Novoslovenka – svetski, a naše

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

Srpska dreg scena je sve veća iz godine u godinu – od marginalizovanih događaja jednom u mesec dana, do redovnih dreg šoua skoro svake nedelje, i to na više lokacija u gradu. Pojavljuju se nove mlade dreg kraljice i kolektivi, pa publika već može da bira koji će kog vikenda da poseti, ali i koji performansi se kome više dopadaju. Pre godinu dana, na sceni se po prvi put uz pesmu Jugoslovenka, a u okviru žurke Haus of KyeGie-a u Dragstoru, pojavila mlada dreg kraljica Novoslovenka. Ona kombinuje različite motive iz našeg kulturnog nasleđa i slovenske mitologije, a time je, kako kaže, želela da pokaže da naša tradicija nije nužno deo isključivo heteronormativnog identiteta. Deo je kolektiva Nezbrinuti, doma za nezbrinute kraljice i kraljeve, i sa njima je nastupala više puta u prethodnih godinu dana.

Kako se zaintersovala za dreg, šta misli o trenutnoj dreg sceni i ko je kosovka demonka – pitali smo Novoslovenku.

Kada si počela da se baviš dregom?

Novoslovenka: Prvi put sam za dreg saznala kroz RuPaul’s Drag Race, američki rijaliti šou koji postoji od 2009. godine. Počela sam da ga gledam u momentu kada je izašla četvrta sezona All Stars sezone, iako sam i pre toga čula, nikada me nije toliko zanimalo. Ubrzo sam počela religiozno da gledam od prve sezone i navukla sam i svoje drugarice. Kada su ti poznate reference i zanimljivo ti je sve to, budeš u fazonu: a šta ako ja nekada uradim to? Dugo se nisam okuražila da probam, jer nisam znala ni da se šminkam, ni da šijem. Na prvom dregu sam bila prošle godine, kada je Haus of KayGie organizovao veliki povratak posle pandemije. Mesec dana nakon toga, raspisali su poziv za nove kraljice i organizovali neku vrstu dreg takmičenja, koje je bilo namenjeno novim kraljicama, da se oprobaju u tome. Prijavila sam se za to i tu je krenula da se rađa Novoslovenka.

Kako je izgledalo to prvo iskustvo nastupa?

Taserakta i ja smo se prijavile za to takmičenje i došle smo, same se našminkale, što neću da komentarišem kako je izgledalo (smeh). Nastupila sam sa mashup-om Jugoslovenke Lepe Brene i pesme Shum, prošlogodišnjih predstavnika Ukrajine na Evroviziji. I pobedila. Otišla sam sa namerom da mi bude zabavno, a ne da pobedim, ali ljudi su se povezali sa Novoslovenkom.

Opiši Novoslovenku u tri reči onima koji prvi put čuju za tebe?

Svetski, a naše!

Koja ideja stoji iza samog imena?

Dugo sam se bavila folklorom i celog života sam se osećala kao autsajder, kao da sam stavljena u neku kutiju zbog tih strogo podeljenih muških i ženskih stvari – od koraka, do nošnje. To je negde i dovelo do moje averzije prema folkloru i na kraju sam ga napustila. Novoslovenkom sam želela da približim taj deo svog identiteta. Sama etno muzika mi je, takođe, bila inspiracija i dan-danas je neretko slušam. Svi etno i religiozni elementi, kulturno nasleđe i umetnost su u našem društvu heteronormativni. Ne možeš u folkloru da nađeš elemente LGBT kulture. Budu neki elementi gde se, na primer, muški igrač preruši u ženu, ali to je više kao neka šala, ne možemo baš da kažemo da je to LGBT. Iz tog bunta, a i zato što su mi se jako sviđale ženske narodne nošnje (smeh), sam postavila sebi pitanje – zašto ne bi muškarac mogao da se obuče u tu nošnju? Zašto jedna queer osoba ne bi mogla da predstavlja svoje kulturno nasleđe? Mnogo queer ljudi su deo kulturno-umetničkih društava, a uvek su gurnuti sa strane, jer se ne uklapaju u cis/hetero slagalicu. Novoslovenkom dajem tu perspektivu – ja sam gej, volim folklor i patriota sam. Sve se to vezuje za strejt identitet i queer osobe žele da se udalje od toga. To je problem, jer ljudi koji vole ovo područje i svoju zemlju, baš zbog toga što su queer, ne smatraju sebe delom toga. Dreg jeste satiričan, ali ima tu dosta istine. Ako u svom postu citiram pesmu o Marku Kraljeviću, to nije zato što želim da ga izvrgavam ruglu, već zato što volim našu epsku književnost.

