Sa preko 1.300 novoobolelih i približno 500 preminulih žena, rak grlića materice drugi je vodeći uzrok obolevanja i četvrti je uzrok umiranja od raka među ženskom populacijom u Srbiji. Redovni ginekološki pregledi i odgovorno seksualno ponašanje u decenijama iza nas smatrani su prvom linijom odbrane protiv ovog karcinoma, čiji su uzročnici humani papiloma virusi (HPV).
Iako su pregledi i dalje od izuzetnog značaja, devojkama, devojčicama, ali i dečacima, dostupna je i vakcina protiv HPV, koja doskoro nije bila pristupačna svima. Vakcina je registrovana u našoj zemlji još 2006. godine, ali ona nije bila besplatna, te je samo mali broj imao finansijske mogućnosti da je priušti. Ali od juna prošle godine, vakcina Gardasil9 protiv uzročnika jednog od karcinoma sa najvećom stopom smrtnosti žena u Srbiji besplatna je za osobe do 19 godina.
Kako je počela borba za besplatnu HPV vakcinu u Srbiji?
Centar za biopolitičku edukaciju pokrenuo je kampanju i peticiju za dostupnu i besplatnu HPV vakcinu još 2019. godine i prvi su isticali značaj prevencije infekcija izazvanih ovim virusima. Ova organizacija je takođe i osnivačica mreže organizacija Znanje za zdravlje koje su posvećene celoživotnom obrazovanju iz oblasti zdravlja i uvođenju zdravstvenog obrazovanja u škole. Kada je Centar počeo da se bavi prevencijom HPV uzrokovanih oboljenja, suočili su sa tim da javnost uopšte ne zna da postoji vakcina koja može potencijalno da zaštiti u jako visokom procentu od nekoliko vrsta raka.
„Imali smo tada završen pilot projekat i kalendar preporučene vakcinacije, a niko nije znao ni za bolesti koje su uzrokovane HPV-om, kamoli da postoji efikasan lek koji se koristi već preko 10 godina u inostranstvu. Još 2016. su došle prve vesti da će Australija i Velika Britanija iskoreniti nekoliko vrsta raka – to je ogromno medicinsko čudo, a u Srbiji se o vakcini nije znalo“, kaže aktivistkinja i jedna od osnivačica Centra, Marija Ratković.
Prva prepreka sa kojom su se suočili bila je užasna stigma o intimnim odnosima koja vlada u našem društvu, pa samim tim i seksualno prenosivim infekcijama. Borba koja i dalje traje.
„Sećam se da je osnovno što sam komunicirala u tom prvom periodu, jeste da je HPV toliko čest virus u opštoj populaciji da lekari često kažu da se do 80 odsto seksualno aktivnih odraslih sigurno jednom u toku života susrelo sa HPV-om. U tom kontekstu, nema smisla govoriti ko je kome preneo virus, jer se gotovo svi susretnemo sa tim. Nečiji imuni sistem nije dovoljno jak da se izbori sa perzistetnom infekcijom, zato se kod nekih osoba dese patološke promene ćelija, a kod nekih ne. Pošto ne znamo kojoj grupi mi pripadamo, jako je važno da se testiramo i da znamo svoj HPV status i da pratimo promene i idemo kod lekara i lekarki“, napominje Ratković.
Prema njenim rečima, HPV nije sistemski virus poput, recimo, HIV-a, i ne ostaje stalno u organizmu.
„To nije virus koji stvara stalni imunitet, samim tim je mit da, ako smo jednom bili inficirani, vakcina neće više raditi. Vakcina je blagotvorna i za one koji su stariji od preporučenog doba, koji za sada moraju da je plate ukoliko je žele. Sasvim je razumljivo da za decu i mlade treba zauvek da bude besplatna zato što je to za njih najvažnije“, ističe Marija, koja želi da vakcina bude šire dostupna i starijim mladima koji su svesni benefita, ali i opasnosti seksualno aktivnog života, i da treba učiniti vakcinu besplatnom i za mlade do 26 godina, kao i onima koji su na neki način socijalno ugroženi.
U periodu korona virusa, postali smo svesni odbojnosti šire populacije o vakcini, a Ratković ističe da je važno što su se za slučaj HPV vakcine mnogi lekari uključili u razgovore i razbijanje mitova o samoj imunizaciji. Pitanja u vezi sa ovom imunizacijom u najvećem broju slučajeva su pozitivna – gde se prima, koji su kriterijumi, i slično.
