Imajući u vidu činjenicu da se veliki broj naših najranijih sećanja vezuje za crtaće, animirane serije i filmove – rangiranje ostvarenja unutar ovog žanra može biti za nijansu zahtevnije u odnosu na ostale. Vraćajući se u dobra stara vremena kada razum, logika, narativ, razrađenost lika ili neki drugi objektivni kriterijumi nisu bili od ključnog značaja za donošenje odluke o kvalitetu određenog programa, da se primetiti da je nostalgiju teže probiti i racionalizovati. Stoga je ocenjivanje većine animiranog sadržaja više kao kritikovanje i rangiranje detinjstva.
Animacija predstavlja jednu od razvijenijih i skupljih podgrupa okvira televizije, koja vremenom doživljava ogromne ekspanzije po pitanju raspoloživih vrsta (crtaći, anime, kratki filmovi, serije, veb serije, animirane serije za odrasle, sitkomi, animirane drame i mnoge druge podgrupe) ne zalazeći, pritom, u spektar žanrova i tema. Ali, pojam animiranog sadržaja je neretko odbačen iz razloga što veliki broj gledalaca medijumu ove vrste pripisuje manje suštine i vrednosti u odnosu na live-action zbivanja na ekranima. Uz redovno pitanje Zašto mi preporučuješ crtani? možda baš zbog asocijacija na detinjstvo i shvatanja kako su banalno određeni proizvodi ove grane televizije zanemareni – a zaista jesu, i ostaće fenomenalni.
Prva asocijacija na animirane serije za odrasle su bez premca klasici, prvenci svoje vrste, poput South Park-a, Family Guy-a i The Simpsons-a, koji su definitivno utabali put svemu što je dalje nastajalo (te se, između ostalog, i iz ovog razloga ne nalaze na listi). Praćene izuzetnim smislom za humor, istraživanjem okvira raznih tematika kroz veoma inventivne objektive i, neretko, vulgarnostima širokih razmera, animirane serije za odrasle uspevaju da kolektivno donose sate zaista kvalitetne zabave. Neretko subverzivne i koncipirane tako da ne može svako da ih svari, dočaravaju ironične poglede na svet i društvo – nudeći odgovore za reakciju na iste u zavisnosti od univerzuma, koncepta epizode ili konkretnog lika.
Izdvojili smo i ukratko opisali listu od deset animiranih serija za odrasle, sa različitih kanala i platformi za strimovanje, nastalih tokom raznih era, tematika i pozadinskih priča – koje kolektivno donose zabavu i majstorski način da se ubije vreme, neprijatnosti, prostakluke i fenomenalne likove (odnosno, sve čari dobrih programa ove vrste). Nevezano za to da li ćete gledati po prvi put ili lupate još jednu recku na tarabi omiljenog crtaća, ove serije će, svaka na svoj način, barem na trenutak u vama probuditi onaj osećaj izuzetno nelagodne situacije na koju se jedino reaguje maničnim keženjem.
The Ren & Stimpy Show (1991. – 1996.)
Ovo je jedan od onih sadržaja koji su roditelji histerično gasili, sklanjajući svoju i dalje dojmljivu dečicu od ekrana televizora. Ali, uvek je postojalo nešto što je imalo smisla u praćenju avantura čivave sociopate i priglupe mačke. Iako je formatirana kao program za decu (ko je to dozvolio uopšte), serija Ren i Stimpi ispunjena je prostačkim forama, insinuacijama, pesmama i sadržajem koji, generalno, i nije baš za decu. Ren i Stimpi su se svojim pojavama, karakterima i određenim muzičkim instancama ubrojili u neke od kultnih animiranih likova devedesetih. Takođe, serija postaje sve bolja kako prolazi vreme, odnosno, što smo više u situaciji da tumačimo prikrivene replike i situacije.
Rick and Morty (2013. – )
Serija koja polako, ali sigurno prelazi u domen klasika prati živote dede Rika Sančeza (ludog naučnika, alkoholičara, čoveka sa velikim brojem transcedentnih poroka) i unuka Mortija Smita (isprepadanog i rahitičnog srednjoškolca) koji vilene po beskonačno velikom broju univerzuma, planeta i realnosti u potrazi za avanturama – ali i za mnogobrojnim životnim pitanjima. Četvrta sezona izašla je u maju prošle godine na Netfliksu, a veliki broj novih epizoda i sezona je planiran. Ne postoji veliki broj programa ove vrste koji su prešli preko (i zainteresovali) više demografskih kategorija i ukačili suštinu kvalitetne zabave, preispitivanja svoje bedne egzistencije i fenomenalnog smisla za humor.