Da li se dešavalo da ljudi to protumače pogrešno?

Od queer zajednice – ne. Ona sama ume da bude dosta satirična prema hetero društvu i da bude borderline heterofobična. Oni su to prihvatili kao puku satiru, mislim da i dalje nemaju potpunu sliku o Novoslovenci, da je neki deo svega toga i istina. To mi malo smeta, jer misle da je to nešto što samo treba da isprovocira nekoga, ali verujem da treba da prođe neko vreme kako bi shvatili. Kada je o strejt ljudima reč, moram reći da sam nailazila na dobre reakcije, što je možda i moja sreća. Skoro sam otvorila TikTok nalog, jedan video koji sam okačila je postao viralan i imam preko 128.000 pregleda. Očekivala sam da će tu biti svega i da će reakcije biti burnije, ali nisu. Ljudi su uglavnom bili u fazonu: aha, šta je ovo umesto umri, transvestitu. Opet, verovatno da je i to tako jer nisam otišla baš u žižu javnosti.

Koje su sličnosti, a koje razlike između tebe i tvoje dreg persone?

Novoslovenka je slobodnija i ljubaznija prema ljudima, možda neočekivano za dreg kraljicu (smeh). Uvek imam na umu da dreg radim zbog sebe i svog izražavanja, ali i publike.

Šta ti najteže pada kada se spremaš za nastup?

Uvek najviše volim da imam mesec dana da sve spremim. Najteže mi je da prevedem koncept publici i da shvati šta sam želela da kažem. Da preskočim čak i šminku i autfit, najteže mi je da prenesem svoju zamisao, ukoliko je kompleksna, i poruku. Bitno mi je da sve to ima neki smisao. Iako mi u Srbiji jesmo na početku neke ozbiljnije dreg scene, mislim da više nije dovoljno da staviš periku, obuješ štikle i izađeš na scenu. Performans mora da ima neki sadržaj i zato se uvek fokusiram na to da mi nastupi imaju neki koncept i poruku i da ljudi mogu da se poistovete, jer samo tako mogu da budem relevantna ljudima.

Ispričaj mi neku anegdotu sa nastupa?

Prošle godine na Monster Ball-u u organizaciji KyeGie sam htela da prenesem sliku Kosovke devojke i, kada se završio nastup, prišao mi je jedan lik i rekao: Baš je strava što si napravila foru sa Kosovkom devojkom da bude Kosovka demonka. Ja sam bila u fazonu – ali, to nije bila zamisao i niko to nije rekao (smeh). Ali, bilo je zabavno i bilo mi je drago da ljudi razmišljaju o tome, jer ja uopšte nisam pomislila tako nešto. Nakon toga sam to stavila na svoje bedževe (smeh).

Imaš li omiljeni nastup?

Omiljeni mi je za Dan zaljubljenih ove godine, gde sam nastupala i dala omaž svom omiljenom srpskom ljubavnom filmu Zona Zamfirova. Nastupala sam sa Taseraktom i najviše sam zadovoljna njime. I publika je najbolje reagovala.

Dosta pažnje posvećuješ estetici na svom Instagram profilu, koliko smatraš da je to bitno?