„Kao i svako medicinsko i naučno otkriće, i ovu vakcinu prate različite teorije zavere i ta tamna strana pseudonauke, ali u ovom trenutku to stvarno nije bitno. HPV vakcina je preporučena, ali ne mora da se primi, mada smatram da svi oni koji izaberu da se ne vakcinišu treba da posebnu pažnju obrate na druge načine prevencije. To zaista čuva živote. Vakcina je za sada najefikasniji otkriveni preventivni lek, ali ne isključuje korišćenje kondoma jer HPV nije jedini virus od kog treba da se čuvamo. Moramo imati i odgovorno seksualno ponašanje, česte odlaske kod lekara… Dečaci moraju da odlaze u urološke službe, i posebno treba zaštititi rodno varijantne osobe. Neke bolesti su zaista rodno neutralne i pogađaju čitav spektar roda“, napominje ova aktivistkinja.
Prema njenim rečima, devojke imaju veliki problem da izaberu vrstu kontracepcije zbog vladajuće stigme o ženskoj seksualnosti, tako da često tu odluku prepuštaju partnerima, među kojima su i oni koji ne žele da koriste zaštitu tokom odnosa. Stoga Ratković savetuje mladima da ne prepuštaju svoje zdravlje slučaju, kao i da prema seksualno odgovornom ponašanju mogu da procene koliko je partneru stalo do njih.
„Ljubav je sloboda, ali ljubav je i odgovornost , bilo bi super kad bismo bili odgovorni i prema sebi, i prema ljudima oko sebe“, zaključuje Marija Ratković.
Odziv na imunizaciju je pozitivan, ali…
Kako navode iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, od registrovanja vakcine 2006. godine do sada, u Srbiji je aplikovano preko 52.000 doza HPV vakcine, ali imunizacija na teritoriji naše zemlje nije jednaka.
„Ono što karakteriše dosadašnje sprovođenje ove vakcinacije je neujednačenost po okruzima i gradovima u odzivu roditelja i dece na vakcinaciju. U pojedinim sredinama, kao što su Čačak, Beograd, Zaječar, Novi Sad, Niš, Šabac imunizacija je znatno uspešnija u odnosu na ostale. Značajno zaostaju sredine koje se nalaze u južnim delovima zemlje“, ističu iz „Batuta“ za „Oblakoder“.
Iz pomenutog Instituta dodaju i da je od izuzetnog značaja dobra informisanost dece i roditelja koja bi trebalo da se organizovano realizuje u saradnji sa školama uz podršku Ministarstva prosvete tokom školske godine. Posebno ističu značaj informisanja dece koja su sedmi i osmi razred osnovne škole, kada se sprovode sistematski pregledi i vakcinacija drugim vakcinama.
Iz „Batuta“ su istakli i da kontinuirano sprovode edukaciju roditelja i adolescenata počev od 2016. godine kada je započeo program, te da je ukupno edukovano 2.000 osoba (roditelja, adolescenata, studenata) u osnovnim i srednjim školama, na fakultetima i u radnim organizacijama.
Gradski zavod za javno zdravlje dostavio nam je zvanične podatke o vakcinaciji na teritoriji Beograda od kad je vakcina postala javno dostupna. Kako navode, u periodu od 08.06.2022. do 24.12.2022. godine, date su 7.293 doze vakcine, a od 08.06.2022. do 10.09.2023. godine, ukupno 17.805 doza.
„Napominjemo da jedna doza nije jednaka jednoj osobi, pošto su neki primili i više“, posebno su istakli iz Gradskog zavoda, pošto je za kompletiranje vakcinacije potrebno dve, odnosno tri doze, u zavisnosti od godina primaoca.
Šta su humani papiloma virusi?
Infekcija humanim papiloma virusima (HPV) je jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija, kojom čak oko 80 odsto seksualno aktivnih osoba može da se zarazi makar jednom u životu. HPV, koji se prenose nezaštićenim seksualnim kontaktom sa kožom i sluzokožom zaražene osobe, izazivaju niz malignih oboljenja – na prvom mestu rak grlića materice, ali i drugih organa reproduktivnog sistema, a često i grla.
Najviše inficiranih je u uzrastu 20-25 godina, i kod većine se organizam sam izbori sa infekcijom u roku od dve godine, međutim, kada virus ipak preživi, mogu se desiti ćelijske promene koje vode u dalja oboljenja.Tada dolazi do pojave karcinoma grlića materice, vagine, vulve, anusa, penisa, ali i karcinoma korena jezika, krajnika, zadnjeg zida ždrela. Na svetskom nivou više stotina hiljada ljudi svake godine podlegne ovim opakim bolestima.
