fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Društvene mreže kojima smo rekli RIP

U svetlu potencijalne smrti Tvitera, a i ništa bolje budućnosti njegovog naslednika, Treds-a, prisetimo se još nekoliko pokojnih društvenih mreža na koje smo se svojevremeno ložili

24. August 2023

Da li sam na svako pominjanje i pojavljivanje nove društvene mreže reagovao kao onaj jedan neverni Toma iz praistorije kome su prvi put pomenuli da postoji vatra, a on je na to rekao: „ma, šta će nam to”? Jesam. Da li sam onda otvorio svaku i navukao se u roku od tri nanosekunde? Nego šta sam.

Za trideset i kusur godina, pošto sam generacija koja je odrastala i sazrevala paralelno sa internetom, kroz moj život je prošlo baš dosta virtuelnih svetova koji su gotovo uvek pravljeni da ostanu, i nikad nisu ostali. Danas, retke su društvene mreže koje su izdržale zub vremena, i dalje postoje, i ono što je najbitnije – i dalje su relevantne.

Trenutno, deluje kao da Tviter umire, polako ali bolno (kako je možda i zaslužio). Rađa se Treds, mada, kako stvari stoje, i on nakon što je poživeo koji dan, već deluje kao da je na samrti. Makar ga ja tako vidim. Možda grešim.

Tviter je nastao kao zajednica ljudi koji su gledali svoja posla i lupetali gluposti, a postao je pravi Černobil i najkancerogenije virtuelno mesto u kom i dalje svako lupeta sve što želi, ali sa zaokretom ka vređanju, sajberbulingu, i ostalim veselim temama. Tako šljaka već koju godinu, a onda se pojavio i Ilon Mask koji je kupio mrežu i dao joj novo ime (kao da je porno sajt ili parfem koji na prvu loptu deluje ekstravagantno, a realno je da će se prodavati na buvljaku za 10 evra) X. Prvo je ograničio vreme koje možete da provedete na ovoj mreži, pa onda povukao to i rekao da se šali, zatim je skinuo ban gomili poznatih i nepoznatih tviteraša, počev od Trampa do Kanjea, a na kraju čak i najavio da će ukinuti koncept blokiranja drugih profila. Zbog svih pomenutih novih tendencija, već su svi skontali da je ovo njegov način na koji će uticati na kampanju američkih izbora 2024. godine. Mask na čelu Tvitera deluje kao pijani vozač gradskog prevoza, ili profesor srpskog koji ne zna padeže, i kao takav je poprilično parodičan, dok ne napravi neku veliku štetu zbog koje više ništa neće biti smešno.

Zbog svega ovoga ljudi su se masovno, na 24h, prebacili na novu društvenu mrežu Treds, aplikaciju iza koje stoji Zukeberg i njegova Instagram ekipa, nadajući se da će Mask i njegov Tviter pući. Tamo nas je dočekala repriza reprize, kao da je RTS serija sa rekordnom gledanošću, i jako loš algoritam koji nam izbacuje sve, samo ne ono što nas zanima i što pratimo. Većina se brzo vratila Tviteru, a na Tredsu su ostali samo oni koji i dalje veruju da je novi svet moguć, ali i oni koji od društvenih mreža na ovaj ili onaj način žive (content kreatori, ljudi zaposleni pri advertajzingu), koji nisu nikad uspeli da naprave kakvu-takvu bazu pratilaca na Tviteru.

Iz ove perspektive, Tviter još uvek nije blizu RIP legendo statusima, a za Treds se i dalje ostavlja prostora da se nešto desi, mada za sad deluje da ćemo jako brzo ovoj aplikaciji da jedemo žito za pokoj duše. Kao i mnogim drugim, koje smo ostavili iza sebe u prethodnim godinama, a kojih bismo mogli da se prisetimo. Doduše, neke od ovih društvenih mreža i dalje postoje, samo jako čudno mirišu.

MySpace

Društvena mreža na pomen čijeg imena se onima koji su bili čvrsto navučeni i zagriženi pojavi čudna izmaglica u očima i jedan dugačak setni uzdah. I zaista – MySpace je, za razliku od svega onoga što je došlo posle, bila mreža na kojoj su ljudi mogli da ispolje višak kreativnosti, počev od dizajna same stranice, dodavanja muzike, crteža i tako dalje. Dobro, imalo je i onu pasivno-agresivnu stavku u kojoj ste merili ko vam je bolji prijatelj, pravili top friends listu, pa gurali ljude na prvo, treće ili peto mesto.

