Najbolje regionalne pesme prve polovine 2023. godine

Pre nekoliko nedelja smo objavili dvadesetak omiljenih nam domaćih pesama iz prve polovine tekuće godine. Bez bilo kakvih političkih konotacija (namerno) smo zaboravili i pesme iz regiona, ali samo da bismo na miran način sve podelili u dva teksta, odnosno da bismo mogli da pomenemo što više izvođača.  U proteklih šest meseci, neki poznati heroji su objavili sjajne pesme, ali upoznali smo se i sa novim budućim zvezdama koje će tek da pune hale, sale i bine širom regiona.

Ovih 13 izvođača su nam se najviše vrteli u plejerima u prethodnih 180 dana, a vi slobodno dodajte još nekoga koga smo zaboravili. Pesme su, naravno, poređane abecednim redom, a za drugačiji poredak sačekaćete kraj godine.

Astrid – Kostarika

Ranije je bilo nekako normalno da, kad nazovete pesmu po nekoj ostrvskoj državi u karipskom delu sveta, ta ista pesma bude lagana, letnja, sa ritmovima koji odgovaraju njenom imenu. Da li je globalno zagrevanje učinilo svoje i za muzičku industriju, ne znam, ali pesma Kostarika ne zvuči kao da dolazi odatle, već je napucana masnim gruvom i određenim misticizmom koji više odgovara kakvom Bristolu. Astrid radi već nekoliko godina, ali sa ovom pesmom smo rešili da je dobro upamtimo, kao i da pevušimo ono iz refrena – i ti, i ja i Kostarika…

Funk Shui – Magla

Momke iz Makedonije smo skoro intervjuisali, a i tad smo rekli kako je njihovo dugosvirajuće izdanje Nikogaš Pak verovatno nešto najbolje što smo slušali na jezicima naroda i narodnosti u proteklim nedeljama. Ipak, najveći hitovi sa albuma su singlovi iz prethodnih godina, ali ni Magla nije za bacanje. Pesma potpuno očišćena od funk uticaja, sa kojom se svrstavaju u prvi red indie rok muzičke scene, upotpunjena i sjajnim apstraktnim nadrealnim spotom, momci u nekoliko minuta objašnjavaju zašto jednostavno morate da ih slušate.

Idem – Par puta godišnje

Porto Morto možda nema odgovarajuću pesmu iz ove godine koju bismo mogli da pomenemo, ali je zato uvaženi član ove ekipe, Antun Aleksa, koji se predstavlja kao Idem, rešio da izbaci nešto svoje i drugačije, mimo otkačene ekipe sa kućama na glavi. Sama pesma je dosta drugačija od onoga što Idem radi sa matičnim bendom, mnogo više je pop i na tragu gitara devedesetih, tako da će je prihvatiti i starija ekipa kojoj se sve novo gadi, ali opet – i mladi koji će prepoznati sve one probleme u tekstovima koji ih se tiču. 

Joker Out – Carpe Diem

Voleli je ili ne, Evrovizija ovde i dalje diktira tempo popularnosti mainstream pop muzike Srbije i regiona, u kojoj određeni izvođač može da pokupi i deo kolača slave, koji mu se ne pruža u ostatku godine. Pravi pobednici ove godine sa ovih prostora (ne računajući Let 3, koji su odavno afirmisani) jesu Joker Out, mladi Slovenci, kojima je Srbija dala douze points. Daleka braća od tetke naših Buč Kesidija su, zvukom, stasom i energijom začas osvojili ove prostore, i tek će rasti njihova popularnost.

Klinika Denisa Kataneca – Srećko iz zemlje Trećeg svijeta

Najtoplija priča iz 2023. godine dolazi iz Klinike Denisa Kataneca i sa albuma Kao Zla kor, o čoveku koji čeka svog psa, kog je usvojio iz Srbije, ali kako je nastupila korona, tako su stigli i administrativni problemi, koji su se gomilali i gomilali, što je uzrokovalo to da pas čeka mesecima na svog čoveka. A čovek je čekao samo ono što u njemu vidi pas, kako kaže tekst. Vrhunac storytelling-a za 2023. i to ne samo za ovaj region, i ne samo za one koji imaju svoje dlakave prijatelje na povocu pored sebe.

Litl Itali – Halo

Iz Zagreba 2023. godine, stiže trip hop pesma na tragu 1993. godine, u kojoj se spajaju Portishead, Twin Peaks, ali i kultni film iz osamdesetih, Ritam Zločina. Ivan Šćapec, vođa benda Seine, u svom novom izdanju pravi sumornu klackalicu emocija, koja je toliko retro da se u konačnom proizvodu postavlja kao nešto najmodernije sa ovih prostora. Pravi sleeper hit koji zaslužuje više pregleda i slušanja.

