Klince sa nedostatkom koncentracije najlakše ćete naterati da urade nešto ako im ponudite neku vrstu simultanog zadovoljstva. Na primer, ako hoćete da naučite dete da pospremi sto nakon jela, to prvi put radite zajedno, uz neku pesmu ili šta već. Časovi karatea ili engleskog pale ako se posle toga odvezete u Mek.
Tako makar govore ad hoc psihološki tekstovi po Internetu.
Ja sam bio nešto gori slučaj, jer sam bio njanjav i bolešljiv klinac i nisam preterano voleo da jedem, bilo šta. Mislim da sam mogao da živim na 50 grama pomfrita dnevno, i iz današnje perspektive nije mi najjasnije kako danas imam 70 kila, a ceo svoj predpubertetski život (kada ste praktično najobičniji analfabeta) sam bio neko kome se vide, ne rebra, nego arterije i kapilari po torzu kada se skine u svlačionici posle fizičkog.
Moji matorci su se sa time izborili jedino kako su mogli – provalili su da sam miran i da jedem relativno normalno samo ako pred sobom imam neki materijal za čitanje. Bio to Mikijev zabavnik (češće) ili neka dečja knjiga (ređe). Taj uslovni refleks imam i dan danas, pa dok učim, moram da makar grickam semenke, ako doručkujem u društvu, izvinim se i ne učestvujem razgovoru jer čitam ili ono što mi je prvo palo pod ruku ili na Internetu. Osim hranjenja, sve ostale aktivnosti danas mnogo lakše i brže obavljam ako nešto čitam, pa bilo to pranje zuba ili odlazak tamo gde i car ide peške. Pored WC šolje uvek držim prvi deo Gospodara Prstenova, novi broj Nedeljnika, i zbirku kolumni Draže Petrovića. Najviše na svetu volim da za rođendan dobijem neki materijal za čitanje. Roman, strip, album, enciklopediju, daj šta daš.
Zbog mog patološkog odnosa prema čitanju, oduvek me kopka šta i kako ljudi čitaju. Kad vidim u prevozu da neko čita novine, brzo pročitam čitav članak, a zatim gledam reakcije na licu čitaoca, da vidim dokle je stigao, je li poledao sliku, antrfile, je li pročitao do kraja, je li mu zanimljivo…
Oktobar je mesec i vreme je čitanja i podsećanja na čitanje, naravno, prvenstveno zbog Sajma. Zbog tog zgodnog povoda, odlučio sam da saznam kako drugi ljudi doživlajvaju čitanje. Evo šta sam ih pitao – Koliko često čitaš knjige? Imaš li neku specifičnu čitalačku naviku? Imaš li omiljeni žanr ili autora? Koji su ti omiljeni čitalački formati, knjige, stripovi, dnevna ili mesečna štampa, albumi? Kakve su čitalačke norme u tvom domu? Kupuješ li svoj materijal na Sajmu, ili to redovno činiš tokom godine?
A evo šta sam saznao:
Aleksandar, 23
Pročitam do deset komada godišnje van faksa, pod navikama to da skoro isključivo čitam eknjige i da je to uglavnom pred spavanje, gotivim knjige i članke u neredovnim publikacijama tipa Atlantik, u mom domu samo ja čitam nešto van novina, ne kupujem nego skidam s neta, na Sajmu sam kupio nešto jednom u životu a van Sajma jednom u zadnje 2 godine. Autori koje volim su Pračet, Velš, Martin a što se tiče žanrova, gotivim moderni realizam i mračniju komediju.
Danica, 22
Početak studija i suvoparna literatura koja uz to ide, podstakli su me na često čitanje knjiga koje su mi omogućile beg od svakodnevnice. Najčešće čitam klasike, istorijske romane, knjige o umetnosti (najpre o slikarstvu) i poeziju. Omiljeni autor je definitivno Dostojevski, a čitalačka navika je čitanje u parkovima. S obzirom na to da je sakupljanje knjiga porodični hobi, ne kupujem samo na Sajmu već i tokom godine.
Ivan, 25
Čitam puno manje od željenog, do 10 knjiga godišnje, ako i to. Jednostavno su mobiteli i laptopi preoteli moju pažnju od knjiga ka crnom ekranu. Ali, tješim se da i dalje čitam, tzv long-read formate novinarskih članaka, priča, reportaža, insight analiza, kuraca palaca. Nemam neku specifičnu naviku, uglavnom na krevetu doma i čitam uglavnom filozofiju kad se uhvatim knjige, uz naravno svakodnevne vijesti. Knjige ne kupujem, eventualno neke zgodne naslove za tipa jedan euro – knjižnice su zakon.
Marina, 23
Slabo čitam. Jedna knjiga u mesec-dva. U srednjoj školi sam mnogo više čitala, nezavisno od škole. Romane najčešće, mada zbog sopstvenih hobija volim da čitam drame. Autor neka bude Orvel recimo. Kod kuće nemamo neke specijalne navike i slabo da se desi da neko redovno čita, svi imaju različita interesovanja i skladu sa time se opredeljuju za različite stvari. Sestre čitaju stručnije knjige, mama ljubavne i “laganije” knjige. Tata ne čita uglavnom. Uglavnom ne kupujem na sajmu i retko kad da kupujem knjige za sebe. Dobijam knjige od prijatelja i uzimam iz biblioteke.
Uroš, 26
Retko, teorijske knjige obično i ono vesti, čitaju i keva i ćale, gledam da ne kupujem nigde, da nađem preko neta šta mi treba.
Isidora, 23
Stalno imam neku knjigu koju čitam za dušu. I jednu uglavnom stručnu. Čitam skoro svaki dan, bar po malo. Nemam neku naviku, šta znam. Omiljeni žanr i autor ne, ali se menja ono što mi se sviđa kako rastem . Knjige klasične na papiru su mi najbolji format. Redovno kupujem tokom godine, mada imam veliku biblioteku gajbi i onda iskopam često nešto pa dugo ne kupim. Mada Sajam nam je nekako porodično ostao kao ritual od kako smo bili mali, pa uvek odem po nešto.
Luka, 24
Otprilike jednu knjigu mesečno, zavisi koliko obaveza imam, a čitanje mi nije baš pri vrhu liste hobija… Nemam specifičnu naviku… Gotivim Irvina Jaloma u poslednje vreme, a u suštini volim epsku fantastiku i istorijske romane. Uglavnom dnevna štampa i knjige. Gajbi najviše čita keva i to sve i svašta, ćale i burazer tu i tamo, najviše priručnike za spravljanje rakije. Najčešće pozajmljujem knjige, a za Sajam obično nemam love.
Milina, 25
Nemam naviku da često čitam, više gledam filmove. Omiljeni žanr su mi ljubavni/istorijski romani npr. Omiljeni čitalački formati neka bude knjige, iako ih ne čitam često. Kod mene u kući se uvek dosta čitalo (mislim na oba roditelja, imaju najrazlicitije žanrove i autore u kući, počevši od klasika preko modernije literature). Redovno tokom godine kupujem.
Lana, 24
Čitam uglavnom pred spavanje, a vikendom po par sati dnevno. Što se tiče žanrova i autora, nemam nekog omiljenog generalno ali da po fazama, pa potraje par meseci. U mom jednollanom domaćinstvu čitamo svaki dan! Moji kod kuće slabo, majka jednu knjigu mesečno, ćale je citao ali nekad davno, ostali ništa. Kupujem nešto za čitanje redovno tokom godine, ali i na Sajmu.
Marko, 25
Čitam jednom u nekoliko dana u proseku, zavisi od vremena i umora, ali se trudim da ne prođe više od nedelju dana bez čitanja. Uvek imam nešto za čitanje na stočiću pored kreveta. Moji su me navikli da čitam, i oni aktivno čitaju, koliko im obaveze dozvoljavaju; prihvataju i moje predloge. Kupujem tokom godine ono što me najviše zanima, a na Sajmu uglavnom dopunim kolekciju i uzmem skuplja izdanja ako su adekvatni popusti.
Fotografija: privatna kolekcija
0 Comments