Sama mreža kao da je podržavala umetničko stvaranje. Mnogi bendovi su postali to što jesu upravo zbog Spejsa, gurani na razne načine, ali i filmadžije su se spajale jer su videle dobitak u toj konekciji. Ostaje čak i onaj period, kad su ljudi probali da američkom indie filmskom žanru, mumblecore-u, u kom su ljudi mahom ležali, sedeli i pričali, nadenu i rezervno ime – MySpace Neorealisam (iz tog žanra su proizašli danas najgledanija rediteljka Greta Gervig, ali i braća Duplas koji vedre i oblače na polju nezavisnog američkog filma već godinama). Iz ove perspektive, kad vidite koliko su nazadovale društvene mreže, ljudi na njima, i u šta su se pretvorile, My Space lagano možemo da poredimo sa prvom sezonom Velikog Brata. I tada se video kraj sveta kakvog znamo, ali hej – barem je pobedio fini pijanista koji ne psuje i vozi bajs.

Čuveni Tom (Anderson), prvi prijatelj svih nas sa Majspejsa, prodao je 2005. godine firmu, 2009. prestao da bude direktor i postao jako mlad penzioner. U toj penziji i dalje uživa, a mi ćemo ga zauvek pamtiti po onoj jednoj fotki koju je držao kao avatar.

Google +

Ne znam kako stoje stvari kod vas, ali kod mene je sinonim za neuspešnu društvenu mrežu Gugl Plus. Nastala kao odgovor na druge društvene mreže (Fejs, Tviter), sa nadom da će ih vrlo brzo pomesti, jer su imali pa pre svega sve ono što gugl nudi sa sobom kao glavni pretraživač, sa svim mogućim kalendarima, drajvom, ali i Jutjubom. Ipak, kao u slučaju Treds-a danas, svi su se u roku od pet dana popeli, videli, skontali da imaju druge mreže, i odustali. Par entuzijasta je mislilo da će napraviti svoje kraljevstvo dok ih niko ne gleda, i zaista je bilo tako – niko ih nije gledao. Vrlo brzo je to postalo mesto gde ste mogli da priznate ubistvo ako želite, niko vas ne bi čuo. Toliko nikoga nije bilo tamo i nikoga nije bilo briga. Mreža je zvanično ugašena 2019, što bi značilo da je postojala čak deset godina.

Vine

Ovo će sad zvučati baš bumerski, i po onom sistemu kako si u moje vreme u školu išao bos, uzbrdo, kroz šumu, sa puškom jer te napadaju medvedi, ali da, moje vreme nije bilo kao ovo danas sa TikTokom, kad imaš minute da se izraziš u klipu i napraviš nešto zabavno, već si imao samo šest sekudi da snimaš svoj Vajn. Pa ti vidi, druže. Nikad mi nije bilo jasno zašto je Vajn trajao samo 6 sekundi. Verovatno je to bila parafraza onih prvih 140 karaktera kojima su se korisnici ranije služili na Tviteru. Međutim, bez obzira na kratko trajanje, kao takav dao nam je neke od najsmešnijih video klipova u ovom veku. Oni možda nisu dobacili do ogromne količine ljudi, ali su zato bili nešto kao secret handshake, ili znak raspoznavanja mnogih fanova. Doduše, mnogi „kreatori” tog vremena su danas aktivni na TikToku, a i postoje mnoge nostalgične stranice koje i dalje kače stare klipove. Ako mene pitate (mada me uglavnom niko ne pita), humor sa društvenih mreža je dostigao vrhunac pojavom aplikacije Vajn, i ništa nakon smrti ove društvene mreže nije bilo isto. Pokrenut je 2012, a zbogom smo mu rekli 2017. godine.

Tumblr

Tumblr postoji i dalje, ali ga više niko ne posećuje, sem vaše drugarice iz srednje koja misli da je Twilight najbolji film svih vremena. Nastao 2006. radi mikroblogovanja (za one mlađe – da, to je reč), deljenja sličica, gifova, šala i pošalica, pa do ozbiljnih platformi za fotografe, modele i razne umetnike, ali i za one koji su voleli, hteli i umeli da pišu. Tamblr je oduvek okupljao ipak one koji su malo drugačije viđali svet oko sebe i tražili su oduvek platformu na kojoj bi mogli da se izraze na pravi način. Vremenom, nove generacije su shvatale da sve to isto može da se radi i na Instagramu, sa većom publikom i većim zamahom, tako da je Tumblr ostao meka za par entuzijasta.

