Smiljanu Aleksić, dvadeset petogodišnju politikološkinju za međunarodne poslove, tema sajber bezbednosti posebno je zainteresovala tokom studiranja. Smiljana se, inače, bavi međunarodnom saradnjom u jednoj organizaciji i trenutno je na master studijama na Fakultetu političkih nauka.
Tokom istih tih studija je, kako kaže, imala priliku da od stručnjaka iz oblasti sajber bezbednosti nauči dosta o sajber izazovima, pretnjama, kao i potencijalnim rešenjima istih. Tokom daljeg istraživanja ove teme, Smiljana se najviše fokusirala na sociološki aspekt koji tema sajber bezbednosti obuhvata, odatle je i poteklo njeno interesovanje da se priključi programu „Medijska pismenost mladih” i učestvuje u kampanji „Samo moje“ koju možete pronaći na Instagram profilu Aktivizija, a koja je u fokus stavila krađu identiteta, osvetničku pornografiju, govor mržnje i body shaming. Pod sociološkim aspektom, Smiljana misli na uticaj koji sajber svet danas ima na društvo i pojedinca i njihovo mentalno i fizičko zdravlje, a upravo o važnosti ove teme smo razgovarali sa njom.
Čini se da se kampanja nekako više obraća ženama, što zbog vizuala koji su korišćeni u snimcima, što zbog toga što se žene, čini se, češće suočavaju sa opasnostima interneta o kojima je u kampanji reč. Da li smatraš da su to možda najveći izazovi kada govorimo o sajber bezbednosti u ovom trenutku?
Izabrali smo da se bavimo zaštitom privatnosti na internetu, kao i podizanjem svesti o štetnosti svih negativnih strana sajber sveta: a to su upravo šejming, doksing, fišing, pornografija bez saglasnosti, krađa identiteta… Pored toga, cilj nam je bio da kroz kampanju utičemo na jačanje online etike i empatije, kako bismo podstakli mlade da ne podstiču i ne učestvuju u negativnoj strani sajber sveta; a takođe i kako bismo podstakli žrtve sajber nasilja da govore o svojim problemima sa roditeljima, profesorima, prijateljima, kao i profesionalcima. Želeli smo da ohrabrimo ljude koji su iskusili bilo koju vrstu sajber nasilja – da rešenje postoji i da nisu sami. Kada je reč o rodnoj perpsektivi, fokusirali smo se na žene kako bi naša kampanja bila konkretnija i usmerenija – a ne zato što smatramo da se sajber nasilje ne događa muškom rodu, naprotiv.
Kako je izgledalo osmišljavanje kampanje, zbog čega ste se odlučile da u fokus kampanje stavite baš ove teme?
Osmišljavanje je bilo prilično turbulentno, jer rad sa jednom ovako značajnom i sveobuhvatnom temom, a opet nedovoljno istraženom i prepoznatom, često ume da bude obeshrabrujuć. Tri devojke različitog uzrasta, interesovanja i preokupacija, zajedno sa mentorkom – činile smo tim koji se sastajao, mozgao i pokušavao da skroji kvalitetan sadržaj. Ipak, uspele smo da održimo kontinuitet i da zaokružimo priču. Nismo obradile onoliko tema koliko smo na početku zamislile, ali smatram da je važno što nismo odustale. Ako je naš sadržaj pomogao jednoj osobi – uradili smo dovoljno.
Takođe, želim da naglasim da se ne bih usudila da rangiram sajber izazove po važnosti. Pored onih koji smo u kampanji obradili, postoji još nebrojeno mnogo različitih izazova u sajber prostoru. Mnogi od njih kod nas još uvek nisu prepoznati, ili se ne smatraju „pravim” izazovima, te za mnoge izraze – poput doksinga, ja i nisam čula pre početka rada na kampanji. To je posebno problematično, jer iako izazovi nisu prepozati, to ne menja činjenicu da postoje ljudi koji su te izazove iskusili na sopstvenom primeru.
Takođe, naziv „Samo moje” je dosta efektan, da li ste prvo osmislile ime kampanje ili je ono došlo na kraju, nakon biranja tema?
Naziv Samo moje je potekao iz ideje da se bavimo zaštitom privatnosti u sajber prostoru. Kada smo shvatile u šta smo se upustile, kao i da je oblast toliko velika, u svim dimenzijama, odlučile smo da temu proširimo. Ipak, naziv je ostao isti – upravo zbog efekta i poruke.
Da li smatraš da su mladi dovoljno edukovani na temu sajber bezbednosti u današnjem digitalnom dobu, kojoj ste demografskoj grupi prvenstveno želele da se obratite?
Generalno, smatram da su mladi danas informisani i inteligenti. Jedan od razloga za to je upravo digitalno doba, te su brojne korisne informacije od nas udaljene samo jedan klik. Sa druge strane, verujem da mladima manjka empatije, kritičkog mišljenja i emocionalne zrelosti. I opet, jedan od razloga za to je digitalno doba.
Zvuči kliše – ali u eri digitalizacije previše se oslanjamo na dostupnost informacija na internetu, te vrlo često potiskujemo humanu komponentu naše ličnosti koja je odgovorna za adekvatno sortiranje i filtriranje dobijenih informacija. Neretko te informacije pohranjujemo i koristimo bez kritičkog razmišljanja o njima, niti unosimo emocije i empatiju u taj proces.
Lično verujem da edukovana osoba treba da poseduje oba aspekta : posedovanje kvalitetnih i pravovremenih informacija, kao i kritičko razmišljanje i komponentu empatije. Stoga, mislim da bi mladi trebalo više da se edukuju. Digitalno doba možda ne možemo da menjamo – ali možemo da menjamo nas. Kampanja je bila namenjena prvenstveno mladima tinejdžerskog uzrasta. Oni se toliko često suseću sa sajber izazovima i pretnjama, da ih neretko čak i ne percipiraju kao izazove.
Da li se ti osećaš dovoljno bezbedno u sajber prostoru i da li preuzimaš neke određene mere kako bi se zaštititla?
Osećam se bezbedno, zato što znam kako da se zaštitim. Naravno, u bezobalnoj oblasti sajber prostora gotovo nikad i niko nije u potpunosti zaštićen. Zato je važno štititi sebe i sve oko sebe. To je i bio cilj kampanje – podizanje svesti o sajber opasnostima i načinima zaštite u digitalnom prostoru i destigmatizacija, kao i podrška mladima koji su iskusili bilo kakav oblik nasilja na mreži.
Kampanja opisana u tekstu je realizovana u okviru regionalne inicijative „Youth 4 Inclusion, Equality & Trust“ (Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje) koju realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Populacioni fond Ujedinjenih nacija u Srbiji, u saradnji sa UNDP Srbija, UNESCO i UN Women, uz finansijsku podršku Fonda za izgradnju mira generalnog sekretara UN-a.
0 Comments