Lelee – Nestaješ

Bend Lelee, što zbog državljanstva svojih članova (od Slovenije do Makedonije), što zbog samog zvuka, izgleda kao da se Jugoslavija nikad nije raspala, već da je jaka scena osamdesetih sa ovog podneblja nastavila da se širi i razvija sa svim mogućim uticajima moderne muzike sveta. Pesma Nestaješ sa svojim neparnim ritmovima, ali i čudnovatim melodijama koje lelujaju između psihodelije i etna, upravo možda i najbolje pokazuje kako ovaj bend treba, i kako želimo da zvuči.

Lakiko – Ovce

Tamo gde se ozbiljna muzika etno usmerenja sreće sa pop sentimentom i alternativom, tamo živi i radi Lakiko. Kako slušamo muziku ove Sarajke, tako je sve više volimo i sve više nam se otkriva, pa tamo gde je na početku bio samo ranjivi glas i violončelo, nakon petnaest slušanja nastaje orkestar i setna harmonija. Pesme su duboko političke, i svakim novim slušanjem ćete zacementirati novu sliku sebi pred očima. Nije za svakodnevno konzumiranje, ali ne mora sve da bude spotify flavour of the month.

Macha Ravel – Tango

Muha nam se pre neku godinu prvi put ukazala na hip-hop/rnb sceni regiona, iako je imala ovo savršeno „kršteno“ ime koje joj stoji u ličnoj karti, a koje je u startu trebalo da koristi kao umetničko. Danas, kao Macha Ravel, predstavlja svoju viziju modernog rnb-a, koji čeka da ga otkrije mnogo veća količina ljudi od ovog našeg padavičarskog dela sveta, a kuća kao što je Bassivity će u tome svakako pomoći. Tango, kao večna inspiracija mnogih muzičara, i ovde se pokazao kao pravi pogodak.

nemanja – Korzika

Verovatno najrasplesaniji orkestar sa ovih prostora, koji svih 365 dana u godini uspeva svojim zvukom da isporuči leto. I trećim albumom su pokazali da nisu u stanju da štucnu, sapletu se i naprave grešku, već da samo voze kroz predele tropske muzike raznih meridijana. Sa prvim singlom su nas odveli u diskoteku Korzike, u kojoj ljudi sa vrlo malo odeće i džin-tonikom u ruci plešu do jutra.

Noviot Pochetok – Crno-Belo/Black-White

U trenutku kada je underground punk u svetu prihvatila hipsterska publika, imamo situaciju da do skoro podrumski bendovi, poput Turnstile ili Soul Glo slušaju sva kul bruklinska deca sveta, lepo je da se i na Balkanu pojavljuju odgovori. Noviot Pochetok je dovoljno old school da mu niko ništa ne zameri, a dovoljno moderan i iz ove godine da ga too cool 4 school deca prihvate i slušaju na svojim mobilnim telefonima u skejt parkovima širom regije. A Crno-Belo je prava himna od koje treba da krenete, ako niste čuli za njih.

Svemirko & Peki Pele – Nosi me na duši

Gotovo smo ceo tekst uspeli da napišemo bez pominjanja izdavačke kuće Više manje zauvjek, i onda, evo skoro pred kraj, dueta koji je obradovao sve fanove indie disco popa sa one strane Drine. Svemirko se približio zvuku koji je lansirao Peki Peleta u orbitu pre koju godinu i napravio letnji hit usred zime. Očigledno su dva momka iza ove pesme probudili najbolje jedan u drugome, tako da nemamo ništa protiv da odrade i celo zajedničko dugosvirajuće izdanje. Jako dugo smo nosili ovu pesmu na duši, pomalo zaboravili na nju, pa evo sad ide odličan period kada bi joj se valjalo vratiti još jedanput.

Vojko V – Tour Life

Za neke je genije, neki ne mogu da ga smisle. Neki uživaju u njegovoj stend ap hip-hop komediji, a neki umiru od krindža kad ga čuju. Vojko je izbacio svoj drugi album, Dvojko, imao hitove, imao i par promašaja, međutim, ono što je retko ko uspeo da ospori  je poslednja stvar sa albuma, od celih 20 minuta, koji predstavljaju audio zapis njegove prethodne turneje i (lažnog) freestyle-a koji je izvodio u svakom mestu koji je posetio. Kada slušate ovu pesmu, prvo pomislite „gde je krenuo, bre, ovaj“ i „je l’ on normalan“, ali negde oko šestog ili sedmog minuta, počinjete da shvatate da prisustvujete nečemu apsolutno nesvakidašnjem, što će zauvek ostati upisano u istoriju muzike ovdašnjih naroda.