Svi znamo šta se uzima kao regularna stvar kad se slikaju razglednice našeg glavnog grada. Malo se škljocne Kalemegdan, malo Ušće, tu su uvek i kaldrama Skadarlije i Kosančićevog venca, ili parkovi i priroda koja se može naći u centru grada, a koje je, da se ne lažemo, sve manje i manje. I to je sve okej, ali je i takođe veoma obično, prozaično i turistički, i to čak neinventivno turistički.
Sva sreća pa se život društvenih mreža toliko razvio da gotovo funkcioniše samostalno, kao ona vegetacija koja raste sama od sebe. Na mrežama nailazimo na gomilu umetnika, kako onih kojima je to zanimanje, tako i onih samoproklamovanih, koji su rešili da kamera u telefonu govori umesto njih.
Oni su danas u centru pažnje, baš oni koji slikaju Beograd na malo drugačiji način. Kroz neku svoju profesionalnu vizuru, ili kroz apstrakciju fotošopa ili nekog drugog programa za obrađivanje slika. Neki kritički beleže i njegove mane ili traže lepote tamo gde ih nema na prvi pogled, a neki su tu da bi nam pokazali njegove stanovnike kao prava lica za razglednicu.
A umesto galerija, svoje izložbe svakodnevno prave i prezentuju na svojim Instagram stranicama, tako da su ovo neke od naših preporuka za stranice koje možete da zapratite ako volite nešto drugačije slike Beograda.
Svakodnevnik
Za početak, nešto potpuno drugačije – Beograd, ali nastao kao iz snova ili dnevnog sanjarenja. Zamislite da iza zgrade nekog od blokova kreće safari sa afričkim životinjama ili da vas tramvaj broj sedam ne vodi u Blok 45, nego na more. Takve vizije nam nudi profil Svakodnevnik. Kako su nam saopštili sa ovog profila, cela stvar je nastala poprilično slučajno, bez nekog velikog plana:
„Prvo su to bile kratke priče naše pomalo monotone svakodnevice sa donekle apsurdnim i neočekivanim završetkom. Svakodnevni život, prožet rutinama sa kojima se većina ljudi suočava je tema koja me je posebno opsedala, dok sam svaki dan u isto vreme i istim putem išao na posao prolazeći uvek pored istih ljudi koji su išli na svoje poslove.
Sa uzletom vaporwave estetike i ovladavanjem fotošopa, mic po mic, pokušavao sam da teme svakodnevice, melanholije, sanjarenja, usamljenosti i lenjosti predstavim kroz vizuelne radove. U tim letnjim mesecima 2018. godine nastala je i počela da se razvija ideja svakodnevnih radova koji su do danas menjali forme, ali su teme suštinski ostale iste. Ljudi su vremenom počeli da primećuju ove radove i dobijao sam ohrabrujuće komentare, dok mi je najvažnije bilo da su ljudi mogli da se pronađu u ovim sanjarenjima, jer je poenta radova bila da se prikaže svakodnevica i bekstvo od iste koju svi mi delimo.”
Brutalizam i Renesansa
Na ovom profilu arhitektkinja Jovana Radujko prezentuje svoje crteže zgrada u Beogradu, brutalističkog i modernističkog stila. Skoro sam negde čuo (i svidelo mi se) kako je brutalizam veza ovozemaljskog, našeg, života sa Star Wars univerzumom, i ne mogu da se ne složim.
S tim što, kad Jovana svoje radove provuče kroz programe i doda im zalazak sunca, neon ili maglu, oni dobijaju upečatljiv izgled, kao iz nekog filma Nikolasa Vinding Refna ili Džona Karpentera. Zgrade Geneksa, Borbe, ili SIV-a postaju likovi iz naučnofantastičnog filma.
Belgrade Socialist Modernism
Socijalistička gradnja je kod nas ponekad olako shvatana, tako da je mnogi uzimaju zdravo za gotovo i ne razumeju ili ne žele da razumeju njenu lepotu. Drugi je, pak, obožavaju i svu njenu grubu lepotu uzdižu u nebesa. Na profilu Belgrade Socialist Modernism, kako nam i samo ime kaže, nalazimo reprezentativne primerke takvih građevina, pretežno fotografije Novog Beograda, ali i sjajne Toblerone zgrade kod Bogoslovije.
Na prvu loptu je dominantno sivilo, ali nakon nekoliko pogleda, ove fotke dobijaju boju, a uslikani krovovi ponekad dolaze do oblaka. Iza ovog profila stoji Tatjana Ostojić i, kako nam je rekla, ideja se rodila za vreme lockdown-a 2020. godine, koji je provela u Italiji. Tražila je informacije o svim beogradskim građevinama na jednom mestu, ali nije bilo takvog sajta, pa joj je palo na pamet da napravi takvo jedno mesto, kad već ima dovoljno vremena.
