Kad sam bio klinac, jedan od najvećih dometa nacionalnog ponosa bio je kad se završi neki američki film, pa gledaš odjavnu špicu, a na njoj se pojavi neko prezime koje se završava na ić. Naravno, ne među glumcima, već među ekipom, toncima, asistentom asistenta kamermana ili onim bajom što lupa klapu. Morate da razumete: u vreme kad sam ja bio klinac, reprezentacija zbog sankcija nije igrala, kao ni Partizan i Zvezda. To što se neko preziva Petrović i proveo je tri snimajuća dana na nekom filmu Edija Marfija je bilo sve.
Očigledno da je takav početak loženja na uspehe naših u belom svetu ostavio trag i kasnije u životu. Pa tako ti je uvek nekako toplo oko srca kad naš čovek uspe, iako je on to uradio sam i ti nemaš apsolutno nikakve veze sa tim, niti imaš ikakvog boljitka u svom životu. Ipak, bilo da Đoković nervira Engleze na Vimbldonu ili matematičari kidaju na prvenstvu u fizici, te vesti prihvataš kao ona baba što se od radosti žali kako nema pri sebi neki pištolj da puca. Za one koji ne znaju o čemu pričam, kliknuti OVDE.
Međutim, da li ste znali da u kategoriji koja je još uvek mlada, ali i koja galopira već godinama i uzima maha u standardnoj komunikaciji na internetu, ima razloga za srbovanje i nacionalni ponos? Da li ste znali da postoje svetski poznati mimovi koji su, bre, naši?
Dobro, možda nismo mi krenuli da ih koristimo u startu, ali polazište, šablon i ljudi na njima su upravo tamo, daleko od mora, tamo gde je selo moje, tamo gde je Srbija.
* Imam tri komada za koje smo sigurni, a vi slobodno nađite način da nam dojavite da li smo neki izostavili, pa ako ih ima dovoljno, vrlo lako mogu da napravim drugi deo ovog teksta.
Disclaimer: Sadržaj koji sledi je informativnog karakera i nema za cilj afirmaciju ličnosti, niti diskriminaciju po bilo kom osnovu.
Hello, yes this is dog
Pre nešto više od pet godina, u internet komunikaciji, šalama, šegama i pošalicama, često se nalazila i slika crnog, velikog labradora koji se javlja na telefon i kaže Hello, yes this is dog. E pa, ko ne zna, taj pas, odnosno ta sličica je uzeta iz domaćeg filma Pejzaži u magli. Film uošte nije veseo i smešan, osim nekih nespretno izvedenih i amaterskih scena, ostalo je put u pakao narkomanije kojim se kreću klinci iz Beograda osamdesetih. U jednoj takvoj sceni, ekipica se skuplja kod mlade narkomanke, koja se, pošto priča sa majkom preko telefona, okrene i da psu telefon, i eto slike za sva vremena. Kako je došlo do svetskog interneta, ko zna. Sajt Know your meme kaže da je slika prvi put upotrebljena u jesen 2011. na reddit-u i tumblr-u. Taj sajt čak je pronašao i koji korisnik ga je prvi upotrebio, tako da možemo da sumnjamo da je neko sa ovih prostora, umesto da ureže sliku loših posledica heroina na telo, urezao sebi sliku velikog psa koji se javlja na telefon, a onda tu sliku rešio da izbaci u javni toalet, odnosno internet, i ostalo je istorija.
Awkward white people smile
Jedan tvit iz 2015. je pokrenuo sve. Pisalo je – kako vam se beli ljudi osmehnu kad ih sretnete na ulici, i onda je tu slika klinca, kom su pripretili da mora da se smeje na školskoj fotografiji. Klinac je vrlo brzo, preko Tvitera do reddit-a i tumblr-a postao simbol za neprijatni osmeh koji nastaje nakon iste takve tišine i razgovora. A onda, nakon nekog vremena rabljenja ove fotke, saznajamo da je dečko sa slike David Vujanić. Više nije klinac, živi u Britaniji više od 20 godina, a tamo je stigao nakon progona Srba posle operacije Oluja u Hrvatskoj. Sad je Jutjuber, pravi kontent koji se mahom zasniva na fudbalu i sportu. Ugostio je neke od velikana britanskog sporta, a na Instagramu ga prati 150.000 ljudi. Ipak, svojim „osmehom” će ostati upamćen kao simbol cele bele rase kojoj nije do smejanja, pogotovo kad se to od nje očekuje. To što je srpske krvi se najviše ogleda u njegovoj kontraškoj izjavi gde je rekao da, bez obzira na to što je nazvan awkaward white man u mimu, ne oseća se belim, jer je celog života bio izbeglica koji se druži sa Pakistancima i Azijatima.
Remove Kebab
I kako to obično biva – ako su nas u holivudskim filmovima i serijama upamtili po ratu i kao loše momke, neće, nažalost, ni mim svet mnogo dalje otići. Doduše, nije da se mi nismo potrudili da ponudimo iditosko propagadni materijal, koji je kasnije prerastao samog sebe na internetu i postao sredstvo komunikacije alt right ekipe, ali i ambis besmislenih komunikacija koje vam reddit, 4chan i ostale kloake univerzuma nude. Prvo je krenulo od hard core narodnjaka Karadžiću, vodi Srbe svoje, gde mrtvi ozbiljni, bez ijedne mimike i facijalne ekspresije, nekolicina vojnika u uniformama sviraju pesmu. Naravno, to se slušalo devedesetih, posle je zaboravljeno, pa iskopano na internetu, gde, čini se, rat između Srba, Bosanaca i Hrvata nikad nije prestao i traje do dana današnjeg. Onda je neko, parodije radi, isekao samo deo sa harmonikašem koji svira na loop svoj deo, i dalje mrtav ozbiljan, i nazvao ga Remove kebab. Takav, probio je granice regiona i ljudima bio smešan kao deo svakodnevne rutine gluposti koje se pronalaze na interentu. Preko parodije, mim je prihvaćen od strane naše nacionalističke ekipe sa interneta, ali i ekstremne desnice širom sveta, jer svoj se svome uvek raduje.
Wiki kaže da je harmonikaš iz centra pažnje, koji je dobio ime i Dat face soldier, Novislav Đajić, čovek koji služi zatvorsku kaznu zbog ubistva 14 ljudi u ratu. Njegovo ozbiljno lice je, nevezano za sve to, obišlo svet.
Utisak koji nije na listi:
Dok se ne pojave Naky, Dzivdžan zbori, ili Pomazimo konje Zvonka Bogdana na nekom svetskom profilu (u šta, nažalost, sumnjamo zbog njihovog lokalnog humora) ostaje samo da se setimo da je gif/video Miljane Kulić koja se smeje i kašlje kao da puši 10 pakli dnevno dok njen bronhitis ima astmu probio embargo i postao način komunikacije u svetskim okvirima, pa nije bila retkost da smo videli neke svetske zvezde kako na svojim Instagram storijima ili gde već ne komuniciraju uz pomoć nje.
0 Comments