili sa isključivo izraženom fizičkom snagom; njena snaga može ležati u saosećanju, ranjivosti ili sposobnosti da uzdigne druge žene. Žene ne moraju uvek biti nezavisne ratnice da bi bile jake; one mogu crpiti kolektivnu snagu jedna od druge, jer u sebi nosimo mnogo oblika snage koje nisu očigledne na prvi pogled – snaga nije samo pesnica.
0 Comments