S obzirom na to da ovim tekstom ispraćamo seriju Succession (u domaćem prevodu: Naslednici), čija poslednja sezona tek što se završila (o prethodnim sezonama možete čitati detaljnije ovde i ovde), jedva sam se uzdržala od toga da ne napravim izbor za najbolji mim iz Fejsbuk grupe Succession Shivposting, u stilu Nakite sa Instagram stranice RPNHMA. Umesto toga, iskoristiću ovu priliku da vam se obratim kao na daći – nakon šest godina od početka emitovanja ove serije, došlo je vreme da razmenimo još po koju reč o ovom upokojenom remek-delu, a onda da najzad nastavimo sa svojim životima. Podelila sam ovaj nekrolog u segmente, kako ne bi došlo do spojlovanja; ako niste gledali seriju, ne čitajte dalje od prvog pasusa, ako ste gledali samo prvu sezonu, ne dalje od drugog, i tako dalje.
Ako niste gledali Succession
Prizor iz uvodne špice
Sada je pravo vreme! Ne morate da čekate nove sezone u znoju lica svoga, nego možete da pogledate sve epizode tempom koji vam odgovara. Milina! Izgleda da vas to što ne pratite trendove čini miljenicima života. Da ne dužim – ako vas interesuje priča o degradaciji ekstremno bogate porodice, ako vas loži gloženje ili gloži loženje između braće i sestara, ako volite izdaje ili prosto čitate Šekspira pred spavanje, uživate u tragičnim junacima i slušate orkestarsku muziku, ako imate oko za dobru uvodnu špicu, i konačno, ako kao sav pošten svet celog života priželjkujete da vas kao jednog od članova mnogočedne porodice ostareli babo zagrli i da vam kaže „You’re my number one boy/girl“, (ili „child“ za rodno nebinarne): onda pustite prvu epizodu već večeras, šta čekate!?
Ako ste pogledali samo prvu sezonu
To verovatno znači da je niste odgledali do kraja i da vam je prvih nekoliko epizoda bilo dosadno. Pretpostavljam to, jer sam i ja nekada bila na vašem mestu. Mislila sam da je besmisleno gledati priču o odvratnim ljudima sa kojima nemam realnih dodirnih tačaka i želela sam svim likovima da skončaju najtežom smrću. Međutim, izdržala sam nekako do kraja sezone i potpuno promenila mišljenje. Tokom cele prve sezone pratimo sukob između pobunjenog sina Kendala (Džeremi Strong) i njegovog preko svake mere moćnog, ali fizički onemoćalog, oca Logana Roja (Brajan Koks) kao da gledamo teniski meč. Repetitivnost udaraca koje zadaju jedan drugom postaje zamarajuća posle nekog vremena, ali koliko je samo maestralan kraj sezone u kome bunt sina prerasta u emotivni krah i tokom koga vidimo monstruoznost manipulativnog oca u punom sjaju. Ako vam se to dopalo, nastavite da gledate dalje, jer su porodične spletke pogon na koji Succession ide kao podmazan.
Ako ste pogledali i drugu sezonu
Đe je zapelo? Druga sezona je kao odraz prve u ogledalu: ovog puta kroz deset epizoda ne pratimo sukob između oca i naslednika, već povratak bludnog sina kojim oporavljeni pater familias sada upravlja kao marionetom, a u borbu za presto se uključuju i ostala deca. Otac, naravno, usput ponižava svakog ko mu se nađe na putu („Boar on the floor!“), i zato je takvo zadovoljstvo gledati sam kraj druge sezone. Iako mi je išao na nerve, sve vreme mi je bilo žao Kendala, tako da sam maltene skočila sa stolice kada ga je šuknuo Loganu na konferenciji za novinare. Tako mu i treba! Ako niste završili drugu sezonu, verujte mi da vredi samo zbog te scene, a ako se i vama brk barem malo nasmešio dok ste je gledali (kao što se Loganu gotovo neprimetno izvio kraj usana gledajući sina izdajnika), onda treba da pređete na treću sezonu.
Ako ste pogledali i treću sezonu
Razumem zašto ste stali ovde. Treća sezona je, po mom mišljenju, dosta slabija, iako ipak bolja od prve. Imam utisak da se u ovoj sezoni likovi najviše vrte ukrug i da pregovori među njima ne idu nikud. Između ostalog, ovo je sezona u kojoj sam zamrzela Kendala, ali isto tako i sezona u kojoj sam ŽIVELA za Romana (Kiran Kalkin) i Džeri (Dž. Smit Kameron). Nakon scene u kojoj Kendal letargično pluta u bazenu, bila sam doslovce uvređena što nije izvršio samoubistvo ili što ga neko nije ubio, samo da me reši te bede. A onda mi je Džesi Armstrong, tvorac serije, uvalio takvu ćušku u poslednjoj epizodi. Ne samo da sam se iznenadila što su se Kendal, Roman i Šiv (Sara Snuk) udružili protiv Logana, nego mi je bilo i iznenađujuće drago što je Kendalu pružena druga šansa i što je njegova muka prikazana na ljudski način: spas postoji ako nisi sam. Ipak, od ove poruke pune nade me je možda još više obradovala Tomova izdaja na samom kraju treće sezone. Jer, to je ova serija – rolerkoster emotivnih ucena i zarivanja noževa u leđa. Toga ima još više u četvrtoj i najboljoj sezoni, tako da vredi pogledati sve.
