Trideseto izdanje Sarajevo Film Festivala je iza nas. Osam dana filmova za različite vrste publike, nekih za one koji vole arty-farty filmove sa mnogo ćutanja i dugih kadrova, ali i onih komercijalnih, mahom iz regiona, koji privlače raznu publiku u bioskope. Ja volim obe vrste (u teoriji barem), iako deluje kao da sam više gledao prvu grupu filmova, jer je ova druga mahom bila rasprodata i nisam mogao da dođem do karata za njih.
Sam festival fascinira svojom veličinom, kao i time da nudi niz propratnih dešavanja, tako da se ceo grad za ovih sedam dana zabavlja, čak i oni koji ne vole filmove. Kad bih hteo nešto da zamerim, mogao bih da kažem da je falilo repriznih termina nekih filmova, otud ćete za mišljenja o nekim poznatijim naslovima, poput novog Pola Šredera, novog Lantimosa, ili novog Rajka Grlića – ostati uskraćeni.
Mada je to možda dobra stvar, jer sad imamo nekolicinu naslova na koje možete ili morate da obratite pažnju, a koji će gotovo izvesno doći na neki od festivala u Srbiji koji nas čekaju na jesen. Mislim, to ja pretpostavljam da će doći, jer deluje da mogu da budu festivalski hitovi i kod nas.
The Substance
Supstanca je jedan od najprovokativnijih filmova sa ovogodišnjeg festivala u Kanu, i razumem što je poneo tu etiketu. U njemu gledamo novi koncept podmlađivanja fitnes TV voditeljke koja steroidima stvara novu, mlađu sebe. Demi Mur i Margaret Kvali su podelile ove dve uloge kojima odlaze tamo gde mnoge druge glumice ne bi ni smele. Besmisleno erotizovanje, selebriti zvezde koje prestaju da sijaju, prolaznost života i satira medija – sve to je rediteljka Korali Farže uspela da spakuje u jedan film, ali kroz prizmu gotovo pa trashy zabave i body horora koji svakako neće biti za svakoga. Ali oni kojima se dopadne neće prestajti da pričaju o ovome.
Humanist Vampire Seeking Consenting Suicidal Person
Malo smo zaboravili na ovaj fazon indie filma, a i vampiri možda nisu više u modi kao pre 15 ili 20 godina. Otud dolazi ovaj frankofoni kanadski film o devojčici vampirici koja ne želi da pije krv i ubija ljude i dečaku sa suicidalnim namerama koji se ne snalazi baš najbolje u savremenom društvu. Zamislite da je Džuno bila vampirica i takva jurila Majkla Seru, ili da je isti taj zaplet sa krvopijama bio u kultnom filmu Ričarda Ajoadea Submarine i dobićete ono što nam nudi Humana vampirica rediteljke Arijan Lui Siz. Možda nije neki prvoklasni arty-farty film za festivale, ali svakako će obradovati svakog ko je malo željan zabave i indie romantike. Iliti, što bi se reklo: still a better love story than Twilight.
Arkadija
Ako mislite da je grčki weird wave završio svoje sa ulaskom Jorgosa Lantimosa u prvu oskarovsku ligu, razmislite ponovo. U ovoj priči o kojoj što manje znate, to bolje, bračni par – muž doktor i njegova supruga psihološkinja kreću se ka obali da bi identifikovali leš. Ne znamo koga, ne znamo što, ne znamo da li im je to ćerka neki drugi član porodice, ili neko potpuno treći. Ono što znamo je da se svi ponašaju onako čudno grčki. Likovi koji upadaju i ispadaju iz kadra su tajanstveni, a sam film reditelja Jorgosa Zoisa na svakih pola sata menja žanr, pa tako od misterije postaje triler, dolazi skoro do horora, da bi sve završilo kao drama o gubicima, prihvatanju, bolu, ali i želji da se nastavi dalje. Film možda sa svim tim temama nije najoriginalnija stvar na svetu, ali način pripovedanja ga ipak ističe. I da, ako ste jedan ili jedna od onih koji se groze penjanja na krevet u cipelama, ovaj film će biti pravi horor, jer takvih scena ima koliko hoćeš.
Redakcija
Satira odavno nema mnogo smisla, jer nema ničeg apsurdnijeg od svakodnevice i realnosti. Kad pričamo o filmu Romana Bondarčuka Redakcija koji je hteo da se nekad tvrđe i mračnije našali sa ne samo Ukrajinom, već tehnički celim istokom Evorpe (jer sve opisano u ovom filmu lagano može da se dešava u Srbiji, na primer) sa apsurdno nemogućim situacijama, nakon filma shvatimo da je realnost mnogo nenormalnija. Pratimo avanture mladog fotografa koji želi da uslika posebnog mrmota, vrstu koja izumire, a slučajno uslika krimose koji pale šume. Te fotke će probati na mnogo novinarskih vrata da objavi, ali time bukvalno niko ne želi da se bavi – jer mediji.
Tri kilometra do kraja sveta
Nije festival ako nemate jedan solidan, dobar, ili ako vam se baš posreći, odličan rumunski film. Na Sarajevu je bio dobar. Tri kilometra do kraja sveta kao naslov lepo opisuje selendru u kojoj se dešava film gde gej srednjoškolac dobija batine kad dođe na letnji raspust kući jer se sazna za njegovu seksualnu orijentaciju, da bi na kraju čak njegovi roditelji pokušali da sakriju sve, da ne pukne bruka. Teška i brutalna priča koja pokazuje da su sve one vesele šljokičaste gej priče rezervisane za velike gradove, dok čim zađete u unutrašnjost ulazite direktno u 19. vek.
Najdragoceniji teret
Da sam slučajno pročitao zaplet do kraja pre emitovanja ovog filma, svakako ga ne bih gledao, jer nisam bio u raspoloženju tih dana za još jednu studiju o holokasutu. Sad mi je drago što jesam, jer pored toga što je bitan film i poteže bitna pitanja i sve ostale floskule koje novinari koriste kada pišu o stradanjima Jevreja u Drugom svetskom ratu, ovo je pre svega jedna bajka koja, ma koliko bila mračna, na kraju slavi život i trudi se da istakne svu njegovu radost. Ova animirana priča prati bračni par bez dece u šumama centralane Evrope, grubog drvoseču i njegovu prostu ženu. Ona se moli bogovima vozova da joj podare dete, što se i desi. Naravno, ne postoje stvarno bogovi vozova, već je kroz prozor jednog od njih koji je Jevreje prevozio u Aušvic izbačena beba koju će par čuvati, ali i naučiti da prevaziđe predrasude. Mišel Haznavišjus je napravio svoj Zone of Interest crtani film.
Čovek koji nije hteo šutjeti
Hrvatski kratki film Nebojše Slijepčevića je osvojio nagradu u Kanu i u desetak minuta sjajno prikazao koncept žrtvovanja, odnosno dizanja glasa protiv nepravde i bezumlja rata. Neću mnogo da pričam jer ni nema mnogo toga, a i ne želim da vam otkrijem neke bitne stvari, ali ono što mogu da kažem je da film iznenadi upravo zbog svoje „reklame”, odnosno tih par fotki i postera Gorana Bogdana, stvarajući očekivanje da je to-to što smo dobili od priče. Kad ono, međutim. Imamo heroje, imamo zločince, i one koji ipak ponekad ne umeju, ne smeju, ili ne žele da deluju instinktivno i hrabro. Bitan i važan film.
0 Comments