Zapušteni zidovi, prazni gradski kutci i neiskorišćeni prostori, pre deset godina, potali su platno za jednu malu, ali odlučnu grupu mladih. Iz želje da stvore mesto gde bi mogli da se okupljaju, voze skejt i izraze kreativnost, nastao je DUK – festival koji je iz godine u godinu prerastao u međunarodni pokret i transformisao vizuelni identitet Čačka.
Deset godina kasnije, festival slavi svoju dekadu kroz retrospektivnu izložbu i predstavljanje monografije u Kulturnom centru Čačak, 20. decembra u 19 časova, podsećajući nas kako umetnost može povezivati zajednicu, osnaživati mlade i potpuno promeniti grad.
Tokom tih deset godina oslikano je preko 130 murala od strane domaćih, regionalnih i svetskih umetnika, a povodom jubileja razgovarali smo sa direktorom festivala Strahinjom Babićem i art direktorom Vukom Đurićem o nastanku, razvoju i značaju DUK festivala.
Strahinja Babić i Vuk Đurić, foto: Dunja Kleut
DUK festival je danas jedan od najznačajnijih festivala muralizma na Balkanu, ali priča o nastanku festivala ide dalje od želje da se to postigne. Prvi DUK je zapravo nastao kao društveni pokret mladih u želji da izgrade skejt park, možete li nam reći više o tome?
Strahinja: U omladinskom časopisu Tramvaj, tokom 2013. godine, bavili smo se temom potrebe mladih za sopstvenim prostorom u gradu. Iz tog promišljanja razvila se inicijativa za izgradnju skejt-parka. Uspeli smo da prikupimo osnovna sredstva i započnemo njegovu izgradnju, ali kako nismo imali dovoljno novca da projekat u potpunosti završimo, deo posla oslonio se na lični angažman i volontiranje.
Sam proces izgradnje skejt-parka probudio je ogromno interesovanje među mladima. Ideja je bila da se po završetku parka njegovo otvaranje obeleži festivalom koji bi objedinio skejt takmičenje, muzički program i graffiti jam. Ljudi su počeli spontano da se okupljaju, bez poziva i organizovanja, jednostavno prirodno smo gravitirali ka tom prostoru. Formirala se kritična masa voljna da načini promene.
DUK Festival, foto: Irena Jevtović
Pored murala, održavane su i svirke, takmičenja u vožnji skejta, razne radionice i kulturno-društveni sadržaji. Kako se festival menjao kroz godine?
Strahinja: DUK festival je od samog početka počivao na tri osnovna stuba: takmičenju u skejt-parku, muzičkom programu i graffiti jamu. Kako je ekipa koja je pokretala festival iz godine u godinu rasla, a novi ljudi se prirodno priključivali, tako su se i aktivnosti DUK-a spontano širile i razvijale.
Organski smo prepoznavali potrebe mladih, oslanjajući se na činjenicu da su u našoj ekipi bili ljudi koji se bave različitim oblastima, od muzike i plesa do vizuelnih umetnosti i organizacije događaja. Vremenom je postalo jasno da DUK ne funkcioniše samo kao festival, već kao platforma koja mladima pruža prostor da iskažu svoje talente, interesovanja i afinitete.
Tako su se, pored prvobitna tri programa, postepeno razvijali i novi sadržaji: takmičenja u hip-hop plesu, radionice, otvorena igrališta, marketi, izložbe, tattoo konvencije, manji muzički događaji, performansi, otvoreni bioskop i brojni drugi formati.
Proces izrade murala je dosta kompleksan. Šta je sve potrebno kako bi jedan mural nastao?
Vuk: Po mom mišljenju, neophodno je organizovati osam ključnih faza. To uključuje pronalaženje odgovarajuće lokacije (zida) i umetnika koji odgovara tom prostoru, dobijanje dozvola od stana do stana, organizaciju transporta i nabavke materijala, kao i logistički pristup – dizalicu ili skelu za rad na visini. Zatim sledi boravak sa umetnikom na lokaciji, sedam do deset dana, tokom kojih je potrebno obezbediti sve što im treba, uključujući hranu. U suštini, to je proces koji traje čitave godine, uz konstantnu komunikaciju sa sponzorima. Na kraju svake godine već imam u glavi grubi line-up za sledeću sezonu.
DUK je ugostio veliki broj umetnika, kako regionalnih, tako i internacionalnih, a dolaze iz različitih država Evrope, Azije i Južne Amerike. Kako birate umetnike koji će oslikati zidove u Čačku?
Vuk: Prvih par godina na izbor umetnika uticalo je više nas, jer se ekipa često menjala. Međutim, od 2018. godine line-up pravim ja. Mnogo faktora utiče na konačnu odluku. Ideja mi je da festival zadržimo na prijateljskim osnovama, čak i kada su fondovi ograničeni, želimo da pružimo priliku većem delu scene da uradi svoj prvi veći mural u Čačku. Drugi važan deo procesa je putovanje i upoznavanje umetnika uživo. Preporuke i kontakti prijatelja.
Sebas Velasco, foto: Irena Jevtović 2022
Kako strani umetnici reaguju na grad i na atmosferu festivala? Da li postoji nešto što ih najviše iznenadi u Čačku?
Vuk: Ugostili smo umetnike iz Japana, Ekvadora, Perua, Indonezije i gotovo cele Evrope. Mislim da ljudi najviše reaguju na našu otvorenost, srdačnost i pristupačnost. Često se iznenade i čačanskom gastronomijom. Grad sam po sebi nema mnogo da ponudi.
Kako vidite DUK u narednih 10 godina? Planirate li širenje na nove lokacije ili nove formate?
Vuk: Odavno je plan da DUK ima intervencije i u drugim gradovima, a pre tri godine započeli smo i regionalnu saradnju sa Balkan Street Art Network-om, Outhide-om iz Zaječara, Klopkom iz Gornjeg Milanovca. Sada planiramo da se širimo dalje, potencijalno nove saradnje sa festivalima na Baliju i u Nemačkoj. U narednih deset godina voleo bih da vidim više intervencija u prostoru u vidu street art instalacija, a ne samo murale.
Kakvu ulogu, po vašem mišljenju, muralizam danas ima u javnom prostoru i društvu?
Strahinja: Umetnost u javnom prostoru u formi street art-a, muralizma ili grafita je jako dinamično polje. Trendovi koji su postojali pre deset godina, u trenutku nastanka DUK festivala, značajno se razlikuju od današnjih. Menjala se ne samo estetika, već i sama uloga street arta i muralizma na globalnom nivou. Ono što je nekada bilo pretežno underground praksa, danas je u velikoj meri deo mainstreama, pop-kulture, ali i institucionalne umetnosti i zvaničnih kulturnih projekata, što ranije nije bio slučaj.
Ipak, muralizam ima izuzetno snažan transformativni potencijal. On može menjati grad, osnaživati zajednicu i oblikovati identitet jednog kvarta. Kao vizuelni i simbolički element u javnom prostoru, mural može delovati kao ujedinjujući faktor, katalizator pozitivnih društvenih promena, ali i kao efikasno sredstvo u borbi protiv govora mržnje u javnom prostoru. Istovremeno, mural može biti izvor inspiracije i nadahnuća mladima, kao i snažan alat za prenošenje ideja, razmenu poruka i promociju univerzalnih vrednosti. Njegova posebna snaga leži u činjenici da je prisutan u javnom prostoru – dostupan svima, bez posrednika i bez barijera. On komunicira sa svima, iako ga ne čitaju svi na isti način.
Jelena Vezmar 2025, photo Irena Jevtović
Nakon 10 godina Čačak je postao grad koji krasi više od 130 murala. Kakvu promenu vidite u gradu sada u odnosu na početke?
Vuk: Tokom rada DUK-a naslikano je oko 130 murala, velikih i malih formata, dok se trenutno više od 80 može videti u Čačku. Smatram da je Čačak zatvorena sredina i da je upravo ovaj desetogodišnji napor doprineo tome da ljudi prepoznaju značaj street arta u javnom prostoru i kako on menja izgled grada. Napravili smo galeriju na otvorenom, dostupnu svima.
Prikupljanje sredstava za monografiju pokazalo je da DUK ima jaku podršku zajednice. Gde još primećujete ovu podršku i kako zajednica reaguje na rad festivala?
Strahinja: U ovoj izuzetno izazovnoj godini za rad u kulturi, u kojoj su javna sredstva gotovo u potpunosti smanjena, oslonili smo se na zajednicu. Upravo zahvaljujući njenoj podršci uspeli smo da realizujemo izdavanje monografije putem crowdfunding kampanje. DUK festival je nastao iz zajednice i na njoj se razvijao tokom svih ovih godina, ali i opstaje zahvaljujući poverenju koje nam zajednica ukazuje, da li u naš izbor umetnika, u procese rada ili u vrednosti koje zastupamo.
Građani su često ti koji nam se prvi obraćaju sa željom da se njihove zgrade, fasade, kuće ili druge zidne površine oslikaјu. Kada započne rad na muralu, ceo komšiluk se uključi i često goste umetike, kuvaju im kafe, donose hranu i šta god je potrebno da se gost oseti dobro. Sa druge strane, zajednica ne samo da podržava naš rad, već u njemu istinski uživa i aktivno ga neguje. Murali nastali tokom protekle decenije i dalje stoje ponosno u gradu. Građani se sa njima identifikuju, čuvaju ih i ne uništavaju.
Šta posetioci izložbe u Čačku mogu da očekuju na izložbi, ali i u monografiji koju će te tada predstaviti?
Posetioci izložbe imaju priliku da vide retrospektivu DUK festivala, od njegovih početaka i prvih intervencija u javnom prostoru, pa sve do danas. Izložba prati put razvoja Čačka u grad murala, beležeći ključne trenutke, promene i procese koji su oblikovali ovu transformaciju. Ona funkcioniše kao „monografija u malom“ i uvod u samu DUK monografiju, u kojoj se može pronaći znatno širi i detaljniji uvid u nastanak festivala, njegov razvoj i uticaj koji je imao na grad i zajednicu.
Pored izložbenog dela, biće organizovan i panel razgovor na kojem će organizatori i učesnici DUK festivala govoriti o monografiji i festivalu, ali i otvoriti dijalog sa građanima, razmenjujući iskustva, utiske i razmišljanja o ulozi umetnosti u javnom prostoru.
Naslovna fotografija: Dunja Kleut
0 Comments