Naredna sezona predstavlja predah od stresa i uzbuđenja početne, daje nam priliku da bolje upoznamo likove i njihovu motivaciju. Treća sezona nastavlja u tom duhu, ali pored individualnih karakternih portreta, scenaristi nam sada predočavaju i pejzaž kolektiva. Junaci su saradljiviji, komunikativniji i saosećajniji jedni prema drugima. Oseća se koliko im je važno što su deo zajednice, što lokalne, što kulinarske, što rodbinske. Iz ovog zajedništva jedino Karmi još uvek štrči. Trudi se da bude bolji za sebe i druge, ali da li je uspešan u tome?

Protok vremena je izuzetno bitan u ovoj sezoni

Kada je u pitanju tempo pripovedanja, najnovija sezona daje nam najbolje od oba sveta. Najvećim delom svedočimo smirenim introspektivnim diskusijama, ali u par navrata se vraćamo na haotičnost i tenziju rada u restoranu. Prva epizoda nam odličnom montažom i uz malo dijaloga dočarava Karmijevo emotivno stanje i šta je sve proživeo u prethodnih nekoliko godina.

Reditelj i scenarista Kristofer Storer nam ne objašnjava skoro ništa, već nas pušta da sami tumačimo scene koje nam promiču pred očima kao obličja iz kaleidoskopa. Druga epizoda okuplja sve likove u kuhinji restorana, i iako oni ne napuštaju to jedno mesto i tehnički se ništa ne desi, zbog količine razmenjenih informacija i žustrih rasprava, ovo je jedna od napetijih epizoda u sezoni. Kao što kaže Sidni (Ajo Edebiri), posle samo pet minuta u toj kuhinji imamo osećaj kao da je prošlo bar sat vremena.

Primer bontonske asertivnosti

Izvanredan efekat ovakvog tempa pripovedanja, usporavanja pa ubrzavanja radnje, prisutan je tokom cele sezone, ali najbolje se vidi u šestoj epizodi. Režirala ju je upravo pomenuta Ajo Edebiri i ta epizoda predstavlja emotivno težište treće sezone.

Sledi blagi spojler

Pod naslovom „Napkins“, posvećena je Tini i njenoj potrazi za poslom tokom koje je zapravo našla Karmijevog brata Majkija (Džon Berntal). Neuspešne posete raznim lokalima i ustanovama, dostavljanje biografije koju niko ne želi ni da pogleda, nemogućnost zakazivanja razgovora za posao i prosto odbijanja na sve strane, dato nam je u montažnim sekvencama koje postaju sve sumornije. A onda se desi magija. Tina slučajno završava u Majkijevom lokalu i besomučno nizanje tmurnih scena prestaje. Pratimo razgovor koji objektivno ne traje toliko dugo, ali koji nosi ceo život u sebi. Vreme se skoro pa zaustavlja, a mi ne prisustvujemo dijalogu dva lika, nego iskrenom susretu dva čoveka koji kao da su u sobi sa nama. Neverovatna gluma, scenario i režija. Očekujem da će svi učesnici u ovoj epizodi biti nominovani za sve postojeće televizijske nagrade, i to s pravom!

Kraj spojlera

Tačno + pretačno!

Kada smo kod nagrada, zanimljivo je da je ova žanrovski mešovita serija na sve strane nominovana u kategoriji komedije, iako u njoj, kako epizode odmiču, ima sve manje komedije, a sve više drame. Ovo žanrovsko meandriranje je posle tri sezone postalo dobro poznata stvar, a sama serija je iz tog razloga postala predmet mimova.

Ipak, to ne znači da je trećoj sezoni nedostajalo komičnih elemenata. Za njih su najviše bila zadužena braća Fak, sporedni likovi koji podsećaju na šekspirovske dvorske lude. A možemo to da kažemo i ovako: ako je Karmi Hamlet, Nil (Meti Mateson, kuvar u pravom životu i jedan od scenarista) i Teodor (Riki Stafijeri) su Rozenkranc i Gildestern. Pored njih, tu je i Karmijev rođak Riči (Ebon Mos Bakrak), rastuća zvezda i ove sezone, skoro pa Horacije Karmijevom Hamletu. Ali Horacije koji baš mnogo psuje!

Riči u svom elementu

Za razliku od Ričijevih replika koje postaju krunski dragulj ove serije, dijalozi braće Fak su za mene ipak brzo postali zamorni, i mislim da bi ova sezona glatkije tekla da ih je bilo manje. Takođe, smetalo mi je što nismo dobili više restoranskih scena ove godine, iako ih jeste bilo više u poređenju sa drugom sezonom. Generalno, najveća mana tekuće sezone je to što se malo toga zapravo dešavalo, više se pričalo.

Sveopštem utisku nedogađajnosti doprinosi i repetitivnost Karmijevih flešbekova. Uopšteno, karakterizacija samog Karmija je, po mom mišljenju, najslabiji sastojak serije, uprkos tome što je reč o glavnom junaku. Ili možda baš zato! Mnoštvo likova mi deluje interesantnije od njega – Sidni, Riči, sestra Natali (Abi Eliot), stric Džimi (Oliver Plat), pa čak i mentorka Teri (nemoguće upečatljiva Olivija Kolman) – možda zato što pokazuju znake evolucije. A Karmi?

Imamo repliku godine!

Vratimo se na početak: koliko je Karmi uspešan u svojim nastojanjima da postane bolji za sebe i druge, a time i za gledaoce? On u sedmoj epizodi kaže da bi voleo da njegova zaostavština bude okruženje lišeno stresa i panike. To je upravo suprotno okruženju u kojem radi, koje lično on stvara i kojim nepovoljno utiče na zaposlene, a pre svega na Sidni, svoju poslovnu nazovipartnerku. Ova, sada i eksplicitna, disonanca između Karmijevih želja i postupaka zapravo obećava da će se nešto najzad promeniti u daljem toku radnje. Mislim da više nije toliko ni bitno da li će postati bolji ili gori čovek, samo da već jednom preseče.

Glavni utisak nakon gledanja druge sezone mi je bio da je to tek predjelo pre treće koja će biti glavno jelo. Međutim, treća i četvrta sezona snimane su zajedno i izgleda da ih scenaristi posmatraju kao dva dela veće priče. Tome u prilog ide i činjenica da se treća sezona završava natpisom: „Nastaviće se…“ Pošto glavno jelo koje sam priželjkivala još uvek nije servirano, preostaje nam da mu se nadamo u sledećoj sezoni. Ali zato barem predjela zadržavaju dobar kvalitet!

Članak The Bear: Recept za napredak? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

10. Blue Eye Samurai (Netflix)

Vizuelno interesantna i često krvava animacija predočava nam uzbudljivu avanturu jednog neobičnog samuraja i njegovog još neobičnijeg saputnika-šegrta. Ova serija se u osam epizoda bavi temom autsajderstva i prikazuje nam do koje mere tradicionalno društvo (ne) dozvoljava postojanje drugačijosti. Ovo je jedna od onih serija o kojima je najbolje da ništa ne znate pre nego što počnete da je gledate, kako bi oduševljenje i uživanje bilo što veće. Reći ću samo da je pored važnih svevremenih tema obrađenih na pametan način i prelepih akcionih sekvenci, serija još i duhovita. Možda nema plivanja za časni krst, ali ima plivanja za magični štap! Moja preporuka je da ne gledate trejler, samo pustite seriju.

9. Fellow Travelers (SkyShowtime)

Ovo je još jedna priča o autsajderima, ovoga puta o ljubavnom odnosu dva (izuzetno seksi!) gej muškarca, ispričana kroz perspektivu pedesetih godina prošlog veka – perioda kada je homoseksualnost bila kriminalizovana a pripadnici LGBT populacije progonjeni – i perioda AIDS krize osamdesetih godina. Glavni odnos trpi razne promene, kao i (licemerno) američko društvo koje nam ova mini-serija kroz sedam epizoda prikazuje. Likovi su, pak, dovoljno individualizovani da nam od nekog momenta postaje jasno kako bi glavni junak pravio problematične izbore sve i da je živeo u okruženju koje ga potpuno prihvata. Često smo loši jer nas drugi na to primoravaju, ali dovoljno često smo loši i sami po sebi, a glumac Met Bomer odličan je u mapiranju ovakvih emotivnih i moralnih stranputica. Takođe, moram da pohvalim ovu seriju jer je jedna od retkih koja se bavi LGBT i AIDS tematikom na nepatetičan način.

8. Reservation Dogs (Disney+)

Treća sezona ove coming of age komedije-drame bavi se prvenstveno oproštajima, što je i logično jer je reč o poslednjoj sezoni. Serija o četvoro tinejdžera koji žive u indijanskom rezervatu od početka se fokusirala na temu prijateljstva: koliko se ljudi mogu menjati tj. (od)rast(at)i, a da njihovi prijateljski odnosi (ne) ostanu na istom. U finalnoj sezoni se fokus sa glavne četvorke još više širi na ostale generacije u njihovoj okolini, tako da dolazi do nečega što retko imamo priliku da vidimo u serijama i filmovima, a to je prikaz solidarne zajednice. Ova serija nam pokazuje koliko je zajedništvo važno, učiti od drugih i voleti druge, negovati kolektiv, a ne samo sebe. Sledstveno tome nam pokazuje i to da nikada nismo sami, kako u fizičkom, tako i u spiritualnom smislu. A to je jedna ohrabrujuća poruka kojom možemo ispratiti ovu godinu. (P.S. Pretposlednja epizoda treće sezone toliko je dobra da se može gledati kao kratkometražni film.)

7. Znam kako dišeš (HBO Max)

Poslednja serija o kojoj sam pisala ove godine, daje nam precizan presek savremenog bosanskohercegovačkog društva, ali ujedno i svih ostalih društava iz regiona, ako ne i šire. Jasna Đuričić je odlična kao tužiteljka Nevena Murtezić, a Jasmila Žbanić i Elma Tataragić umešno potpisuju scenario. Iako je narativni tok ove mini-serije (još uvek nisam pronašla informaciju da li će biti nastavka) često vrludav, a kraj po mom mišljenju zbrzan, reč je o krimi/sudskoj drami koja se ne sme zaobići.

6. The Last of Us (HBO Max)

Verujem da je ova TV adaptacija istoimene video-igre za mnoge bila najbolja serija godine. Za mene nije baš najbolja, ali definitvno jeste najbolja serija sa apokaliptičnom tematikom koju sam do sad gledala. Opasnost epidemije koja zatiče ceo svet vrlo je uverljivo dočarana, a antagonisti su zbilja strašni. Najzad! Pedro Paskal i Bela Remzi svojom nenametljivom glumom daju ljudskost paru glavnih junaka i omogućavaju nam da se za njih vežemo i da zapravo marimo za ono što im se dešava. Što često nije slučaj sa serijama slične tematike. Verovatno već znate da Paskal glumi i u popularnoj seriji The Mandalorian, ali isto tako verovatno ne znate da se Bela Remzi ove godine pojavila i u britanskoj zatvorskoj drami Time, koju možete odgledati ako želite da je vidite u potpuno drugačijoj ulozi. Loše vesti ostavila sam za kraj: druga sezona najavljena je tek za 2025. godinu. Ali evo i jedan fun fact: šestu epizodu prve sezone režirala je prethodno pomenuta Jasmila Žbanić.

5. The Bear (Disney+)

Iako mislim da druga sezona ove kuhinjske drame-komedije nije bila dobra kao prva, ovo je serija koju preporučujem svakome ko me pita šta da gleda. Priča o profesionalnom kuvaru koji se vraća u svoj rodni kraj kako bi radio u sendvičari pokojnog brata u drugoj sezoni dobija veći zamah, prikazujući nam sve muke koje prate otvaranje restorana. Džeremi Alen Vajt je odličan kao protagonista Karmi, a od njega su možda još i bolji Ajo Edebiri kao saradnica Sid i Ebon Mos Bakrak kao rođak Riči. Druga sezona imala je mnogo velikih imena u gostujućim ulogama, a finalna epizoda najavljuje još bolju treću sezonu koja je zakazana za sledeću godinu. Šta reći osim: yes, chef!

4. What We Do in the Shadows (HBO Max)

Autori ove vampirske komedije postigli su nešto što retko kome polazi za rukom: ovogodišnji nastavak je po mom mišljenju najbolji, iako je u pitanju čak peta sezona. Obično posle nekoliko sezona dolazi do kreativnog zamora i serije postaju gore. Prosto ne može svaka epizoda biti dobra posle toliko vremena. Na moje iznenađenje, ovde se desilo upravo to. Apsolutno svaka epizoda je bila zabavna, i ova sezona WWDITS po kvalitetu je najkonzistentnija sezona televizije ove godine. Zato mi je i žao što je najavljeno da će šesta sezona ove serije biti poslednja. Sa druge strane, to možda i nije loša odluka jer ne znam koliko dugo mogu da održavaju kvalitet pete sezone, a kamoli da ga nadmaše.

3. How to with John Wilson (HBO Max)

O prvoj, drugoj i trećoj sezoni ovog dokumentarnog remek-dela već ste mogli da čitate na Oblakoderu, a čitaćete i sad. U trećoj, i na žalost poslednjoj sezoni, Vilson nastavlja da nas oduševljava oštrinom oka kojim primećuje najluđe momente njujorških ulica. Svoj snimateljsko-montažersko-scenaristički zanat doveo je do savršenstva: ova sezona ima najčvršću narativnu strukturu, a ujedno je i najličnija. Raznovrsnost tema kojima se bavi, kao i gotovo crtaćki humor, pružaju nam epizode koje je nemoguće prepričati. Zato je i teško objasniti koncept ove serije i zašto svi treba da je gledaju ili barem da probaju. Iako mi je žao što ostajemo bez ovakve genijalštine, radujem se budućim radovima Džona Vilsona, a zvanično se zaklinjem da se neću smiriti dok ga ne dovučem na pančevački stari buvljak!

2. Slow Horses (Apple TV+)

Pratim ovaj špijunski triler još otkad je izašla prva sezona i od početka prve uvodne špice mi je bio zabavan, ali nedovoljno dobar da bi bio uvršten u ovakvu listu. Međutim, treća sezona je prevazišla sva moja očekivanja i iako će poslednja epizoda biti emitovana tek nakon pisanja ovog teksta, apsolutno sam uverena da je ovoj seriji mesto na ovoj listi. Priča prati grupu nedovoljno sposobnih špijuna koji su osuđeni na birokratski posao zbog neoprostivih grešaka koje su napravili tokom svoje karijere. Geri Oldman glumi Džeksona Lemba, šefa na falične špijune, i premda prvobitno deluje kao kliše od lika, suludi spoj mana i vrlina je ono što ga čini realnijim od realne osobe. U pitanju je matori detektiv koji pije, puši, smrdi i prdi, ali istovremeno uvek zna šta svako od njegovih zaposlenih radi i gotovo uvek je bar tri koraka ispred njih, kao i ispred nadređenih i suprotstavljenih. I to nije sve! Lemb nije samo pametan, nego i duhovit, tako da mi srce doslovce ZAPEVA svaki put kad uvredi nekoga! Takođe, vredi napomenuti da ova drama obiluje tenzičnim akcionim scenama koje vas lepe za ekran, ali scene u kojima Lemb samo sedi na klupi i razgovara sa jednom od svojih koleginica (u majstorskom tumačenju Kristin Skot Tomas) su isto tako uzbudljive i napete. Zaplet treće sezone najličniji je do sad, što je po mom mišljenju nedostajalo prethodnim dvema sezonama da bi potpuno uspele. I najvažnije od svega – nema Radeta Šerbedžije!

1. Succession (HBO Max)

Ne znam da li postoji nešto što već nisam rekla ovde, ovde i ovde. Scenaristi remek-dela televizijske produkcije prethodnih 20 godina, u rangu sa klasicima kao što su The Sopranos, The Wire i Mad Men, u poslednjoj sezoni ove serije uradili su nešto nezamislivo. Najpotentniji dramski događaj izručili su već u trećoj epizodi (i to na kakav način!), umesto da ga razvlače kroz deset epizoda. Ostatak sezone ovim činom nije izgubio na kvalitetu, već je taj kvalitet samo rastao zajedno sa posledicama pomenutog događaja. Neverovatno! Jednako je neverovatno i to što smo tokom sve četiri sezone ove drame suštinski gledali gomilu antidramskih situacija: iz epizode u epizodu se ništa posebno nije dešavalo. Gledali smo sijaset bogatih ljudi kako neprestano pričaju i ponekad  šetaju, a kroz razgovor nam je prikazan i pomenuti ključni događaj poslednje sezone. Mislim da nijedna serija nije uspela toliko toga da prikaže samo kroz dijalog i zaista mislim da je spisateljski ovo najbolji televizijski serijal koji postoji. Ne znam da li je autor serije, Džesi Armstrong, prodao dušu đavolu da bi u ovome uspeo, ali i ako jeste, vredelo je. Vidimo se u paklu, Džesi!

Članak Top 10 serija iz 2023. godine se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prva sezona serije The Bear nam je predstavila priču o vrhunski obrazovanom kuvaru Karmenu Berzatu (u tumačenju Džeremija Alena Vajta, glumca koji je ispekao zanat u američkoj verziji porodične drame Shameless) koji se vraća u svoj rodni grad Čikago kako bi vodio sendvičaru svog pokojnog brata Majka (Džon Berntal). U osam dvadesetominutnih epizoda dobili smo konflikte koji se naizgled ne mogu ni pobrojati (Karmi ne samo da je u problematičnom odnosu sa članovima porodice i svojim zaposlenima, već su i svi ti likovi međusobno u napetim odnosima), radnju koja se odvija tempom koji odgovara tempu pripremanja hrane u haotičnoj kuhinji, kao i mnogo vikanja, bacanja i razbijanja stvari. Zbog kratkih epizoda, prva sezona je bila izuzetno pogodna za bindžovanje i čim sam je završila, odmah sam poželela repete.

