U subotu, 20. juna od 19h, je u galeriji umetničkog prostora Kvaka 22 otvorena izložba „Life in Neglect” mladog umetnika iz Amerike Gina „Puffy” Mindiole. Gino je stvarao skulpturu velikih dimenzija u prostoru galerije, koristeći odbačene metalne elemente, kao i plastični otpad.
Pronalaženje beskorisnih i obačenih stvari i transformacija istih u umetnost koja pokreće razmišljanje ili preispitivanje je proces koji na značaju dobija upravo zbog konteksta u kojem je skulptura nastala. Kvaka 22 je od zapuštenog objekta postala jedan od centralnih gradskih kulturnih prostora gde se okuplja mlađa publika i javnosti predstavlja alternativna umetnička/muzička scena. Grupa mladih ljudi je od odbačene zgrade stvorila značajni centar kulture van institucionalnih okvira. Na terasi Kvake 22 se vidi bočna fasada tržnog centra Zira, najvećeg konzumerističkog objekta užeg urbanog oruženja. Tržni centar i Kvaka 22 kao susedi predstavljaju neočekivan i ekcesan urbanistički spoj, i interesantno je pratiti na koji način će prostori opstati ili evoluirati.
Istraživanje lokalnog okruženja i dešavanja u okviru strukture grada su važni segmenti rada Gina Mindiole. Gino je diplomirao skulpturu i fotografiju na fakultetu u Teksasu i trenutno je na umetničkoj rezidenciji u Beogradu čiji je kraj uokviren izložbom u Kvaci 22. U prostoru galerije centralno mesto zauzima skulptura velikih dimenzija koja posetiocima pruža različita čitanja u zavisnosti od ugla gledanja. Na ulazu u galeriju se projektuje video rad koji predstavlja dokumentaciju umetnikovog pronalaženja predmeta koje kasnije koristi u radu kao građu umetničkog dela. Gino je izložbom „Life in Neglect” predstavio procese razmišljanja, traganja i istraživanja grada koji većina nas poznaje, a on radoznalo istražuje.
Na koji način je skulptura nastala i u kolikoj meri improvizuješ u radu?
Gino: Održivost je jedan od centralnih aspekata moje umetničke prakse, zbog čega ne pravim skice već zavisim od materijala koje pronađem u okruženju gde stvaram. Tokom boravka u Srbiji sam obišao veliki broj napuštenih magacina gde sam sakupio čelik,metal, stare stolice i različite napuštene predmete. Materijale i elemente koje sam našao sam potom dekonstruisao. Pored metala, sakupljao sam plastiku koje u Beogradu ima u velikim količinama.
Da li postoji neko određeno mesto ili magacin gde si sakupio veću količinu materijala, pošto deluje da je za ovu skulpturu potrebno dosta čelika?
Fabrika automobila Zastava je prostor gde sam uspeo da sakupim većinu materijala koji čine skulpturu. Fabrika je „zatvorena” ali sam uspeo da uđem u prostor, pošto me niko nije sprečio, ili rekao da ne smem. Iz fabrike sam uzeo kolica zatim sam počeo da kopam po gomili odbačenih stvari u napuštenom ambijentu. Sa vremena na vreme sam došao u kontakt sa ljudima koji su radili isto što i ja – preturali i sakupljali, ali sam uglavnom mogao da istražujem bez bilo kakvih problema.
Šta pokušavaš da iskomuniciraš sa publikom pomoću valovite forme?
Trudim se da ne ograničim posmatrača jasnim naznakama i neprestano tragam za vizuelnim referencama i novim mogućnostima. Pozivam posetioce da sami istraže formu i u njoj pronađu značenje njima blisko. Pošto zavisim od materijala koje pronađem, neko veliko planiranje se može potpuno poništiti u početku. Oblikovanje organske forme pomoću industrijskih materijala je izazov koji mi prija. Istovremeno, kada radim sa organskim materijalima trudim se da moji radovi deluju čvrsto i stabilno.
Spoj čelika i plastike je interesantan kontrast. Na koji način obrađuješ plastične flaše i od njih praviš ove niti?
To je jedna survival tehnika koju znam od kada sam bio mali. Ukoliko se izgubite u divljini i sa sobom imate plastične flaše, postoji metod da ih isečete na tanke delove (niti) pomoću kojih zatim možete da napravite mrežu za pecanje, materijal za šator ili torbu. Sečivo fiksirate u drveni štap i rotiranjem postepeno sečete flašu. Korisno je da nađete određenu konstrukciju oko koje ćete potom da pletete plastiku. Konstruciju za šator ili torbu možete da napravite od granja ili trski kojih ima svuda oko nas.
Kakve utiske nosiš iz Beograda i Kvake ?
Jako je teško pronaći mesto kao što je Kvaka u Americi, ja lično nisam bio u takvom prostoru. Sve je više galerija sa ciljem da ostvare profit, dok je malo prostora i ljudi koji su otvoreni za saradnju, ideje, kreativnost i slobodu. Boravak u Beogradu mi je jako prijao i osećam da želim da postanem deo ovog mesta.
Autorka teksta i fotografija: Milica Grbić
0 Comments