Archer (2009. – )
Ova serija prati podvige i izazove disfunkcionalne obaveštajne agencije gde su neprijateljsko radno okruženje i žalbe kancelariji za ljudske resurse bitniji od smanjenja stope zločina i špijunskih dužnosti. Likovi se u ovoj priči izdvajaju kao veoma specifični i upotpunjuju naizgled jednostavnu tematiku svojim problemima i pogledima na svet. Autor ove serije, Adam Rid, rekao je da su na njegovu viziju za Archer uticale medijske franšize poput Džejms Bonda, inspirišući ga da u narativ ove vrste ubaci pop kulturu, težak humor i brze dijaloge. Predstavljeni upravo suprotno u odnosu na prosečan film o špijunaži i tajnim agentima, likovi malo obesmišljavaju ceo taj koncept – nudeći kao odgovor alternativu u vidu smrdljivih kancelarija, vređanja na radnom mestu i nesposobnih obaveštajaca. Interesantno je istaći i da ograničeni način animacije crpi inspiraciju iz umetnosti stripa.
The midnight gospel (2020. – )
Kreirana od strane autora popularnog crtaća Adventure Time, Pendletona Vorda, i komičara Dankana Trasela, serija predstavlja ekranizovane epizode podkasta (koji su ova dvojica stvarno vodila sa raznim gostima), pretvorene u avanture. Radnja svake epizode počinje u dimenziji pod imenom Hromatska Vrpca, gde dotični svemirski podkaster Klensi Gilroj poseduje ilegalan i nelicenciran simulator svemira uz pomoć kojeg putuje po bizarnim svetovima i univerzumima (od kojih su mnogi na ivicama katastrofa), intervjuišući neke od njihovih stanovnika za svoj program. Animacija je karakteristična komponenta ove serije, budući da je preslatka – što se ponekad postavlja kao kontra u odnosu na prikaze tokom samih epizoda (pokolje i masovna ubistva, s vremena na vreme). Prva sezona puštana je tokom aprila prošle godine na Netfliksu.
Drawn together (2004. – 2007.)
U eri procvata rijaliti televizije nastaje animirana serija za odrasle pod imenom Drawn Together kao odgovor na tada aktuelan društveni fenomen. Na nadasve vulgaran i veoma neprimeren način prikazuje živote nekolicine veoma različitih animiranih likova u rijaliti programu, postavljajući veliki broj skandaloznih pitanja u vezi sa seksualnošću (homofobija), rodnom ravnopravnosti (seksizam) i međuljudskim odnosima (rasizam). Epizode su neretko propraćene podjednako neprimerenim muzičkim numerama, fenomenalnim situacijama i sukobima i prototipima rijaliti učesnika koji se kolju i vređaju pod istim krovom. Predstavlja jednu od onih serija koje definitivno ne bi mogle da budu napravljene danas, budući da je nastala u vremenu kada je politička korektnost bila daleko nedefinisaniji koncept (što je, istovremeno, čini i boljom i gorom za gledati – svakako je smeh u kontekstu ove serije propraćen grižom savesti u većini situacija).
Mike Judge Presents: Tales from the Tour Bus (2017. – )
Ova dokumentarna serija u formi bibliografskog usmenog predanja, napravljena i pripovedana od strane Majk Džadža, beleži priče najlegendarnijih umetnika kantri (pa u drugoj sezoni fank) muzike – za sada su na HBO-u dostupne prve dve sezone i svaka naredna će se baviti drugim žanrom. U epizodama se mogu naći intervjui sa bivšim članovima određenih bendova, ekscentričnim muzičkim zvezdama, nekadašnjim saradnicima i ostalima koji dele istinite i necenzurisane anegdote jedni o drugima. Sa ciljem pravljenja realističnije akcije, intervjuisani ljudi su animaciono predstavljeni u rotoskopu, dok su njihove anegdote (prošarane bludom, nemoralom i svime što čini jednu muzičku zvezdu ekstravagantnom) kontrastno pravljene sa snimcima nastupa, koncerata i isečaka iz vesti o stvarnim događajima.
Gravity falls (2012. – 2016.)