Moja profesija inače je grafički dizajn i na Novoslovenku, sa te strane, gledam kao na svoj dizajnerski projekat. Za neke vizuale mi pomaže i prijatelj Vladimir Pavlović koji je, takođe, deo kolektiva Nezbrinuti. Ceo moj Instagram profil je jedan vid story telling-a gde koristim elemente balkanske i slovenske kulture i pravim neki svoj narativ. Meni i ljudima u mom kolektivu je bitno da imamo strava postere, najave, vizuale i mislim da i ljudi to vole da vide. Ispunjava te da vidiš lep dizajn. Dreg je nešto što zavlja publiku, pa mislim da, samim tim, i treba da se ulaže u marketing, jer to nikada nije jednosmerna ulica.

Deo si kolektiva Nezbrinutih, reci nam nešto više o vašoj kući?

Da, mi smo kolektiv, na reč kuća smo malo alergični jer smo imali dosta loših iskustava, pa nam se ne čini da je to dobar vid prakse, jer dreg kuće u Srbiji nisu kao što su u Americi. Dreg house je nešto što je poteklo iz američke dreg kulture, kada su osamdesetih trans i gej ljudi bili izbacivani iz kuće zbog toga ko i šta su. Dreg majka je tada, bukvalno, skupljala ljude sa ulice i useljavala ih u svoju kuću. To je negde prikazano i u seriji Pose. Nezbrinuti su dom za nezbrinute kraljice i kraljeve, skraćeno DNK, i više sebe posmatramo kao platformu. Kolektiv čini nas šest – četiri kraljice, jedan kralj i naš multimedijalni dizajner Vlada, zovemo ga Grand produkcija. Sarađujemo sa novim kraljicama i kraljevima koji su tek došli na dreg scenu i treba im neki vid podrške i mentorstva. Ideja je da svako iz našeg kolektiva, a i van njega, može da nam se obrati i da organizuje događaj pod svojim imenom, a biće podržan od strane Nezbrinutih. Dakle, cilj je da podržimo dreg kraljice i kraljeve i pomognemo im da se izgrade na sceni.

Šta su trenutno najveći problemi na dreg sceni?

Postoji dosta konkurencije, koja je nezdrava, i zavisti koja je nepotrebna, jer postoji publika za sve nas. Pored toga, ne postoji dobra infrastruktura prostora koji će podržati dreg događaje, jer je u pitanju ozbiljina produkcija koja zahteva više stvari od mikrofona. U Beogradu ima nekoliko mesta, koja su koliko-toliko okej, a prostori koji su baš dobri su skupi. Iako raste broj dreg događaja i dalje je to underground. Od drega se trenutno ne živi, za dreg se živi. Svi to radimo jer volimo i jer nam je zabavno. 

Ko su ti najveći uzori u dregu?

Uzori su mi svi ljudi sa kojima blisko radim, delimo dosta sličnu volju za dregom. Osoba koju na našoj sceni dosta poštujem zbog svega što je uradila je Sonja Sajzor, trans aktivistkinja i dreg kraljica, koja je donela dreg u Srbiju zajedno sa Dekadencom i Markizom. Ona je proživela dosta stvari kao trans osoba, a dosta stvari je uradila za nas. Organizovala je prve dreg žurke, po čijem receptu i dan-danas funkcionišu događaji i davala je platformu novim dreg kraljicama. Tu je i Dekadenca, koja je jedna dobra i profesionalna osoba. Kada je reč o svetskom nivou, volela bih da se malo odaljim od RuPaul’s Drag Race-a, jer, što bi Dekadenca rekla: To je neoliberalni kapitalizam koji melje ljudsku kreativu zarad 45-minutne epizode. Vučem dosta inspiracije odatle, ali mora da bude nešto odomaćeno – radije bih dala omaž Lepoj Breni, nego Britni Spirs.

Šta bi poručila nekoj mladoj osobi koja želi da se bavi dregom?

Najbitnije je da ta osoba bude autentična i da osmisli neki unikatan koncept koji je prijemčiv ljudima, kako bi se poistovetili. Mislim da je to bitno, pogotovo sa balkanskim dregom. Najbolje vreme da počnete da se bavite dregom je sada – osmislite koncept, poruku koju želite da šaljete i pustite mašti na volju! Dreg je umetnost, a ne nešto za šta postoji formula.

Fotografije: Privatna arhiva