fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Najbolji domaći filmovi o mestima koja nisu Beograd

Beograd ovo, glavni grad ono...a šta je o filmovima koji se dešavaju u Kragujevcu, Boru ili na moru (slučajna rima)

9. April 2024

U bespućima domaćeg interneta nalazi se mali milion tekstova o svemu onom nastalom u Beogradu. O filmovima možda i ponajviše. Skoro sam čitao jedan takav. Dobro, to je zato što i postoji poprilično veliki broj filmova o glavnom nam gradu, a mnogi od njih su jako dobri.

I to je sve lepo, ali imam osećaj da se ne posvećuje dovoljno pažnje filmskoj umetnosti snimljenoj u drugim gradovima, kako sadašnje nam države, tako i onih prošlih koje su menjale granice i imena, dok smo mi samo stajali u mestu. I to pritom mislim na filmove u kojima je taj neki grad, Nebeograd, gotovo pa lik u filmu, odnosno ako nije lik, onda svojom atmosferom i zračenjem oboji ono što gledamo.

Zato sam rešio da se pozabavim takvim domaćim ostvarenjima. Da kažemo decentralizovanim, u kojima gotovo da nema glavnog grada, već postoje samo oni neki manji, lepi ili manje lepi, sa drugačijim zanimljivim naglascima, pogledima na svet, i humorom. Decentralizacija je jedna super stvar, i to vam kažem ja, rođen na Savskom vencu, celog života stacioniran na Zvezdari. Volim da vidim, osetim i čujem druge delove, kako Srbije, tako i bivših republika u koje se nekad moglo bez pasoša.

Za danas toliko

Ok, možda je ceo ovaj tekst bio samo razlog da ponovo pišemo o predivnom filmu kao što je Za danas toliko. Pored svih onih lepih reči koje smo već napisali, i pored svih onih nasmejanih i rasplakanih lica koja izlaze iz bioksopa ovih dana, red je pomenuti da je za magiju ovog filma zaslužan i grad Kragujevac. Dovoljno veliki grad da prikaže i podrži širinu svojih ljudi koji su ovde sjajno predstavljeni, a opet dovoljno mali grad da nas uvuče u te intimne male svetove koje je izgradio Marko Đorđević za potrebe svog filma.

Tilva Roš

Grad Bor nikad nisam posetio. Sem toga da se istok Srbije nikad nije isticao materijalnim bogatstvom, i samog rudnika koji je obeležio grad, nikad nisam imao mnogo informacija o njemu. Do pojave divnog filma Nikole Ležaića, Tilva Roš, u kojem vidimo da se, i pored uspavanosti života i tmurnog oblaka koji se nadvija nad gradom, krije još jedna mladost. Šarmantna, bezobrazna, luckasta, kao i mnoge druge, ne samo u Srbiji, već širom sveta. Mladi skejteri još jedno leto provešće na ulicama, snimajući smešne klipove, koji su samo njima smešni naravno, gluvareći i misleći kako se ništa posebno ne dešava. Kad odrastu, shvatiće da je to bilo jedno jako dobro leto, ako ne i najbolje.

Leto kad sam naučila da letim

U srpskim filmovima hrvatski otoci nisu često figurirali kao pojam. Pominjali su se tu i tamo Lastovo ili Mljet. Za Hvar mi za sad ništa ne pada na pamet. Film Raše Andrića iz 2022, Leto kad sam naučila da letim, nas upravo vodi na ovo hrvatsko ostrvo, i iako se bavi dečjim letovanjem, prvim ljubavima, kao i odrastanjem i upoznavanjem sa porodicom, donosi i jednu post-jugoslovensku priču u pozadini, o rastavljenim porodicama koje zbog rata ne razgovaraju, ali i koje pružaju ruku pomirenja, jer rat je sra*je, a to valja naučiti još od malih nogu. Otud jako bitan film i poruka za ove prostore i to baš u domenu dečjeg žanra. A i Hvar je apsolutno predivno ostrvo, a Andrić je to majstorski uhvatio kamerom.

