Karantinski leksikon: Milan Aranđelović

Milan Aranđelović, alijas Neverovatni Miki, pisac, novinar, književni kritičak, satiričar se upisao u naš karantinski leksikon!

Milan je autor satiričnih romana koji se na naučnofantastični način osvrću na političku, društvenu i versku situaciju, pre svega u Srbiji, tokom godina – „Labudoliki paunovi moraju umreti”, „Balada meda i krvi” i „U.S.A.”, urednik zbirke priča „Imam nešto da ti kažem” i autor priče u zbirci „Čuvari zlatnog runa”. Svoje vreme posvećuje i uređivanju web magazina „Bookvar”, posvećenog upravo čitanju.

Šta slušaš?

Bendove „Country Sisters“ i „Flogging Molly“, sjajnog lika, sanjara i kompozitora Danijela Džonstona, genijalnog Kenija Rodžersa kao i pokvarene ploče na konferencijama za novinare.

Šta čitaš?

Trenutno čitam drugi deo Pekićeve antropopeje „Godine koje su pojeli skakavci“, zatim opet drugi deo autobiografije Stivena Fraja „The Fry Chronicles“, nove epizode stripova „Dilan Dog“ i „Marti Misterija“. Nedavno sam pročitao zanimljivu zbirku priča „Poštovani kukci i druge jezive priče“, kao i novo čitanje klasika Meri Šeli „FranKISSstein”.

Šta gledaš od serija?

Trenutno gledam „The Sinner“, zaostale epizode serija „Jessica Jones“ i „Star Trek: Discovery“, tu je i novi „Star Trek: Picard“, „Good Doctore“, „Prodigal Son“, „Manifest“, „Elite“, „Tell Me a Story“. Spremam se da pogledam i „Devs“, a valjda bi uskoro trebalo ponovo da krene „How to Get Away with Murder“, kao i „Lucifer“.

Šta gledaš od filmova?

Nedavno sam odgledao sjajan i veoma šarmantan film „Onward“ koji bih svima preporučio, a tu je i film „Yesterday“ koji se uprkos zanimljivoj ideji pokazao kao veliko razočarenje. Koristim policijski čas i da obnovim sve delove „Indijane Džonsa“.

Šta piješ u karantinu?

Kao i u običnim situacijama – pijem koka kolu, crni i zeleni čaj, ali i, poput mog velikog idola Koko Bila, čaj od kamilice.

Šta od hrane praviš u karantinu?

Ako uzmemo u obzir da jedino što znam da napravim od tradicionalnih srpskih đakonija jesu kokice onda je jasan i odgovor. Nemam mnogo izbora nego da kokam.

Kojim se hobijem baviš?

Od hobija upražnjavam trčanje, trbušnjake, dizanje tegova i anoreksiju za početnike. Baš one stvari koje su prve stradale zbog epidemije novog virusa. Na početku sam trčao u parku i vežbao u teretanama na otvorenom, ali budući da su nam sada i parkovi zabranjeni, ostaju mi otvoreni trotoari za trčanje i neke knjižare za dizanje knjiga. Makar na anoreksiju uvek mogu da računam.

Kako se informišeš?

Preko nekoliko sajtova i dva štampana nedeljnika. Spadam među one snobove koji nemaju televizor u kući i koji to običnim smrtnicima nabijaju na nos. Ono što je mnogo važno jeste da ljudi prestanu da se informišu, odnosno „informišu“ preko društvenih mreža. Čak ni Vikipedija nije relevantan izvor informacija. Već dve decenije živimo u 21. veku i više nema opravdanja za digitalnu nepismenost. Moramo jasno razdvojiti šta su mediji i koji su to relevantni izvori informacija, a šta je radioaktivni otrov koji može uništiti pojedinca i društvo.

Šta treba izbegavati?

Već sam napomenuo da bi trebalo izbegavati informisanje preko društvenih mreža i opskurnih sajtova. Takođe bi trebalo izbegavati sve stvari koje nas nerviraju i stvaraju negativnu energiju ili koje nas frustriraju i čine nezadovoljnim i anksioznim. Ljudima predlažem da čitaju dobre knjige, slušaju muziku koja im prija, gledaju filmove koji ih zabavljaju, šetaju se (dok je još dozvoljeno), druže se sa ljudima sa kojima im je zabavno i koji ih obogaćuju svojim postojanjem… Trebalo bi izbegavati sve ostalo – knjige koje nam se ne dopadaju, lošu muziku koja nam ne prija, filmove koji nas nerviraju, preteranu samoizolaciju (osim kada je obavezna), ljude koji kancerogeno deluju na naš život, rast i razvoj… Možda nije loše napomenuti da izbegavate i ljude koji kašlju.

Čega se plašiš?

Čudovišta maskiranih u ljude. Života bez življenja. Spavanja bez snova. Sadašnjosti bez budućnosti. Uputstava za upotrebu.