Prazni lokali Beograda
Ako šetate gradom dovoljno dugo, gledate prvo zgrade, zatim zapažate radnje, poslastičarnice i pekare, i stižete do prostora koji su nekad sigurno nekome značili više, a danas su samo zamrljano staklo, išarani zidovi, svetleća reklama koja već dugo ne svetli. Svaka ta ugašena radnja svojim izgledom može da ispriča priču ili dve o Beogradu, ali i ljudima koji su tu bili, samo ako se dovoljno približite. Ili zapratite stranicu Prazni lokali Beograda, koja je upravo nastala, kako su nam rekli, u razgovoru dvoje ljudi nakon dugih šetnji beogradskim ulicama. Baš onako kako i kaže sam opis profila, šetali su i zapažali, a to što zapaze i komentarisali.
„Suštinski, Prazni lokali predstavljaju kritiku trenutnog urbanog uređenja Beograda. Gradi se novo, a staro propada. Kao građani, mi samo primećujemo svoj grad. Radujemo se kad vidimo da mlade arhitekte prate naš profil, to nam govori da naša kritika ima smisla i sa profesionalnog stanovišta. Nismo sami, jer nas i drugi primećuju.
Kroz fotografije prikazujemo i estetiku starog i od ljudske ruke zapostavljenog grada, ali i prošlih vremena. Često u slikama praznih lokala vidimo nečiji trenutak zamrznut u vremenu, papire od ugovora razbacene po podu, neki artikal koji je zaostao, stolice, stolove, čaše…
Opisi ispod naših slika su nekad kratki, nekad duhoviti, često metaforični i namerno dopuštamo pratiocima da slobodno tumače svaku objavu. Svakome se dopušta da zapazi na svoj način.“
Bulevar smećanja
Ako kažemo da đubreta ima svuda, uvek i stalno, i da se na stalne apele da se uzmu u pamet i prestanu da ostavljaju iza sebe gomilu gluposti ljudi mahom ne osvrću, to nažalost i nije neka novost. Nije da smo najgori, štrokavi su i drugi gradovi Evrope, mada nam ni to nije izgovor. Ipak, u tami sveg tog đubreta, postoji malo svetlo koje je Instagram nalog Bulevar smećanja, svojevrstan dnevnik najbizarnijih bačenih stvari na nepropisnim mestima na ulici ili trotoaru. Od igle do lokomotive. Kako su nam rekli sa ove stranice, i ovo je ta slika Beograda koja postoji, voleli je ili ne. Mada, ko voli?
„Malo stvari kaže Beograd kao tri prazna unučeta vinjaka poređana na telefonsku govornicu iz 2001. Ako obratiš pažnju na stvari koje ljudi bacaju u kontejner (i oko njega, na trotoar, ulicu, travnjak), možeš da vidiš svašta. A to svašta je ponekad jako sinematično.
Od zgaženog bureka na podu GSP-a, preko WC šolje u žbunju, do goblena Tajne večere pored puta. Ima svega. Više nego što ja fotkam, ljudi mi šalju svoje smećarske reportaže. Iako retko ulazim na profil, uvek mi u DM-u sačeka nekoliko lepih slika smeća. Hvala neumornim reporterima! Fotki ima najviše iz Beograda, ali i iz Istanbula, Barse, Napulja…
Stranica postoji od 2021. Tad mi je telefon već bio prepun fotografija smeća, a lični Instagram pretio da se pretvori u divlju deponiju. Ako voliš da zagledaš šta ima po ćoškovima i trotoaru, pošalji reportažu na @bulevar_smecanja. Okačiću kad uđem na profil, za jedno tri nedelje.“
Shy Traffic Signs
Na stidljivost, u današnje vreme, neko će gledati kao na dobro čuvanu vrlinu, dok će je mnogi posmatrati kao najobičniju manu. A šta kad se ova osobina prenese na ulice grada? Tu ne mislimo na skrivene kutke grada (jer čini se da su do sad svi otkriveni), već na saobraćajne znakove koji bi trebalo da stoje uspravno i služe svojoj svrsi obaveštavajući ljude, ali često se dešava da postanu nevidljivi zbog X i Y razloga koji nam otkriva Shy Traffic Signs. Ipak, bez obzira na simpatičnu prirodu ovih slika, kako su nam odgovorili sa ove stranice, iza svega se krije kritika sistema.
„Sa fotografisanjem sam počela jer su me nervirali saobraćajni znakovi koji su bitni, a koji se uopšte nisu videli od krošnji drveća. Pošto volim da zabeležim sve interesantno što vidim na ulici, otvorila sam Instagram nalog, pa tako, pored ovih znakova, na storije kačim i lepe fasade, ili ulične mačke.
Pošto sam još 2019. pisala Ministarstvu saobraćaja, kako bi popravili nešto na nekim nebezbednim raskrsnicama, a niko mi nikad nije odgovorio, počela sam da kačim fotografije, da barem drugi ljudi mogu to da vide.“
Strpljivi psi
Nakon stidljivosti, prelazimo na strpljivost. Ovo možda nisu na prvu loptu fotke Beograda, ali fotografije pasa koji strpljivo sede „parkirani“ ispred radnje, kafića, banke, ili pošte, i čekaju svoje ljude, vremenom su postale omiljene Instagram korisnicima koji su se susreli sa njima. Samim tim, slikajući ulice, doneli su neku novu lepotu nekim možda već više puta viđenim delovima grada. Naravno, vrlo brzo, kako su nam rekli, ova stranica je u svoj inboks počela da dobija fotke pasa sa svih strana grada, ali i zemlje i sveta.