Ako ste odgledali sve – dajte da pojedemo ovo žito, pa da se rastajemo
Šiv možda neće pevati „briši, briši, suze s lica, ja sam tvoja naslednica“, iako je svojim izdajničkim potencijalom pokazala da je jedino pravo dete svog oca kada je u pitanju nemilosrdnost (ovo je naznačeno i time što je Šiv ta koja izgovara poslednje „fuck off“ u seriji, što je inače Loganova uzrečica). Ali koliko mi je samo drago zbog Toma! Em obožavam Metjua Mekfadjena koji ga glumi, em je zaslužio da bude naslednik, s obzirom na to da je dokazao da je dovoljno ljigav za tu, u startu ljigavu, poziciju. Bilo je i očekivano da će on naslediti „imperiju“, budući da je bio spreman i da ide u zatvor za Logana i da izda sopstvenu ženu. Na kraju balade, niko nije srećan što su „vikinzi“ kupili kompaniju, ali rekla bih da je Tom najmanje nesrećan. I zato je on prljavi pobednik ove prljave igre ili najmanje tragičan junak ove tragedije.
Šta je postigao Džesi Armstrong ovakvim krajem serije? Prema mom mišljenju, nešto potpuno nemoguće. Prvo, ubio je najboljeg lika već u trećoj epizodi četvrte sezone. Drugo, ostatak sezone nas je vodio kroz taj gubitak i nije nas pustio ni malo da se odmorimo. Naveo nas je da nam bude žao Loganove dece i da se identifikujemo sa tim sebičnim, razmaženim, privilegovanim ljudima. Koliko je samo dobro što nije bilo vremenskog skoka, nego smo mogli da vidimo kako se Rojčići bore sa prihvatanjem očeve smrti iz dana u dan nakon što se ona desila, a koju uopšte nismo jasno ni videli – još jedna odlična odluka. Logana Roja u završnih sedam epizoda možda fizički nema, ali on je prisutan u svakoj od njih, kroz slomljenost svoje odrasle dece koja cvile i koja se međusobno grizu kao bespomoćna štenad bez njega. Ovih sedam epizoda prosto odjekuju Loganovom pretačnom replikom iz druge epizode: „You’re not serious people“. Tu repliku dodatno podvlači Romanova izjava iz poslednje epizode. On u stilu šekspirovske lude saopštava istinu sa kojom druga Loganova deca, a posebno Kendal, ne mogu da se suoče: „We’re nothing“. I zato na površinu isplivava Tom, a sa njim i Greg (Nikolas Braun) – Rozenkranc i Gildestern ovog gen X čitanja Hamleta.
Poslednji kadrovi serije zatvaraju krug ove priče, koji bi mogao nastaviti da se vrti unedogled kada bi to Džesi Armstrong želeo. Sva sreća, pa ne želi, te nam je dao savršen kraj ove sage. Serija počinje Loganovom neprisutnošću (odlazi na bolovanje zbog šloga) i završava se njegovim definitivnim odlaskom. Konor Roj (Alan Rak) bavi se jednako besmislenim stvarima na kraju kao i na početku serije. Roman je pokušao da uradi nešto, ali je ipak ostao šeprtlja, premda iskrena i perceptivna šeprtlja. Šiv su na početku odbacivali i nisu je shvatali ozbiljno jer je žena, a ta nepravda je samo došla do svog vrhunca time što su je u četvrtoj sezoni braća ponovo izuzela iz svojih planova, a potom ju je Metson (Aleksandar Skarsgard) izigrao da bi u poslednji čas izabrao njenog muža. Poslednja scena sa Šiv i Tomom u kojoj razmene svega nekoliko reči, osim toga što nam je podarila najdramatičnije držanje za ruke koje sam ikada videla, takođe nam potvrđuje da je ovaj od početka komplikovan odnos postao samo još komplikovaniji. Osoba koju je Šiv od početka gazila, sada ima veću moć od nje. U patrijarhalnom svetu Rojovih – kao i u realnom svetu – čak i Loganov smotani prizetko ima veću šansu za uspeh nego Šiv. I ostaje još samo Kendal. On je još jednom podbacio, ali ovoga puta ne samo na poslovnom, nego i na ličnom aspektu – okrenuo se protiv brata i sestre, a i otuđio od sopstvene dece. Kao i Šiv, i Kendal je pokazao da je sin svog oca. Succession počinje jednom lošom očinskom figurom, a završava se drugom. U poslednjem kadru čitave serije, Kendal po ko zna koji put kontemplira u blizini vode, potpuno bez nade. Da parafraziram Šekspira: woe is him.
Ako ne znate kako dalje
Imam dobre vesti za vas: Džesi Armstrong nije one hit wonder! Pisao je svašta pre nego što je smislio Succession, a ja vam preporučujem da obavezno gledate moju omiljenu komediju Peep Show, kao i političku satiru The Thick of It (plus, njenu američku verziju Veep) dok čekate da nas Džesi obraduje nečim novim. A do tada, što bi Logan Roj rekao, od*ebimo!
0 Comments