Gravity Falls je animirana serija koja prat živote blizanaca Dipera i Mejbl Pajns, gde oni tokom jednog veoma dugačkog letnjeg raspusta, žive u istoimenom misterioznom gradiću smeštenom u pasivne krajeve Oregona. Njihov deda, Ujka Sten, bavi se vođenjem turističkog lokala (koji prevashodno služi za obmane i uzimanje para kome god ko se tu zadesi) – nakon slučajnog otkrića jedne sveske u šumi, blizanci počinju da otkrivaju i istražuju lokalne misterije i razloge zašto ništa nije onako kako se čini i predstavlja u ovom gradiću. Zbog načina na koji je napisana, likova, humora i činjenice da je širok spektar ljudi u okvirima ovih epizoda uspeo da nađe nešto sebi interesantno, ova serija je dobila veliki broj kritičkih priznanja. Pravljena je za Disney (i ne toliko popularan ogranak Disney XD).
Beavis and Butt-Head (1993. – 2011.)
Dva iditotska prikaza tindejdžera koji mašu glavama uz hevi metal i neprijatno se smeju su karakteristična komponenta ovog žanra. Sa sve govornim manama, lošim foricama i rađenjem gluposti iz dosade, ova dvojica predstavljaju retrospektivni osvrt na razvoj pop kulture, protok određenih trendova i fenomena, ali i kontinuirano zadržavanje njihovog presmešnog manira. Tokom početka emitovanja ova serija dobila je široko priznanje kritike, posebno zbog oštrih i satiričnih komentara na društvo. Takođe, znali su i da neretko budu predmet polemike zbog nasilnog sadržaja i prostakluka koji koriste glavni likovi (a i oni u njihovoj okolini). Četrnaest godina nakon završetka, serija je oživljena za osmu sezonu 2011, a drugi pokušaj reanimacije u trajanju od dve sezone dogodio se tokom leta prošle godine.
Big Mouth (2017. – )
Razmišljanje o adolescenciji neretko izaziva gnušanje kao reakciju – u svom specifičnom maniru, kreatori ove animirane serije uspevaju da prikažu život tinejdžera koji navigiraju kroz pubertet, samospoznaju i užasno neprijatnu egzistenciju tokom perioda osnovne škole. Četvrta sezona puštana je tokom decembra prošle godine na Netfliksu, dodajući ovog puta nove neprijatnosti (taman kada pomisliš da si proživeo sve), nove situacije i načine da previše ispadne kako treba. Iako naizgled banalna, koncepcija je produbljena na način koji nas stavlja u potpuno drugu tačku gledišta u odnosu na nemila životna iskustva.
Bojack Horseman (2014. – 2020.)
U zavisnosti od toga koga pitate, moglo bi se reći da je Netfliksov prvenac, kada su u pitanju crtani filmovi za odrasle, jedan od boljih doprinosa ove platforme čovečanstvu. U uiverzumu gde ljudi i životinje koegzistiraju u istom društvu, priča prati život Bodžeka, konja alkoholičara, koji pati za dobrim starim vremenima i onim što je nekada bio – drugorazredni glumac u sitkomu, gde je, nakon svojih pet minuta slave, dugi niz godina odbio da prihvati da se vremena menjaju. Ovaj tragikomičan narativ dotiče se mnogobrojnih tema (od kojih su samo neke zavisnost, depresija, traume, seksualnost), za čiji je veoma realističan prikaz ova serija bila hvaljena. Dok Bodžek navigira kroz Holivud tražeći ljubav, uspeh i razlog za postojanje, šoubiznis je problematizovan iz svakog zamislivog ugla.
Daria (1997. – 2003.)
Ciničan prikaz svega ikada i života tokom srednje škole kroz oči tinejdžerke mizantropa Darije Morgendofer predstavlja spinof na Beavis and Butt-Head, gde je ova junakinja imala sporednu ulogu. Darijini koncepti se uglavnom tiču međusobne suprotnosti između njenog otužnog ciničnog lika i vrednosti u odnosu na preokupacije, standarde i razmišljanja stanovnika prigradskog mesta u kojem živi. Njena srednja škola, javna obrazovna institucija, puna je živopisnih i disfunkcionalnih likova, čije su izjave dana mogle svojevremeno da se sreću tokom zlatne ere Tumblr-a. Seriju su napravile Glen Eičer i Suzi Luis Lin, u saradnji sa Majk Džadžom.
Fotografije: IMDB
0 Comments