„Strpljivi psi su nastali krajnje spontano, kada sam iz ljubavi prema psima krenula da ih primećujem redovno u Beogradu kako strpljivo čekaju svoje ljude. Počela sam da kolektujem slike (što isto volim kao Instagram koncept) i moji prijatelji su to jako voleli, pa sam jednog dosadnog popodneva odlučila i da im posvetim posebnu stranu. Tu se desio veliki odjek i ljudi su imali prelepe reakcije. Reach je bio potpuno spontan i prirodan, kao i sada.
Dnevno dobijam veliki broj slika, ljudi ih primećuju, ponosno šalju svoje ljubimce, ili ih vide na profilu pa se obraduju, sve što sam dobila su bili samo pozitivni komentari i prelepe reči! Sada dobijam slike i van Beograda, a i van zemlje (mada manje van zemlje jer imajte u vidu da u dosta drugih zemalja psi smeju da idu svuda, što bi bilo lepo da dođe i kod nas). Celokupan cilj je ljubav prema životinjama, njihova slatka različitost, njihova vernost i večna ljubav i prijateljstvo. Zato ih volite, čuvajte, poštujte i primećujte kao i ceo svet i prirodu oko sebe. Ovo sve važi i za slobodnu nestrpljivu ekipu, a ovu strpljivu kad god možete puštajte da uživaju u trčanju i prirodi!“
Streamline Belgrade
Do sad smo se posvetili uglavnom eksterijerima, fasadama, izmaštanim i stvarnim. Enterijeri su pak u nekim delovima grada bolje održali izgled iz perioda pre Drugog svetskog rata. O tim sjajnim, očuvanim, modernsitičkim enterijerima, kao i njihovom fotkanjima, brine se stranica Streamline Belgrade.
Na ovoj stranici viđamo ulaze, stepenice i haustore iz perioda ranog modernizma. Neke od fotografisanih zgrada su zadržale svoje prvobitne izglede još iz perioda 30-ih godina prošlog veka, što je specijalitet samo po sebi. Prvi liftovi, velika vrata, prozori čudnih oblika i visoki plafoni su stvarno retro biseri koje vredi videti na ovoj stranici.
Malo smo nadogradili
Ako smo već pričali o đubretu, otežanom saobraćaju i zanemarivanju stare arhitekture, moramo da posvetimo i koju rečenicu starom običaju u Srba, nadograđivanju. Malo smo nadogradili, iako više ne postuje nove fotke redovno, stoji i dalje kao spomenik-stranica koju vredi posetiti.
Čisto da bismo videli koliko su ljudi spremni da budu bahati i bezobrazni u svojim dometima nelegalnih dozidavanja spratova, terasa… Kako su naveli u opisu, nisu to radili da bi pokazivali na nekog prstom, već da bi satirom ukazivali na mnogo veći problem.
Tona betona
Za kraj, vraćamo se sjajnim crno-belim fotkama Novog Beograda. Svaka od njih na svoj način priča svoju priču, kojoj kontrast crne i bele ulivaju neki potpuno drugačiji tvist u život. Iako deluje kao da iza ovog profila stoji ljuti profesionalac koji zarađuje dobre pare za sve što radi, Tona betona je amaterska stranica, ali sa ipak jakim afinitetima prema fotografiji, i kako nam je naglašeno, uvek je bitno da sve na fotkama bude iz određenog živopisnog ugla.
„Odlučio sam da napravim stranicu kad sam video da imam mnogo materijala koji stoji neiskorišćen, tako da je profil otvoren iz čiste dosade. Ipak, video sam da se ljudima dopadaju takve priče, pogotovo arhitektura novobeogradskih blokova, uz različite opise koji mene lično vezuju za taj kraj. Komenatari ljudi su odlični, a uvek se iznenadim kad vidim koliko stranaca prati stranicu. Zovu me na izložbe, nude saradnju, pa čak i novac za neke moje fotografije, što meni svakako nije motiv, pa im prosledim fotografiju kao poklon.
Svoj rad bih opisao kao neku vrstu ventila i hobija. Ljudi vole stvari koje nisu česte. Zanimljiv im je Novi Beograd, a jedna od predrasuda koje imaju je ta da je tu sve mračno i tamno. Kroz svoj profil pokušavam da osvetalam tu sliku i predstavim Blokove u drugom svetlu.“
Kakav sjajan tekst. Neke od stranica cu definitivno zapratiti. Samo moram da dodam da sam malko razocarana sto ne vidim stranicu Trešturizam na ovom spisku. Dečko koji je vodi piše fantastične tekstove. Izdao je čak i knjigu. Čekirajte ako vec ne znate za nju, pa ko zna, ako nekad bude part 2, mozda se tu nadje