Last.fm

Kao i u slučaju sa prethodnom mrežom, i Last.fm i dalje postoji, i koriste ga verovatno oni koji su svojevremeno platili koju kintu da bi dobili PRO profil. Na zapadu i u razvijenijim zemljama, on je imao svoju pravu svrhu – da informacijama koje skuplja preko skroblera pravi vašu ličnu radio stanicu od muzike koju vi volite i slušate, kao što to, između ostalog, danas rade razni Spotifaji i Dizeri. Naravno, to se plaćalo, a Srbija je tad još uvek bila na izlasku iz opšte muzičke piraterije devedesetih, gde se podrazumevalo da je muzika besplatna, tako da smo mi ovde Last.fm koristili da se ispododajemo na mrežama i da jedni druge u komentarima hvalimo i muvamo pričama kako imamo dobar muzički ukus. Takoreći, dvoje-troje, a možda petoro su se tako i smuvali. Sama platforma ti je davala mogućnosti pisanja dugačkih tekstova, pa si mogao da glumiš i velikog rok novinara koji smatra nešto, odnosno da bloguješ o muzici. Ovo je verovatno i najuspešnija muzička društvena mreža. Danas, koliko sam skontao, možeš svoj nalog da povežeš i sa onim što slušaš na Jutjubu, ali i drugim platformama sa kojih slušaš muziku. Ali postavlja se isto i pitanje: šta će ti sve to?

Ovo su do sad bile mreže koje su mahom svi imali, ili su barem čuli za njih. Posle njih ulazimo na teritoriju onih za koje ste možda i čuli, ali ste se uvek pitali: koj’ će mi.

YO

Ne znam koliko se sećate, ali postojala je opcija poke na Fejsu, gde bi iz čista mira nekog poukovao, odnosno bocnuo. U stvari, predistorija datira iz perioda pojave mobilnih telefona, kada bi se tako, takođe iz čista mira, ljudi cimali telefonom. Ništa poziv i to, samo kratak cim, valjda da ljudi pomisle jedni na druge, šta znam. E, pa, neko je smislio celu aplikaciju na tu foru. Zvala se Yo, i radila je tako što izaberete prijatelje sa mreže, pošaljete im Yo poruku, oni vam odgovore istom porukom, i to je to. Danas, sa naknadnom pameću, mnogi misle da je Yo trebalo da predstavlja svojevrsnu notifikaciju, to jest, obaveštenje za nešto drugo, tipa – e, Yo, vidi ovaj moj tekst ili moju sliku koju sam okačio, doduše na potpuno drugoj mreži. Mislim da je to već previše komplikovano razumevanje aplikacije koja je služila samo da usred dana, kada poželiš, nekome kažeš Yo.

Mnoge aplikacije se nisu probile do nas. Jedna od njih je i Yik Yak, koja je pozivala ljude u krugu od 8km da uđu u anonimni dijalog na bilo koju temu. Jako brzo je postala platforma za mlade naciste, rasiste i ostale manijake, tako da je brzo ugašena.

BEBO je aplikacija koja je dosta obećavala jer je nudila video čet i striming. Kod nas se nije probila zbog jadne brzine interneta koji je bio u ponudi. Iza ove skraćenice stoji ime Blog Early Blog Often, a bračni par koji je stajao iza svega se nadao da će lepo prodati svoj izum. Ne lezi vraže, jako brzo je firma proglasila bankrot. 

Kad već pričamo o pokojnim mrežama koje nisu dobacile do nas, red je da spomenemo Friendster koji, ako me sećanje ne vara, nisu ljudi kod nas koristili, a koji je harao koledžima Amerike pre Fejsbuka. Naravno, Zakeberg je to sve kasnije kupio i uništio. Tu je i Ping, kojim je Stiv Džobs mislio da uđe preko iTunes-a u trku sa mrežama, ali neuspešno, a tu je i Eons, koji je reklamiran kao MySpace za bumere, gde niko ispod 50 godina nije smeo da se nakači. Kasnije je granica spuštena na 40.

A na kraju, da spomenemo i neke mreže koje i dalje postoje, ali nikad nisu bile popularne, već su oduvek okupljale baš određenu nišu i vrstu ljudi. Pa tako, za one koji vole da prepričavaju svoje snove, kao i da traže veći smisao, postoji Remcloud. Za one koji vole da šiju (kao odeću, pletu džempere i to, ne kao stih Bad Copy-a) postoji cela društvena mreža na kojoj se okupljaju istomšljenici – Ravelry. I za kraj – najbizarnija, Myfreeimplants, na kojoj se upoznaju, spajaju i druže donori implanta za grudi i devojke koje žele da ugrade te iste, korišćene implante. Kontam da ne može veća konekcija i prijateljstvo od ovoga na internetu da se stvori.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *