Dr. KENDI i Mr. PABLO KENEDI

„Moja muzika je veća od Rođe Raičevića i svega!“

Kendi i Pablo Kenedi su podstanari u glavi Milana Sisojevića. Pored činjenice da obojica koegzistiraju u istom telu, povezuje ih muzika, kao i potreba da se kroz nju izraze. Žanr za kategoriju ne priznaju ni jedan ni drugi, pa samim tim su i pesme koje prave oslobođene od klasične definicije repa ili trepa, iako odatle vuku svoje korene.

Kendi je duže prisutan na muzičkoj sceni od Pabla i njegove pesme su ličniji i celovitiji odraz Milana Sisojevića. Pablo Kenedi, sa ciljem da zabavi i provocira, svojim likom i delom predstavlja društvenu kritiku upakovanu u komercijalni sadržaj. U poslednjih mesec dana Kendi je objavio Formulu i Ugasi svetla, a Pablo Kenedi nakon albuma Trap je mrtav! najavljuje izlazak novog singla.

Ko je Kendi, a ko Pablo Kenedi?

Kendi je Milan, a Pablo je nova ličnost koja lupa gluposti da bi kritikovala i bila parodija na ono što je aktuelno.

Gde se povlači granica između trepa i repa?

Kendi: Kada pričamo o Srbiji, to je sa pojavom Foxa, Rimskog, Corone, koji su začetnici trepa, ali mu je trebalo vremena da se primi, iako su dobre view-e oni imali u to vreme. Ipak je trebalo vremena da to skroz pređe na trep, jer scena je definitivno prešla na trep, nemaš više mnogo „pravih“ repera.

Pablo Kenedi: Trep je mrtav! Dosadan je i treba da se stvori novi žanr gde će biti manje ponavljanja istih melodija i tri iste teme.

Da li se ti trudiš da prevazilaziš te tri teme?

Pablo Kenedi: Naravno. Moja muzika je veća Rođe Raičevića i svega! Pablo Kenedi je dosta muzički šarenolik, ali kada pogledaš ostale trepere na našoj sceni svi su u istom gasu.

A kako bi se Pablo Kenedi žanrovski profilisao?

Pablo Kenedi: Kao public figure, ali sa tehničke strane sam i dalje najbolji u Srbiji. Ljudi se ne trude oko tehnike, ne trude se muzički. To je bukvalno bit, i ti dođeš, odrepuješ i smiksate jako očajno za sat vremena i to je pank ustvari. Pank je umro, isto kao trep i pisaće na zidovima „Trap is not dead“!

A je l’ pank kvalitetniji od trepa ili ne?

Kendi: Ma pank je ideja koja nije dobro realizovana, jer čim dobro realizuješ pank, to je već komercijala i onda pankeri kažu da to nije pank. Npr. Hladno pivo je krenulo kao pank, ali su oni sad komercijala, jer ubacuju i melose itd., ali svakako su mi pitkiji od svega što se smatra pankom.

Koliko ti je bitno da su ti pesme društveno angažovane?

Kendi: Bitno mi je da su društveno angažovane. Zabava nekako dolazi u sklopu muzike i voleo bih da mogu samo to da radim, ali deo mene uvek želi da pošalje neku poruku, nešto što mi smeta u društvu, što bih izneo na videlo, to je neka moja borba za „bolje dobro“. Neću da idem u potpuni mrak i zato mislim da možda i kroz taj zabavni deo, kada ne poručujem nikakvu poruku, opet na neki način doprinosim tome, jer šaljem pozitivan vajb.

Pablo Kenedi: Naravno da mi je bitno. Koliko god da je ono što ja radim sprdnja, želim da pošaljem poruku i da budem drugačiji, i izađem iz okvira te tri teme koje se vrte. Na leto izlazi singl Ljudi telefoni, koji se bavi činjenicom da ljudi toliko bulje u telefon da ne možeš da pričaš sa njima, otuda refren – „Mobilni vam stalno zvoni, a niko ne telefonira“. Stalno neko nešto pipće, a to su notifikacije i lajkovi, malo ko ima socijalni angažman.

Koje teme te najviše inspirišu?

Pablo Kenedi: Prepelice.

Kendi: Mislim da sam stvarno ispucao teme, čak i kada se setim neke teme, mislim da je old school previše. Sada mi je samo bitan originalan način da ispričam to što hoću. Čini mi se da su 90te i 2000te bile za teme, bar kad je rep u pitanju. Sav period pre i posle toga je otišao u tri teme, uglavnom je sve o ljubavi, čak su i moje poslednje pesme ljubavne.

Šta najviše slušaš?

Pablo Kenedi: Dancehall i slične karipske stvari.

Kendi: Najviše soul trap. Slušam dosta i muziku iz 60tih i 70tih. Klasiku povremeno, samo kad čistim kuću.

Ko je imao najveći muzički uticaj na tebe?

Kendi: Najveći uticaj je izvršio Anderson Paak, od ovih novih, to je logično ako čujes Formulu i Papirni avioni sa Koolade-om. Kendrick Lamar kad se pojavio, međutim vremenom sam prestao toliko da ga gotivim. Ludarcis, Tech N9ne i MF DooM.

Pablo Kenedi: Young Thug.

Da li ima poentu praviti albume danas?

Kendi: Ne. Ulaganje energije u to, cimanje muzičara i baviti se konceptom, jednostavno se ne isplati. Da je isplativo, pravio bih, naravno.

Pablo Kenedi: Da. Praviću albume zato što jebem!

Je l’ pretencioznost više svojstvena treperima ili reperima?

Kendi: Treperima, oni nemaju nikakav respect za stariju školu.

Kako treperi gledaju na Pabla Kenedija, s obzirom na to da predstavlja kritiku na njihovu muziku?

Pablo Kenedi: Ne razumiju da ja ne razumijem. Kome se ne sviđa nek baci jače.

Šta ti je muzički guilty pleasure?

Kendi: Rokeri s Moravu, Coby i Rasta.

Pablo Kenedi: Šta je guilty pleasure?

A šta je za tebe treš?

Kendi: Treš najviše iskoči sam, kada prepoznaš da neko radi onu muziku koju ne oseća. Ako ti radiš narodnjake kao Stoja i ti to osećaš, jer Stoja institucija, onda to jeste i dalje treš, ali mi je gori treš kada stvarno ne osećaš tu muziku i radiš to toliko na silu, a loše je.

Pablo Kenedi: Domaći treperi i 90% domaćih repera.

Da li je onda Kendi treš?

Pablo Kenedi: Ne, Kendi je brat. On je u tih 10%.

Sa kim bi voleo da sarađuješ?

Kendi: Voleo bih da sarađujem sa Alejuandrom Buendiom – TBF, to je reper iz Hrvatske. Sreli smo se par puta, nikad mu to nisam rekao. I sa 90% američke rep scene, ali recimo sa Ludacrisom možda najviše.

Pablo Kenedi: Young Thug i Rođa Raičević.

Šta je za tebe dobra, a šta loša muzika?

Pablo Kenedi: Postoji samo komercijalna i nekomercijalna muzika.

Kendi: Žanr nema smisla.

Gde bi voleo da nastupaš?

Pablo Kenedi: U Areni.

Kendi: Nastupao sam na Exitu tri puta, tako da mi to više nije neki trip, pogotovo zato što sam nastupao na mejn stejdžu i oprema je sjajna, tako da sam to prošao. Voleo bih da nastupam na Beer festu, jer to je nekako Beograd. Exit je Novi Sad i ima dosta stranaca. Sada bih Beer fest voleo. I u Areni, naravno, jer to je tvoja lična pobeda kada nastupiš tamo.

Za koliko vidiš sebe da imaš koncert u Areni?

Kendi: Za dve godine, ali sa Pablom Kenedijem nažalost.

Kako izgleda proces stvaranja muzike kod tebe?

Kendi: Bitmejkeri me gađaju bitovima, uzmem neki koji me inpiriše, odredim temu po vajbu i nema me. Ne osećam sate, glad, žeđ, negde sam…u infosferi, van dometa.

Pablo Kenedi: Čujem dobar bit na netu, napišem tekst odmah taj dan, pošaljem bitmejkeru da uradi nešto slično, nikad ne ispadne kao sa neta, ali sačuva originalni vajb.

