Mesto dešavanja – Beograd. Vremenski period – osvit rata 1941. godine. Mladi Dobrica Lukić osvaja milionsku premiju Državne klasne lutrije Kraljevine Jugoslavije. Ova nagrada promeniće njegov život. Ili barem on tako misli.
Sreća se u samom startu igra sa njim, kada shvata da mu je dobitni loz nestao iz džepa pred samo svečano uručenje nagrade. Tračak nade u njegovim očima zasija kada je spazi na ulici, u blizini sladoledžije kog je nekoliko minuta ranije posetio. No, sreća je kratkog daha. Uz povik „Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob”, iza ugla se pojavljuje gusta povorka demonstranata koji se protive paktu Jugoslavije sa nacističkom Nemačkom. Tog 27. marta, loz glavnog junaka nestaje bez traga.
Iako uvek tu negde na umu, priča o Dobričinoj srećki polako pada u drugi plan, pojavljujući se kao duh u tačno odabranim momentima. Priča prerasta u onu o životnoj sreći i sudbini, kao i optimizmu jednog mladića da ga one nisu napustile uprkos svim nedaćama koje mu se događaju.
Ovo je priča o razornom bombardovanju Beograda, raspadu Kraljevine Jugoslavije, životu Srba i sprskih Jevreja tokom okupacije. Priča o ispitivanju, isleđivanju i mržnji na nacionalnoj i verskoj osnovi.
Ali, ako se sudbina poigrava sa nama, zašto ne bismo i mi sa njom? Život mladog Lukića potpuno se menja kada upoznaje slavnog glumca Dragutina, šarlatana koji u okupiranom Beogradu osvaja srca publike svojim šarmom i „sposobnošću predviđanja budućnosti”… Ili samo dobrim razumevanjem studije slučaja.
Jasno je kao dan da su „Gospodari vremena” proistekli iz pera dramaturga. Ovo nije jedan od onih opisnih romana i jak akcenat je stavljen na događaje, a dijalog je odlično razrađen. Ne postoji ništa što bi čitaocu skretalo pažnju sa samog zapleta. Istorijski roman vrlo uspešno je isprepletan sa diskretnom naučnofantastičnom premisom uz pomoć koje manipuliše prostor-vremenom.
Autorka teksta: Jelena Ostojić
0 Comments