Nailazi nam još jedan beogradski Fest. Nekada gigant na filmskoj sceni ovog dela Evrope, danas je samo još jedan od nekolicine zvučnijih festivala kod nas. Još jednom, kao i prethodnih godina, pokazalo se da tajming ovog festivala ne odgovara filmskim kretanjima u ostatku sveta, pa su tako mnoga imena pokupili drugi festivali kod nas, a postoji i dosta onih koji već nekoliko meseci postoje na torentima, i to u HD kvalitetu.
Ako postoje oni među vama koji su čekali te filmove da ih vide na velikom platnu, ja vam se bez trunke ironije divim. Ja, što zbog posla, a što zbog neizdrža, nisam mogao da čekam, pa sam tako neke od najbitnijih imena sa programa već pogledao.
Naravno, postoji dosta premijernih filmova, koji su ovako na prvi pogled većinski na frankofonim jezicima, pa ko voli taj jezik, kinematografiju i kulturu, imaće čemu da se raduje. Ja nisam baš fan, ali svakako sam uspeo da skupim deset filmova za koje mislim da bi valjalo potrošiti nekoliko hiljada dinara za kupovinu karata.
Imate ovde pet onih koje sam već gledao i za koje verujem da će vam se svideti, i pet koje ću gotovo sigurno gledati i za koje se nadam da neću mrzeti sebe jer sam odvojio dva sata za njih. Pa, da počnemo od onih koje sam gledao.
The Holdovers
Film koji otvara sve, preveden kao Bartonova akademija. Verovatno jer je Šašavi Božić sa profesorom bilo zauzeto. U svakom slučaju, Pol Đamati glumi nadrndanog i strogog profesora koji provodi Božić u kampusu, čuvajući decu koja su morala da ostanu tu preko zimskog raspusta. Od nekolicine dece na početku, na kraju ostaje samo jedan dečak, a zajedno sa kuvaricom stvoriće jednu čudnjikavu ekipu koja će zaličiti na porodicu. Film koji ne nudi po idejama ništa novo, ali zato ima srca, duše i emocija za izvoz. DaVajn Džoj Randolf sigurno uzima Oskara, a i Đamatiju rastu šanse svakog dana na kladionicama.
Fallen Leaves
Ako pratite rad najpoznatijeg finskog reditelja, Akija Kaurismakija, onda znate od početka do kraja šta vas čeka u ovom filmu. I to nije nikakava mana. I za njegove kriterijume, Fallen leaves predstavlja jedan od njegovih boljih filmova. Njih dvoje, izgubljeni u modernom svetu. On je šljaker, ona radnica, ostaju bez posla i nalaze loše zamene istih, ali se i zaljubljuju jedno u drugo. Samo nikako da im krene, a i sudbina im malo podmeće nogu, pa sve to muvanje i smuvavanje ide sporije.
Eileen
Tomas Mekenzi i En Hetavej su koleginice na poslu, ali i nešto možda malo više, jer ova mlađa je zagledana u stariju i trudi se da ostvari konekciju sa njom i pobegne od ustajalog života zlostavljanja od strane strogog i ludog oca. Pored pomenutih glumica i još nekoliko pozantih lica, obratite pažnju i na muziku Ričarda Rid Perija, koja je gotovo lik za sebe.
Monster
Novi film japanskog reditelja Kore-ede Hirokazua možda nije jačine njegovih prethodnih filmova Shoplifters i Broker, ali donosi jednu toplu i tužnu priču ispričanu na drugačiji način. Koristeći dobru staru rašomonsku strukturu, napravio je priču u kojoj gledamo izbacivanje jednog nastavnika iz škole, iz nekoliko uglova. Prvo iz ugla majke koja se žali na nastavnikove metode, onda učiteljevu priču, a na kraju i iz perspektive dečaka koji se žalio. Za sve one koji su voleli belgijski film Closer, ali i danski The Hunt.
