Ježi Kosinski – Prisutnost (Laguna)
4/5 ****
Sigurno preko dvadeset godina znam za postojanje filma „Being there“, kod nas prevedenog kao „Dobro došli, gospodine Čens“, sa Piterom Selersom u glavnoj ulozi, ali i pored toga još uvek ga nisam pogledao. Nedavno sam video da je kod nas izašao roman po kom je film snimljen, knjiga Ježija Kosinskog „Prisutnost“, pa sam pomislio da je možda bolje da od njega krenem. Roman je kratak, pitak, duhovit i čita se za dan-dva. Priča prati Čensa, čoveka sa mentalnim poteškoćama, koji nikad nije napustio dom bogataša kod kog je radio kao baštovan. Čens je nepismen, nesposoban za samostalan život, i jedino u šta se razume su biljke. Spoljni svet ga nikad nije zanimao i sve što o njemu zna je sa televizije koju opsesivno gleda. Kada bogataš umre, Čens u njegovom skupom odelu napušta kuću, bez ideje gde će otići i šta će raditi. Čudnim i komičnim spletom okolnosti za kratko vreme postaje deo džet-seta, koji je oduševljen njegovim elegantnim izgledom i koji u Čensovim običnim pričama o biljkama vidi dubokoumne ekonomske metafore. Roman je fina satirična opservacija površnog društva koje po svaku cenu želi da pronađe spasioca.
Dragan Velikić – Bečki roman (Laguna)
4/5 ****
U svom novom romanu, Velikić se bavi događajem o kojem smo pre nekoliko godina imali priliku da čitamo u medijima. Prvobitna vest je glasila da je u Beču uhapšen mladi srpski psihijatar optužen da je pokušao da otruje kolege, da bismo ubrzo zatim saznali da je reč o sinu Dragana Velikića. Odluku da napiše roman o ovom slučaju, čitalac bi mogao da protumači kao Velikićevu potrebu da pojasni šta se sve tačno dogodilo, ali „Bečki roman” je mnogo više od toga. Centralnu priču, pogotovo u prvom delu knjige, zaista čini priča o hapšenju mladog srpskog psihijatra i svim okolnostima i spletkama koje su do toga dovele, ali roman podjednako govori o odnosu čoveka prema stranoj državi, o njegovoj ushićenosti dok u njoj sve funkcioniše i razočaranjem kad taj sistem pokaže svoje naličje. Velikić se dosta bavi i odnosom oca i sina, i postavlja pitanje koliko očevi svesno ili nesvesno žele svoje sinove da navedu na put koji su im unapred isplanirali, uveravajući sebe da to zapravo čine za njihovo dobro.
Brigite Rajman – Brat i sestra (Radni sto)
5/5 *****
Smeštena u Istočni Berlin, u period neposredno pred izgradnju Zida, roman „Brat i sestra“ nam donosi priču o spremnosti devojke Kristine da razuveri svog brata Urliha da prebegne u Zapadnu Nemačku. Kristina želi da spreči brata jer ga voli, jer su bliski, na momente deluje i previše bliski, ali istovremeno ona i iz ideoloških razloga želi da ubedi brata da bi odlazak u Zapadnu Nemačku bio greška. Knjiga upečatljivo prenosi razmišljanja i dileme mladih ljudi iz DDR, likovi su podjednako ubedljivi i verodostojni i dok iznose argumente za odlazak, kao i za ostanak. Posebno je zanimljivo sa ove distance čitati o preispitivanjima mladih ljudi šta znači biti dobar komunista i da li je to moguće ako si odrastao u porodici kapitalista. Glavnu priču u nekoliko navrata presecaju prizori iz prošlosti, od kojih najstariji slikovito prikazuju sudbinu ove porodice u poslednjim nedeljama rata, pomoću kojih, kako knjiga odmiče, sklapamo jasniju sliku o likovima i njihovim odlukama.
Pol Oster – Baumgartner (Geopoetika)
4/5 ****
Tužna vest nas je zatekla pre nekoliko meseci, kada je preminuo veliki američki pisac Pol Oster. Nedugo zatim u Srbiji je izašla njegova poslednja knjiga „Baumgartner”, koja na neki način može da se posmatra i kao Osterovo opraštanje od čitalaca. Za razliku od mnogih prethodnih romana, ovde nema nekog klasičnog zapleta. Priča počinje pomalo komično, zatičemo namćorastog starog Baumgartnera, profesora i pisca, kog usred posla prekida momak koji očitava struju. Nakon vrlo slikovitog i filmičnog početka, Oster nas nadalje konstantno seli iz sadašnjosti u prošlost i kroz brojne upečatljive scene pomaže da bolje upoznamo njegovog junaka, njegovo detinjstvo, mladost, brak, kao i sudbine njegovih predaka. Ko do sada nije čitao Pola Ostera, najbolje bi bilo da se sa njegovim stvaralaštvom upozna kroz neke druge romane, knjiga Baumgartner je pre namenjena njegovim fanovima, sladokuscima koji će, čitajući njegovu poslednju knjigu, moći da konstatuju koliko su zahvalni što su svih ovih godina pratili stvaralaštvo jednog takvog autora.
Arnon Grunberg – Azilant (Booka)
5/5 *****
Arnon Grunberg je ovog leta bio u Beogradu, gde je, govoreći o knjizi „Azilant”, rekao da ništa što se napiše o seksu ne može više da bude šokantno. Jedino što, po njegovom mišljenju, kod čitalaca može da izazove takav osećaj i nelagodu, jeste pisanje o parovima koji godinama nemaju seks. Upravo je to slučaj sa dvoje glavnih likova u knjizi „Azilant”. Međutim, kako roman odmiče, čitalac brzo uviđa da je to što nemaju seks možda i najmanje čudno kod njih dvoje. Kada žena, koju kroz čitav roman autor oslovljava nadimkom Ptica, sazna da je teško bolesna, odlučuje da se uda, ali ne za svog partnera, već mladog Alžirca koji traži azil. Knjiga je na momente komična i apsurdna, ali kako odmiče, sve više postaje čudna i bolna. Na neki način, ona kao da predstavlja Grunbergov zalet za pravo remek-delo „Tirzu”.
0 Comments