Mnogo toga može da ugrozi seksualno, samim tim i celokupno zdravlje, ali mladi u Srbiji o tome ne znaju dovoljno. Prema podacima Krovne organizacije mladih Srbije iz 2022. godine, gotovo 47 odsto mladih u našoj državi prvi seksualni odnos ima u uzrastu od 15 do 18 godina – granica za stupanje u intimne odnose se pomerila. Krovna organizacija mladih Srbije istakla je u svom izveštaju da je nešto više od polovine mladih imalo do pet partnera, 13,3 odsto je vodilo ljubav sa između pet i deset osoba, a više od deset partnera ih je imalo 14,6 odsto. Ovi podaci nisu neuobičajeni, ali su, zbog porasta seksualno aktivnih mladih, iz KOMS-a ponovo istakli potrebu formalizovanja obrazovanja o reproduktivnom zdravlju, koje još uvek nije sprovedeno u Srbiji.
Osnovne informacije za sve koji žele da se vakcinišu
Kom uzrastu je namenjena vakcina i gde je primiti?
Kako nam govore iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, vakcina je dostupna u svim domovima zdravlja (školski dispanzer) na teritoriji grada i namenjena je deci uzrasta 9-19 godina, a prvenstveno deci 7. razreda osnovnih škola. Vakcina ima najveći efekat ukoliko se primi pre stupanja u seksualne odnose. Istraživanja su takođe pokazala da je titar antitela veći nakon imunizacije dece u uzrastu 9-15 godina u odnosu na titar formiran nakon imunizacija starijih devojaka i mladića (16-26 godina).
Ukoliko se vakcinacija započne sa nepunih 19 godina, serija od 3 doze se kompletira takođe na pedijatriji Doma zdravlja, bez obzira što vakcinisani tada može imati i navršenih 19 godina.
Preporučena imunizacija protiv HPV se sprovodi uz prethodnu pismenu saglasnost lica koje se aktivno imunizuje, odnosno njegovog zakonskog zastupnika. Za lica uzrasta do 15 godina obrazac saglasnosti treba da potpiše roditelj/staratelj.
Koliko doza morate da primite?
Deci uzrasta od 9 do navršenih 14 godina života vakcina se daje u 2 doze sa razmakom od 6 meseci, a osobama od navršenih 15 godina daje se u 3 doze po šemi 0, 2, 6 meseci. Seriju treba kompletirati u roku od godinu dana.
Da li morate da se testirate na HPV pre vakcinacije?
Ne preporučuje se procena HPV statusa (PAPA testiranje ili skrining na visoko-rizičnu HPV DNK, tip-specifični HPV testovi, ili HPV antitela) pre vakcinacije.
Kako teče vakcinacija ako ste preskočili termin?
Ukoliko je HPV vakcinacija prekinuta, nema potrebe za ponavljanjem doza. Ukoliko je izvodljivo, istu HPV vakcinu treba dati za kompletiranje serije. Međutim, ukoliko nije dostupna vakcina kojom je vakcinacija započeta, druga vrsta HPV vakcine se može dati da bi se serija upotpunila.
Da li trudnice i dojilje mogu da prime vakcinu?
Vakcinacija se ne preporučuje u trudnoći. Nije neophodno testiranje na trudnoću pre vakcinacije. Ukoliko žena zatrudni nakon otpočinjanja serije vakcinacije, sledeću dozu treba odložiti do završetka trudnoće. Nikakva intervencija nije indikovana. Žene koje doje mogu da prime vakcinu.
Koliko traje zaštita od HPV nakon vakcine?
Kako je dokazano da vakcina podstiče stvaranje imunološke memorije (memorijski B limfociti), nema razloga da se sumnja da imunitet nakon kompletne imunizacije traje duže od 10 godina, najverovatnije doživotno, istakli su nam iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Rak grlića materice je zdravstveni problem koji pogađa celu planetu. Ozbiljnost situacije prepoznala je i Svetska zdravstvena organizacija koja je prošle godine usvojila globalnu strategiju u borbi protiv najopasnijeg kancera ženskog reproduktivnog sistema. Kako su mogućnosti prevencije izuzetno velike, u narednim godinama moglo bi se očekivati da, uz primenjivanje iste, ova vrsta raka verovatno neće više postojati, ali u tome moraju da učestvuju svi – i društvo, i država, i pojedinci. Iako je HPV vakcina efikasna, ne sme se zanemariti veliki značaj odgovornog seksualnog ponašanja u prevenciji ove bolesti. Važno je redovno se testirati kako na HPV, tako i na druge polno prenosive bolesti kako biste zaštitili sebe i osobu koju volite, a redovni pregledi kod ginekologa i urologa i razgovori sa stručnim licima mogu da vam pomognu da dobijete odgovore na sve nedoumice ili da na vreme odreagujete i sprečite dalje napredovanje infekcije.
Vizuali: Sve su to vještice x screenshot-ovi iz Bratz crtaća (2005)
0 Comments