Za prave puteve je potrebno malo hrabrosti, vremena i vere u sebe

„Ona i On sreću se na železničkoj stanici čekajući isti voz – za Berlin. Berlin nije samo grad, on je život bez straha i idelna veza. To je utočište gde mogu projektovati sve ono što ne mogu biti i čega se plaše da puste iz sebe. Ona i On opterećeni su prošlošću, strahovima, prećutkivanjem problema i maštanjima o mogućim „boljim danima“. Putujući kroz realnost i fantazije, koje se često mešaju, i čije granice nisu uvek jasne, njih dvoje pokušavaju ostvariti odnos koji će ih, na kraju, promeniti. Da li će uspeti da dođu do poslednje stanice ili će ipak presedati u neki drugi voz? I da li se, uopšte, kreću?”

Ovako glasi opis predstave Beograd-Berlin u kojoj se sreću Ivona Mitić i Lazar Tešić koji su režirali predstavu, ali i igraju u njoj. Povodom predstojećeg izvođenja koje je zakazano za 2. decembar u Galeriji KC Grada, razgovarali smo sa Ivonom Mitić.

Šta vas je inspirisalo za postavljanje predstave „Beograd-Berlin“?

Ivona: Mi, kao mladi glumci, želeli smo da stvorimo sebi priliku za rad, a ne da ih čekamo, kako to obično ide u ovom poslu. Zato smo napravili predstavu koja je iskrena i autentična, a čiji tim čine neafirmisani umetnici koji su takođe dobili priliku da se pokažu i dokažu široj javnosti. Počevši od potrebe za novim sadržajima za mlade ljude (uzrast od 16 godina pa nadalje), odlučili smo se za komad ,,Beograd-Berlin’’ Maje Pelević, koji se bavi temom mladih ljudi koji pokušavaju da kroz odnose nauče o drugima, a prvenstveno o sebi. To je univerzalno za sva bića, svi su prošli ili prolaze kroz takve procese.

Malo je dobro napisanih komada koji se tiču tog perioda života kod mladih ljudi (kada kažemo ,,dobro’’, mislimo na originalnost). Pored univerzalnosti, Majin tekst donosi mogućnost različitog učitavanaja, kao i mogućnost različitih glumačkih i rediteljskih rešenja. Pored teksta i samih ideja koje nosi, inspiracija nam je bio i grad Berlin, posebno iz perioda `90-ih, s obzirom da nije imao energiju koju sada ima, a koja nam se uklapa u predstavu (o toj energiji smo čitali i istraživali, s obzirom na to da nismo mogli da je doživimo jer nismo bili rođeni).

Da li je predstava namenjena specifičnoj publici?

Predstava je posvećena mladima i svima koji su prolazili kroz slične situacije. Želeli smo da likovi budu životni, da se publika pronađe makar u nekoj situaciji i da ih rezonuje na nekom nivou. Nekom možda i bude terapeutska. Volimo da verujemo da pozorište još uvek drži tu snagu.

Predstavu igrate u različitim prostorima. Koliko vam to utiče na scenska rešenja, imate li određene izazove?

Najveći izazov za umetnika jeste kada je alternativac i nezavistan, ali tada nastaju najiskrenije i najkreativnije stvari. S obzirom na to da nemamo svoju matičnu scenu, predstava menja oblik, ali suština ostaje ista. Igrali smo na više mesta, od pozorišnih scena do galerija – Bitef, Centar za kulturu Smederevo, KC Grad, Galerija U10. Svako igranje u novom prostoru je nova energija koju treba na pravi način kanalisati.

Da li se kroz likove može prepoznati neka univerzalna generacijska priča, budući da nemaju imena, već su oslovnjeni sa On i Ona?

On i Ona nemaju imena jer su svi mi. Poseduju vrline i mane, imaju strahove i fantazije, ali i nadanja. Još uvek ne znaju kako dalje u prevazilaženju strahova, a donekle znaju šta žele. Na prelaznom su putu, u potrazi za sopstvenim identitetom – u kasnim dvadesetima su, kada si sve, ali i nisi. To je ono što svaku generaciju povezuje, bez obzira na to koliko godina imaju.

Šta „Berlin“ simbolizuje u priči? Da li je to mesto gde On i Ona postaju Oni?

Berlin je geografska odrednica njihovih željenih odnosa i slobode. Oni traže put do njega, svako na svoj način. Ne bismo da otkrivamo da li su stigli do konačnog odredišta. Na publici je da zaključi.

Koje ključne poruke predstava prenosi?

Za prave puteve je potrebno malo hrabrosti, vremena i vere u sebe.

Kuda dalje nakon poslednje stanice, odnosno finalnog odredišta?

Za nas, kao mlade autore, ne postoji finalno odredište, već samo nastavak vožnje ili presedanje u drugi voz. Moramo da nastavimo da se krećemo jer se nama novi projekti i ponude ne pružaju lako. Startna pozicija nije ista za sve umetnike u Srbiji, ali ćemo se boriti da se to promeni. Nadamo se nekom igranju u Berlinu, u skorašnjoj budućnosti. A što se naših likova tiče, oni sazrevaju i stare, i nadajmo se da biraju neke sigurnije puteve za sebe.

Predstava Beograd-Berlin biće odigrana 2. decembra u Galeriji KC Grada.