Lepota Poroka

Kad smo več kod mora, Ada Bojana, pre nego je postala stecište hipstera, a onda i ostatka urbane Srbije, bila je poznata kao nudističko letovalište slobodnih Evropljana koji su tu bili smešteni kao u rezervatu, okruženi konzervativnom Crnom Gorom. Upravo je to jedna od tema remek-dela Živka Nikolića iz 1986. godine. Između ostalog, gledamo lik Mire Furlan koja budi svoje unutrašnje slobode posmatranjem slobodnijeg golog para, gledajući ih kako se vole. Retko koja sredina je mogla da bude upotrebljena u filmu da bi dočarala taj sukob dva sveta kao Ada Bojana, otud je ona samostalan lik u filmu.

Nije lako sa muškarcima

I da završimo ovaj morski blok sa ovom omiljenom komedijom iz osamdesetih. Dobro da, oko 30, 40 odsto filma se dešava u Beogradu, ali realno, najupečatljivje su scene sa crnogorskog primorja, i svako ko je letovao 80-ih i 90-ih u Crnoj Gori, bilo u kampu ili hotelu, prepoznaće se u ovom u avanturama ove obične porodice u kojoj žene vode glavnu reč. Bilo da je mama koja se nenadano zaljubljuje u svojim četrdesetim ili ćerke koje se nadaju zaljubljivanju, ali ispostaviće se, u pogrešne dečake. Valjda otud i naslov.

Lajanje na zvezde

Kao i ostatak ovih filmova sa liste, Lajanje na zvezde svoj šarm, pored uigrane mlade glumačke postave koja se dobro zezala, duguje i malom mestu u kom se sve dešava, tj. Sremskim Karlovcima, u kojima se i nalazi čuvena gimnazija. Malo mesto je dalo notu bezbrižnosti koja je već postojala jer su u prvom planu “lepe pedesete”, kako to već kaže Filozof koji se svega seća. Sremski Karlovci su ta trešnjica na šlagu pedesetih, i to ne bi bilo to da smo pratili maturante iz Beograda ili nekog drugog, nešto većeg mesta u Srbiji.

Ćao Inspektore

Ako se odmaknemo malo od nepostojećeg kvaliteta ovih filmova u serijalu, ali i činjenice da i pored toga što su toliko loši da su dobri, moramo da priznamo da smo ove filmove mnogo puta gledali. A kao i u mnogim svetskim serijalima u kojima dva pandura rešavaju bizarne i smešne slučajeve, oni se dešavaju daleko od glavnih gradova. Pa tako u serijalu u kom su Boki i Pajko jurili gej mafiju, vanzemaljce i vampire, sve se dešava u Lepenskom viru, odnosno hotelu oko kog se skupljaju turisti. Pa tako naša dva pandura spašavaju kako svet, tako i lokalnu samoupravu, kako već i dolikuje.

Utisak koji nije na listi

Ima tu naravno još primera. Spomenik Majklu Džeksonu je sniman u selu Lozovik kod Velike Plane, i predstavlja sva ona mala mesta širom bivše Jugoslavije koja su pokušala da specifičnim spomenicima stave svoje mesto na turističku kartu. Bor smo već spomenuli, ali ovaj grad je zastupljen i u filmu Beli beli svet. Kosovo, mimo ovih današnjih konotacija, ima svoju ulogu u partizanskom vesternu Žike Mitrovića, Brat doktora Homera, ali i u Karauli, Rajka Grlića, gotovo kao poslednja tačka na kraju sveta. Od mnogih filmova koje smo gledali o Sarajevu, ja najviše volim Sjećaš li se Doli Bel, pa ću njega izdvojiti kao omiljeni, kao i Ritam zločina, ako tražimo predstavnika Zagreba.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *