Kada se na javnoj raspravi opet pojavio urbanistički plan po kom će se u Novom naselju u Novom Sadu delovi dečjih igrališta i zelenih površina zameniti garažama, građane je ujedinilo nezadovoljstvo nastalo usled donošenja ovakve odluke nadležnih institucija. Delovi ovog stambenog naselja već godinama imaju problem sa parkingom, ali, kako se čini, ove garaže nisu najbolje rešenje pomenutog problema – kako iz bezbednosnih razloga, jer bi blokirale prilazak vatrogasnih vozila, tako i zbog zelenih površina koje bi prilikom izgradnje bile uništene. Isplativost ovih garaža je upitna, s obzirom na činjenicu da, po svim parametrima koje su građani uzeli u obzir, garaže nisu isplative – ni njima, jer bi ostali bez slobodnog parkinga koji se ne naplaćuje, ali ni koncesionarima koji bi ih isplatili tek kroz sto godina.
Grupa građana u ovom stambenom naselju se udružila kako bi se suprotstavila urbanističkom planu i odbranila svoje naselje. Tako je nastala fejsbuk grupa Za zeleno Novo naselje putem koje su se građani dalje organizovali po pitanju ovog problema. Pokrenuli su i peticiju i nedeljama skupljali potpise u svom naselju, što je rezultiralo dokumentom koji broji 13 000 potpisa, a koji su predali pre nedelju dana nadležnim institucijama.
O njihovoj borbi, samoorganizovanju i problematici urbanističkog plana, razgovarali smo sa predstavnicom ove inicijative – Marijom Prijić Sladić.
Kako je nastala vaša inicijativa?
Marija Prijić Sladić: Jedan deo građana bio je jako nezadovoljan jer je u jednom delu Novog naselja bila predviđena seča sveg drveća da bi se izgradila garaža na tri nivoa. S druge strane se angažovalo nas nekoliko, koji smo u drugom delu Novog naselja, jer su se opet u planu detaljne regulacije pojavile garaže u svakom bloku. Prepoznali smo se preko društvenih mreža u tom nekom nezadovoljstvu i tako je nastala fejsbuk grupa koja je trebalo da nas okupi kako bismo, između ostalog, videli kako organizovano da stupimo pred nadležne. Organizovali smo se nekoliko dana pre završetka roka za prijavu primedbi protiv ovog plana. Kako se grupa širila i broj ljudi povećavao, tako smo otišli organizovano na javnu sednicu komisije za planove gde smo mogli da branimo svoje primedbe i argumente.
Šta je bilo kobno u vezi sa urbanističkim planom protiv kog se pobunila vaša incijativa? Koje su njegove najveće mane?
Najveća mana je izgradnja garaža tamo gde nema potreba za njima – ljudima ispod prozora i tamo gde se već decenijama nalaze platani. Postojeći parkinzi koji se nalaze kod platana su sasvim dovoljni, jer u bilo koje doba noći možete videti prazna mesta na tom parkingu. Bilo bi posečeno sve drveće koje služi za ublažavanje aerozagađenja od vrlo prometnog Bulevara u blizini i ugroženo očuvanje podnošljive mikro klime u letnjim temperaturama. Sve bi bilo uništeno bez potrebe, jer na tom mestu garaža takve vrste koja bi se naplaćivala, nije neophodna. S druge strane, u drugim blokovima, gde su planirane garaže, bilo je potrebe za parkingom. Ipak, ne želimo da se taj problem rešava tako što će se, u već savršeno dobro isplanirane blokove, silom utisikivati garaže. Ispostavilo se da su studije po kojima su oni došli do ovakvog rešenja zastarele i da datiraju iz 2014. i 2016. godine, kada je bila izgrađena trećina stanova u tim novim blokovima, a i tada, sa postojećim stanovima, je nedostajalo parking mesta. Takođe, po svim parametrima koje smo gledali, ispostavlja se da te garaže nisu ni isplative, pa nam uopšte nije jasno zašto oni insistiraju na njima kada neće rešiti problem parkinga, niti će biti isplative za koncesionare koji treba da ih grade. Najvažnije je što će biti izgrađene na mestima gde više neće biti omogućen prilaz vatrogasnim vozilima sa dvorišne strane zgrada.
Koliko ovakvi planovi menjaju i sam biodiverzitet unutar naselja?
Potpuno ga uništavaju. U Novom Sadu postoje delovi grada koji su potpuno uništeni zbog lošeg planiranja jer je svako gradio kako je hteo. Novi Bulevar deli dva dela grada i tu postoji samo 1% zelenih površina, a, sa druge strane, i dalje postoji do 30% zelenih površina na Novom naselju koje pokušavamo da odbranimo. U Evropi se teži da zelene površine u gradu budu zastupljene oko 25% – u Novom Sadu imamo malobrojne delove koji to ispunjavaju, ali imamo i ove koji su potpuno uništeni. Čak ni ne znamo koji je to procenat zaista, ali znamo da sve novo što se gradi, radi se nauštrb javnih površina. Kada čujete u nekom delu grada da žabe krekeću i čuju se pčelice i slično – to je odraz kvalitetnije životne sredine, jer životinje ne žive tamo gde im nije prijatno.
Da li je vaša incijativa izašla sa drugim predlogom i rešenjem?
Mi smo ponudili alternativna rešenja gde će još uvek biti prostora za garaže koje neće biti ljudima ispod prozora i ugrožavati bezbednost, jer po postojećem planu ne bi mogla da priđu vatrogasna vozila. Kako je sve to odbijeno, mi smo održali protest dan nakon te sednice na kom se, što je vrlo iznenađujuće, pojavilo oko 1000 ljudi. Bili smo jako iznenađeni i to nam je dalo vetar u leđa da nastavimo dalje, jer se ipak ispostavilo da ljude zanima kako izgleda okruženje u kom žive i da žele humane uslove stanovanja.
Kako je zajednica reagovala na vašu incijativu?
Taj protest nam je pokazao da je ljudima stalo do toga u kakvom mestu žive i odatle se i rodila ideja da skupljamo potpise za peticiju koja nije samo protiv garaža, već se zalaže za održivo rešenje parkinga i garaža na drugi način. Time je predviđeno i da se sačuvaju sve parkovske površine. Skupljali smo potpise vikendima i uspeli da skupimo oko 13 000 potpisa. Tokom tog perioda smo shvatili da ljudi jako pozitvno reaguju na očuvanje zelenila. Ko god nije ni znao o čemu se radi, tad je saznao i potpisao. Ljudi žele da žive u humanom, pristojnom i dostojanstvenom ambijentu.
Kako je još izgledao sam proces prikupljanja potpisa?
Ima nas desetak koji smo tu od početka i koji smo okosnica svega. Bilo je oko 50 ljudi koji su pored nas bili aktivni i prilikom skupljanja potpisa i koji su se uključivali koliko su mogli. Dosta su nam pomogli građani iz drugih delova grada i lokalnih inicijativa svojim angažovanjem i zvanjem svojih krugova ljudi i poznanika na naša okupljanja. S obzirom na želju za prikupljanjem što većeg broja potpisa kako bismo ostvarili cilj, iznosili smo i daske za peglanje koje su se pokazale vrlo efikasnim i korisnim, jer nismo imali dovoljno štandova. Ljudi su prepoznali naš trud i zasita nismo primetili one koji su bili nepoverljivi.
Koliko vam znači saradnja među inicijativama unutar Novog Sada?
U Novom Sadu ima nekoliko tih lokalnih incijativa koje su se oformile, kao i mi, kada je njihov deo grada bio u problemu. To su Limanci iliti grupa Sačuvajmo Liman od betona, koji su imali sličan problem i pobunili su se kada su u njihovom naselju hteli da izgrade garaže; zatim grupa Sačuvajmo parkić kod Muzeja Vojvodine, koja je isto nastala kada su hteli da izgrade garažu na mestu tog parkića; Dunavac-Šodroš, koja pokušava da sačuva biodiverzitet na tom području uz Dunav; potom Grupa arhitekata koja je zvanična strukovna organizacija, kao i Odbranimo šume Fruške gore. Veliku podršku smo dobili i od novosadskih lokalnih medija kao što su 021 i novisad.com. Jako smo ponosni što su nas podržali i strukovni ljudi, kao i neformalne grupe građana koje se bore za humane uslove stanovanja.
U kojoj meri se razlikuje način na koji ljudi gledaju na nešto što je javna površina sada i nekada?
Promenilo se dosta, zato što se sada svaka javna površina koristi da bi se prodala i otima se od građana kako bi se prodala investitoru zarad nečega što će biti komercijalno i neće biti javno. Zapanjujuć je podatak da u Novom Sadu oko 40% ukupnog gradskog budžeta dolazi od prodaje građevinskog zemljišta. Mi smatramo da to uopšte nije održivo – šta će biti sutra kada se zemljište proda? Grad treba da se širi i nema potrebe da se zbija u postojeće ulice, gde se oduzimaju sve javne površine – bilo zelene površine, bilo igrališta. Grad se sve više hvali novcem iz budžeta, a ja osećam da je moj kvalitet života sve lošiji i lošiji.
Kakav je vaš plan za dalje?
Očekujemo da peticijom dođemo od pobede zato što 13 000 potpisa nije malo. Predali smo je Komisiji za predstavke i predloge građana Skupštine grada, gde su nam rekli da ce odgovoriti za oko mesec dana. Predalali smo je i Kancelariji gradonačelnika Novog Sada. Ono što mi želimo je da dobijemo odgovor koji će rešiti problem i nadamo se pozitivnom ishodu.
I za kraj, s obzirom da je vaša inicijativa dobila podršku od Crte kroz inicijiativu Građani imaju moć koju podržava USAID, šta biste rekli – koliku moć imaju građani?
Građani imaju moć, ali je problem u tome što morate da budete jako dosledni i uporni kako biste ostvarili svoj cilj. Nije prvi put da se građani bore za nešto i mi znamo da se može doći do pobede, ali je problem što institucije ignorišu građane i što morate da budete zaista uporni, da insistirate i aludirate da ljudi u javnim službama odgovorno rade svoj posao i budete glasni da bi vas neko čuo i uvažio. Umesto da na prvo reagovanje građana institucije čuju te građane i dođu do kompromisa, ovako svi gube užasno mnogo vremena i energije. Građani imaju moć, ali moraju da iskrvare da bi došli do onoga što žele!
Fotografije: Privatna arhiva inicijative Za zeleno Novo naselje
0 Comments