Karmijeva sestra Natali (Abi Eliot) postavlja retorsko pitanje

Autor serije, Kristofer Storer, promenio je pristup u drugoj sezoni. Ne samo što nam je servirao deset umesto osam epizoda, nego su i sve epizode duže. Nijedna nije kraća od pola sata, neke traju oko 40 minuta, a najduža epizoda u sezoni traje čak sat vremena. U ovoj sezoni scenaristi su imali više prostora (po mom mišljenju i previše: svaka epizoda je mogla da bude kraća), pa samim tim i likovi. Saznajemo mnogo više ne samo o Karmenu i njegovoj porodici, nego i o većini sporednih likova, i to nam omogućuje da razumemo njihove reakcije i (pogrešne) odluke. Druga sezona došla je kao predah nakon stresnog marširanja prve sezone i više se bavi karakterizacijom nego progresom radnje.

Karmijev ljubavni interes Kler (Moli Gordon) nam daje ideju za ulet

Ali to ne znači da se u drugoj sezoni ništa ne dešava. Pratimo Karmena i ostale kako se pripremaju za otvaranje novog restorana koji će se zvati kao i serija, The Bear. Svako od likova napreduje u nekom smislu – Karmi dozvoljava sebi da se razvija u emotivnom smislu, a njegovi zaposleni idu na razne obuke i usavršavaju svoje kulinarske sposobnosti. Moram priznati da kvalitet epizoda varira u odnosu na to koji lik je u fokusu (na primer, epizoda u kojoj jedan od zaposlenih ode u Kopenhagen mi je bila među najnezanimljivim), ali zato su flešbek epizoda posvećena sumasišavšoj porodici Berzato i epizoda o Karmijevom rođaku Ričiju (Ebon Mos Bakrak) odlične. Rođak Riči me je izluđivao u prvoj sezoni i u svakoj njegovoj sceni sam strastveno priželjkivala da ga neko išamara. Ne moram da naglašavam da sam onda uživala u epizodi u kojoj ga Karmen pošalje da radi u fensi restoranu gde ga teraju da briše viljuške do besvesti. Ko čeka, taj dočeka! Međutim, Ričijev lik tokom cele ove sezone prolazi kroz proces iskupljenja, tako da mi je do kraja, na moju veliku žalost, ipak prirastao za srce.

Ričiju je najteže!

Kako se bliži otvaranje restorana, tako se serija vraća ritmu prve sezone, pa u poslednje dve epizode imamo povratak kuhinjske histerije koja je krasila početnu sezonu. To je za mene ujedno i najbolje parče nove sezone. Nasuprot raslojavanju likova, gomili gostujućih glumaca (Džejmi Li Kertis pijana ko letva! Bob Odenkirk provocira da ga gađaju viljuškama! Olivija Kolman ljušti pečurke!) i nekog skoro terapijskog pristupa priči (razni likovi dolaze u kontakt sa uspešnijim kuvarima od sebe koji otvoreno govore o svojim neuspesima i prihvataju ih kao sastavni deo života), mislim da je glavni sastojak ove serije upravo restoranski setting, suludi perfekcionizam određenih kuvara i ludnica koja nastaje prilikom pripremanja porudžbina.

Karmi i njegova saradnica Sid (Ajo Edebiri) sami popravljaju sto pošto nemaju para za majstora

Druga sezona završava se scenom u kojoj se Karmen i Riči u svom stilu – dakle, sa puno psovki, treskanja, pa čak i pljuvanja – svađaju preko vrata od hladnjaka, i to je scena koju sam zapravo čekala deset epizoda. U tom smislu sam malo razočarana ovim nastavkom serije, ali u isto vreme sam ga ispratila sa osmehom na licu, jer na osnovu te poslednje scene mogu da pretpostavim šta nas čeka u narednoj sezoni. Još uvek nema zvaničnih vesti o tome da li će je biti, ali iskreno se nadam da hoće jer je čitava druga sezona delovala kao predjelo za glavno jelo koje nas tek čeka. Preostaje nam samo da zadržimo apetit.

Članak The Bear: Još jednu porciju, molim se pojavljuje prvo na Oblakoder.