All of us strangers
Dva internet boyfriend lika, Endru Skot i Pol Paskal, glume dva tipa koji se upoznaju, smuvavaju i grade vezu u Londonu. Ovakve sam opise ovog filma video na više mesta i ne verujte im, jer ovaj film je sve, samo nije to. Kroz kontemplaciju o gubicima, životu i strahovima, glavni lik će, u razgovoru sa ljudima koji nisu baš tu, doći do samospoznaje i snage da nastavi dalje sa svojim životom. Ali da, ako ste tu da gledate kako se ova dva klipana ljube, ima i toga.
Sada da pređemo na one filmove koje nisam gledao, i čije ću karte kupiti.
Zone of interest
Jedan od najekskluzivnijih filmova trenutka. Iako je imao davno svoju premijeru, novi film Džonatana Glejzera još uvek nema široku distribuciju u bioskopima sveta. Film o Aušvicu u kom nema nijedne scene zloglasnog kampa, već gledmao tih, „lep” i idiličan život porodice koja živi tu pored, uz sve one zvuke strahota i dima u drugom ili trećem planu. Mnogi su ga nazvali jednim od najbitnijih filmova 21. veka.
Za danas toliko
Film o kome ne znam apsolutno ništa, osim toga da ga je snimio Marko Đorđević, reditelj filma Moj jutarnji smeh, arty hita od pre koju godinu. U ovom filmu glume, pored ekipe iz „Smeha”, i Nikola Rakočević i Goran Bogdan. Siže kaže: „Spremanjem omiljenih mu kolača – čupavaca, Šarenci uspevaju da namame najstarijeg brata da dođe kući. Vreme kao da prestaje da postoji i počinje bajka o srećnim ljudima. Naizgled obični letnji dani postaju neobični. Zaljubljeni u život, oni uzdižu realnost iznad tla, rasterujući tamne oblake vedrinom”. Kako god, Moj jutarniji smeh nam je dao dovoljno kredita za ovaj film.
Radnička klasa odlazi u pakao
Do ove godine, slogan je bio da radnička klasa odlazi u raj i korišćen je često u ironične svrhe. Mladen Đorđević je rešio da izbaci ironiju iz naslova i pošalje radnike u pakao. Horor u kom su isti ti radnici krenuli u natprirodnu osvetu nakon požara i privatizacije fabrike će sigurno obradovati sve fanove Dorđevićevog prvog filma „Život i smrt porno bande”, ali nadam se i nas koji nismo baš voleli taj film.
Od domaćih filmova koje možete, ali i ne morate da overite, tu su Jorgovani Siniše Cvetića (Usekovanje), sa poprilično atipičnom glumačkom podelom, Videoteka Luke Bursaća, i Ruski konzul po romanu ni manje, ni više nego Vuka Draškovića.
Pamtim samo sretne dane
Malo znam o ovom hrvatskom filmu u kom glavnu ulogu tumači proslavljeni slovenački, ali i jugoslovenski glumac Radko Polič. Međutim, režiju ovog filma potpisuje Nevio Marasović, reditelj sjajnog Comic Sans koji sam od 2018. kad je imao premijeru do sad gledao minimum tri puta. Zbog toga ću sigurno overiti ovaj film o starcu koji na putu za onaj svet posmatra šta je sve u životu doživeo i proživeo.
Boy And Heron
Za kraj, Mijazaki i njegov poslednji anime, Dečak i čaplja. Realno, i ne treba neka veća preporuka od ove. Oni koji znaju ko je Mijazaki i kako izgleda njegov svet, znaju šta ih čeka, oni koji ne znaju, već su prestali da čitaju posle reči anime.
I to nije sve – naravno, intrigiraju nas i argentinski slow heist cinema Delinkventi, zatim novi film Aleksa de la Iglesije – Four’s a Crowd, pa novi film Liliane Kavani, Dok ne istekne vreme, i grčki Leto sa Karmen, i mađarski film Bez daha. Najbolji kanadski film za 2023 Solo, kao i francuski kandidat za ovu godinu Taste of things, koji je u toj trci pobedio kanskog pobednika Anatomy of a Fall, koji se isto prikazuje na Festu.
0 Comments