Da li ti se dešavalo da neku pesmu napišeš bez ikakvih očekivanja, i ona dobro prođe kod publike, a da za neku baš očekuješ da će dobro proći, pa je publika i ne prihvati baš?

Kendi: Za Ne diraj to sa Wikluhom sam mislio da će uraditi bar milion, ali je baš loše prošla, mada sam vremenom i ja shvatio da mi je to loša pesma. A pesmu koju sam ofrlje odradio je Prava ljubav. Napisao sam je jako brzo i mislio sam, aj samo ovo da uradimo i da nastavim sa životom, ali je urodila plodom.

Pablo Kenedi: Mislio sam da će Milionerka bolje proći, a nisam očekivao da će Vrelina Akapulka biti tako slušana. To je prva pesma koju sam kao Pablo Kenedi izbacio.

Da li se trudiš da praviš pesme koje će biti komercijalne ili si isključiv i praviš samo ono što se tebi dopada?

Kendi: Dešava se da mi se nekad baš jebe šta je komercijalno, kao album sa Koolade-om, ali ima i pesama kada sam shvatao dok sam ih pravio da će biti komercijalne i onda ga guramo u tu stranu. Uglavnom bežim od komercijale, neću da radim baš underground, ali radim ono što se meni sviđa i ono što se meni sluša.

Pablo Kenedi: Težim što većoj komercijali. Video sam šta je popularno, probao sam to da radim bolje od njih i uspeo sam.

Je l’ imaš jasnu viziju svoje publike?

Kendi: Dok pišem ne, tada pokušavam da izabacim sebe kroz muziku, ono što ja razmišljam. Trudim se da ne budem baš apsolutni debil, ako me već sluša i neko sa 12 godina, da se iole prilagodim publici.

Pablo Kenedi: Ja sam idiot, ja bih probao sve gudre ovog sveta i pijem lean, samo zato da bih bio IN i predstavio idiotizam mlađim generacijama koji oni slušaju.

Kendi: Zapravo, samo priča o tome, ali je apsolutno strejt.

Da li osećaš određenu vrstu odgovornosti, s obzirom na to da te dosta sluša mlađa publika, a njima su često muzičari koje slušaju neka vrsta idola?

Kendi: Mi smo kao drugi roditelji. Naša publika su mahom klinci koji kada ulaze u pubertet, prestaju da slušaju roditelje pa traže druge uzore, i slušaju svaku reč svog omiljenog repera. Mi imamo jako veliku odgovornost, ali nemamo svi to u glavama. Svesni smo generalno, ali dok pišemo pesme zaboravimo na to, jer kada bi bili svesni toga konstantno, bili bi u okovima. Mada, kada pogledam svoje pesme, i ne mislim da sam nešto mnogo loše rekao.

Pablo Kenedi: Ne verujte mi ništa, jer sam ja parodija na loše trepere koji su loši za vas.

Gde vidiš sebe za 5-10 godina?

Kendi: Voleo bih da radim muziku za animirane filomove, jer se bavim i 2D i 3D animacijom, pa mi je to blisko.

Pablo Kenedi: Pablo je popularan, Kendi se vuče uz njega.

Pokrenuo si i YT kanal Dobar vajb, na kojem izlazi emisija Tra la la, gde pevaš izmišljene karaoke sa svojim gostima.

Kendi: Zovem muzičare u emisiju da pevaju karaoke sa izmenjenim tekstom, koji napišem za 10-20min. Bude zabavno, pogledajte. Krajem meseca pokrenuću još jedan YT kanal, Van Dometa, moj travel vlog, biće Tajland, Nepal, Poljska, Nemačka, Madjarska…Dugo sam skupljao materijal, sad je vreme da se sve to izvloguje.

Izašle su nedavno Kendijeve dve nove pesme Formula i Ugasi svetla. Kakvi su planovi za leto, da li nas očekuje još novih pesama?

Pablo Kenedi: Ako ne dva singla, onda jedan sigurno. Leto je Pablovo vreme.

Kendi: Verovatno još jedna stvar u julu.

Autorka: Nina Ocokoljić