Verovatno su počeci filmskog marketinga bili filmski posteri. Pre trejlera od minut, dva ili tri, pre viralnih kampanja i posuda za kokice u obliku crva koji poziva one avanturističkije od vas da rade sa njima šta vam se radi, bili su posteri u bioskopu koji su vas pozivali da uđete unutra. Kupovali su vas licima glavnih glumaca u akcionom ili ljubavnom zanosu, sa velikim slovima na kojima pišu ime filma, imena glumaca, ali i reditelja i producenata. Kako u svetu, tako i kod nas.
Da se ne lažemo, devedeset odsto filmskih postera je dosadno. Upravo zbog svega ovog što sam gore napisao. Ogromne glavudže poznatih njuški vas gledaju, i gotovo svi su pravljeni po nekom sličnom principu. I kod nas vas gledaju neki Bjela, Kojo ili Lazar Ristovski, zamišljenim pogledom u daljinu i pokušavaju da vam prodaju bioskopsku kartu od skoro 1000 dinara.
Međutim, pišući sve ove tekstove o domaćim filmovima u prethodnim mesecima, naletao sam na, najblaže rečeno, bizarne filmske postere koji su iskakali iz te ustaljene matrice. Kad kažem bizarne, mislim drugačije, čudne, nekad dobre, nekad užasne, sa uglavnom velikim WTF momentima i mnogo, mnogo, mnogo, ali baš mnogo golotinje.
Znam da je u prošlo vreme situacija sa golotnjom bila opuštenija, i da bi svako malo u prime time televiziji ispadale scene seksa i nagih komšinica koje bi zarad humora protrčale gole kroz kadar, ali naleteo sam na makar desetak postera koji, koliko reklamiraju novu, „urnebesnu” komediju koja će srušiti rekord u gledanju, toliko mogu i erotski film u rahmetli bioskopu Partizan.
Elem, evo nekoliko onih koji su mi odvukli pažnju, sa sve onim upozorenjem NSFW (FOTO) (VIDEO) (18+), (VRELO) (HOT) (MI SMO VESELE DEVOJKE).
Da bih ih razdvojio po nivou začudnosti, originalnosti i wtf elementa, podelio sam ih na nekoliko segmenata. Počećemo, naravno, od golotinje i onih stvari.
U ovoj ekipi imamo bizarnosti poput omiljenih komedija vašeg oca, Žikine dinastije 2 i Tesne Kože. Žikina Dinastija 2, u narodu poznatija i kao onaj deo u kom Miša od stidljivog dečkića postaje raspomamljeni pastuv, ima ovaj poster na kom su autori hteli da skrenu pažnju na promenu Mišinog lika. Sa druge strane, jedan od postera za Tesnu kožu je scena iz filma u kojoj se Pantić susreće sa potpuno golom Šojićevom sekretaricom. Od svih scena, baš su ovu rešili da stave da promoviše film. Pitam li se zbog čega…
Ovim „sex sells” pristupom su se vodili i neki viđeniji autori. Pa nas tako za film čuvenog Živojina Pavlovića, Zadah tela, na posteru dočeka scena silovanja u kojoj vidimo Radeta Šerbedžiju, koji btw nije ni glavni lik u filmu, a nije ni da se film okreće baš oko te scene. Navodno se Šerbedžija bunio što je baš ova scena tu. Sa druge strane, Želimir Žilnik u svojoj socijalističkoj komediji Tako se kalio čelik imao je mladog Lazara Ristovskog koji drži ruku na zanimljivom mestu Tanje Pujin. Pritom, Ristovski je u crvenim gaćama koje nemaju skinutu etiketu. Takođe, scena koja nije baš najvažnija u filmu, otud nije mi jasno što je baš ona istaknuta.
Tu je još i film toliko odvratan da neću ni da vam pričam o čemu se radi, Cubok, sa ovim posterom koji samo može da vam nasluti u kom pravcu ide. Ako vam kažem da je cubok čorba koja se pravi od onog najodvratnijeg što ostane od životinje. Sve ono što bi, da se ne pravi čorba, završilo u pašteti. I na kraju, da pomenem film o kom ništa ne znam, osim da ima ovako kretensko-psihodelično-fantastičan poster. U pitanju je film Zalazak sunca.
A posle pornografije, još malo pornografije. Ovaj put strane, ali sa domaćim filmovima. Naime, u dubinama IMDB-a, kao i nekih trivija, ali i intervjua, neleteo sam na češki poster za film Ljubavni život Budimira Trajkovića. Porodica Trajković, koja gradi mostove u filmu, se seli, pa često koriste kamione prilikom seldibe, a otkud grudi kao gume ovog kamiona, to valjda ide uz Budine hormone ili je to tako autor postera čitao. Tu je i film Bal na vodi, koji je igrao i u francuskim bioskopima, i imao naslikanu nagu Galu Videnović na posteru. Da li da (još jednom) pomenem da je Videnović u ovom filmu bila maloletna?
Idemo dalje sa – wtf posteri u horor kategoriji. Malo je horora, o tome smo već pisali, ali i ti posteri su uglavnom bili klasični. Ipak, na jednom od alternativnih postera za Leptiricu imamo onu scenu u kojoj naša glavna junakinja izbacuje zube, scena koja je plašila generacije ljudi sa ovih prostora. Mada i scena koja je veliki spojler, tako da, ako vam je to prvi susret sa filmom, poprilično kvari ugođaj. Izbavitelj Krste Papića je sjajan kafkijanski horor sa ljudima pacovima koji žive u Zagrebu, a jedan primerak se može videti na posteru. Ipak, pobedu i ovde odnosi, naravno, potpuno nepotrebno, gola žena. Za kraj, početkom devedesetih u video klubu iz kraja, gledao me je poster filma Mi nismo anđeli, sa sve Žikom Todorovićem iz „tatice” scene. Već sam bio malo mator da bih se plašio ovog postera, ali nisam se osećao prijatno svaki put kad bih ga video. Danas postoji novi artwork, koji je drugačiji, ali sačuvan je i ovaj stari.
Dolazimo do sledeće kategorije – psihodelija. Ovde u suštini nisu loši i bezobrazni radovi, samo su drugačiji. Ponekad ne znam što, ponekad znam, i odgovara priči. Poput ovog rada iz filma Bube u glavi Miše Radivojevića, koji svojom hipi filmskom psihodeličnom energijom potpuno odgovara samom posteru. Ili ovaj šareni skoro-pa-na-acidu poster za film Čuvar plaže u zimskom periodu Gorana Paskaljevića.
Dve apsolutno nenadane psihodelije dolaze iz dva potpuno različita pravca domaće komedije. Film Dr, po priči Branislava Nušića, je čuveni film. Međutim, zbog čega je Mija Aleksić nacrtan kao lisica, ja ne znam. Zato što je lukav? Sa druge strane, Radoš Bajić pre Sela koje gori, imao je svog Sekulu u nekoliko filmova. Sekula i njegove žene je drugi deo trilogije, a ova metamofoza Sekule u pevca izgleda kao da su na setu tog dana jeli bunike. I za kraj, malo golotinje u psihodeliji, jer što da ne. Lepota poroka, sa sve ženskim grudima umesto slova o.
Prelazimo na segment – posteri koji obmanjuju ili nas odvlače na neku drugu stranu u odnosu na sam film. Nije baš fake news, ali neki od ovih postera su jako blizu. Tipa Povratak otpisanih, koji na svojoj slici ima Mikija Manojlovića, čiji je lik, Paja Bakšiš, odavno mrtav u tom trenutku. Pa ovo „povratak” može da ima neku zombi konotaciju. Poster za Nebesku udicu ima samo Sašu Đorđevića sa košarkaškom loptom. Da, Sale se pojavi na kraju filma u Kajinom sanjarenju, ali ovako, slika Đorđevića van konteksta može da navuče putnika namernika na ideju da je on glavni lik u filmu, ili da je priča o njegovom životu.
Film Drugarčine je o grupi Partizana kojima je rat prekinuo školovanje u srednjoj i sad sa njegovim krajem, vraćaju se u školske klupe, iako su završili u međuvremnu školu života. Ali hej, znam šta ćemo da stavimo na poster, reče autor istog, 3/4 ljubavnog zanosa dvoje likova i malu sličicu cele ekipe. Inače, scena zanosa je đak koji je smuvao profesorku, ali to je takvo vreme bilo.
Jedan od mojih omiljenih novijih filmova, Moj jutarnji smeh, ima misleading poster, u kom se glavni junak smeje nasuprot bebe. Ova scena ne postoji u filmu, a čini mi se da se i glavni lik nasmeje tipa samo jednom, tek na kraju, ali ne ovako srećno.
U raljama života je rešio da ispred svih scena stavi onu najpoznatiju i najsmešniju. Sa Batom Živojinovićem. Što je valjda ok. Ali to je scena od 3 minuta, ne toliko bitna za samu radnju, a i Bate sem tih 3 minuta nema više u filmu. Pa samim tim ova odluka deluje smisleno, samo ako ste gledali film. Ako niste, ne znam šta vam je u glavi kad vidite ovu fotku. Za kraj, jedan od alternativnih postera za film Ljubav i moda je Beba Lončar na crnoj pozadini sa pticom u rukama. Ljubav i moda je veseo film o šezdesetim godinama u Beogradu gde se tipovi i cice muvaju, plešu, pevaju i voze vespe. Ovaj poster deluje kao da ih Beba Lončar kao Keri pobije sve na kraju filma.
Umesto utiska koji nije na listi:
Pomenuo bih ipak neke koji nisu „bizarni”, već jako dobri, da ne kažem odlični, a da su svojom autorskom vizijom iskakali iz ostatka ponude i nadovezivali se svojom širinom i pogledom na film. To su Šijanov Ko to tamo peva, Neprijatelj Žike Pavlovića, Devojka Puriše Đorđevića, Brat doktora Homera Žike Mitrovića, Ničije dete Vuka Ršumovića, i možda najveći favorit, Majstori Majstori, Gorana Markovića.
0 Comments