PZE, iliti Pesma za Evroviziju iliti Beovizija (kako je neki i dalje zovu, time ostavljaju mogućnost Saši Mirkoviću da ih tuži jer on sad polaže prava na ovo ime koje se ne koristi u svrhu takmičenja koje šalje srpskog predstavnika za Evroviziju) je za koji dan. I hajpa gotovo da nema uopšte. Što je i normalno, jer realno – svi trenutno traže smeštaj za 1. mart i pumpanje u Nišu.
Međutim, da nije ove situacije na ulicama, gde se zviždi i bori za slobodu, milioni ljudi bi tri dana proveli uz TV (dobro, uz finale, manji broj bi pratio oba polufinala) i navijali bi za pesme manje ili više poznatih izvođača.
Naravno, pravili bismo se i da smo neki neviđeni poznavaoci muzike, ali i društveno-ekonomskih prilika, jer da bi se neko takmičio na Eurosongu, sve mu je to potrebno. Nije dovoljno da samo odsviraš tri akorda i otpevaš zarazan refren.
Ove godine, kao što rekoh, nema tih prošlogodišnjih hajpova, a nekako deluje da su i izvođači toga svesni, pa i ne iskaču iz frižidera sa svojim pesmama i viralnim snimcima đuskanja kola u Šarenici. Dobro, skoro svi, neki jašu kampanju kao da sutra ne postoji, ali o tome kasnije.
Otud smo i mi rešili, tiho, u poluglasu, kad smo već uspostavili tradicionalno ocenjivanje na sajtu (prvi put radili tek prošle godine, al’ ajde) da i ove godine ispoštujemo i bodujemo neke pesme koje su nam se dopale, neke i ne toliko, ali shvatamo zašto su tu, ili da samo navijamo za neke izvođače koje slušamo i volimo i mimo PZE.
Kao i prethodnih godina, mnogi izvođači su ovo takmičenje iskoristili za promociju svog rada i da bi postali ime koje je čuo i neko dalji od njihove najšire rodbine, ali isto tako, mnogi nisu shvatili da, pored toga što su se samo pojavili, morali su i da naprave pesmu koja bi valjalo i da zaintrigira nekog ko sedi pored TV-a krajem februara i otkriva sve te PZE melodije. Ako ne uspeju u tome, onda postaju samo kontraproduktivni u ovom izletu.
Sa druge strane, treba pomenuti i kretenske propuste bendova Dram i Buč Kesidi (nije uvreda ovo kretenske, jer sam im to rekao i uživo, odnosno rekao sam im nešto mnogo gore) u kojima su svoje pesme, predviđene za takmičenje, odsvirali ranije, zbog čega su diskvalifikovani.
Danas, kada znamo sve ostale pesme, svesni smo da su i Tužne ljubavi i Vanja mogle lagano u top 5 ovog takmičenja, ili ko zna šta još, ali možda i bitnije od PZE su upravo same pesme, ti pop hitovi koji se hvataju lako za uvo i čije su prilike mogle da budu veće zahvaljujući prajm tajmu RTS-a.
Naravno, sve do sada i posle je samo moje mišljenje i neki moji pogledi na muziku, a kao i u slučaju sa fudbalskom reprezentacijom ili ministarstvom finansija – svi ostali žitelji zemlje Srbije imaju potpuno drugačije mišljenje kako to treba da se radi i, naravno, svi su apsolutno u pravu.
Kao što neko reče na Tviteru: strejt muškarcima treba oduzeti pravo da se bave Evrovizijom, i okej, važi, slažem se, evo ja ću sad i neću posle više nikad. Do možda sledeće godine.
1 poen – Nataša Kojić – Up and down
Nisam siguran da li je iko ikad poslao aerobik traku na Evroviziju, ali Kebina ćerka je rešila da proba upravo to. I rezultat je toliko besmislen, da je krajnje simpatičan u tom svom gore-dole, vrtite kukovima, udahnite-izdahnite ritmu. Mada, da Nataša nije rešila da se prijavi na Beoviziju, nikad ne bih otkrio njenu IMDB stranicu i biografiju na istoj, koja je pravo blago i koju vam ostavljam ovde jer je stvarno posebna stvar.
2 poena – Kruz Roudi – Sve i odmah
Momci iz Novog Sada su svojim indi rokom zanintrigirali prethodne godinu ili dve određenu publiku, i ovakva poletna gitarska pesma može i da dobaci do malo šire publike. Svakako mogu da iskoriste priliku što nema malo zvučnijh Bučeva i Drama sada na takmičenju.
3 poena – Mimi Mercedez – Turbo žurka
Pratim Mimi stvarno od njenih početaka, i ovo je verovatno jedna od najgorih pesama koje napravila u životu. Zanemariću sad sav ovaj hejt koji traje na mrežama zbog njenih izjava po podkastima, kao i nemešanja u politku trenutka. Ako se bavimo samo pesmom, Turbo žurka je dečija gaserska pesmičica, pravljena samo i isključivo za potrebe ovog takmičenja, bez bilo kakve namere da ostavi dublji trag u njenom radu, već da bude zaboravljena onog momenta kad se završi sve. Međutim, takva kakva je odgovorila je zadatku, klinci na TikToku je vole i favorit je, i sve je to okej, ali sa potencijalnom pobedom svrstaće se u kategoriju onih tralala wtf pesama, poput Moja cipela Marka Kona. Možda se nakon svega i zavrti na dečijem rođendanu nekih malih gasera, ali ovo svakako nisam očekivao od devojke koja u svom rukavu ima nekoliko brutalnih bengera.
4 poena – Mila – Gaia
Moderni pop sa dubokim udarcima, klavirom i naslućivanjem truba – sve to smo čuli milion puta, i onda sve zavisi od vokala i harizme. Mila deluje kao da ima i jedno i drugo, i samim tim njena pesma Gaia nakon nekoliko slušanja odskače od sličnih prezentovanih kompozicija. Naravno, i dalje sve zavisi od nastupa, glasa i prezentovanja na velikoj bini, ali svakako navijam.
5 poena – Maja Nikolić – Žali srce moje
Sa jedne strane, ova pesma dobija 0 poena od mene, jer je tipičan narodnjak koji ova pevačica peva još od onda kad je devedesetih istripovala da je Merilin Monro. Međutim, sa druge, barem 5 poena ide na njenu kampanju koja je poput saobraćajne nesreće sa koje ne skrećete pogled. Pojavljuju se danima Tviter nalozi koji je hajpuju, za koje baš sad i nisam siguran iz pravnih razloga da li bih smeo da kažem da ih sve redom ona drži, ali eto, postoje i te sumnje. Pa sve do njenih gostovanja po televizijama, pričama kako je ona jedina zvezda koja igra i peva za razliku od ostalih, fotošopiranja da je Novak Đoković podržava, itd. Prava trash guilty pleasure televizija, koje se stidite ako je gledate. Međutim, kako Evrovizija svakako nije izbor za NIN-ovu nagradu, već je bliža izboru za najbolju Ninovu pesmu, otud sada i pominjemo Žali srce moje.
6 poena – Dušan Kurtić – Boginja
Prošle godine, pored svih Teya Dora i Breskvica, Zejni i Konstrakti, pravi pobednik je, u stvari, bio Dušan Kurtić, koji je napravio ime, dobio hit i postao taj, pre svega, simpatični tip sa bosanova narodnjakom koji su svi pevušili. A ja, magarac, ga nisam ni pomenuo na svojoj listi. Kurtić se vraća sa, deluje, manjim hitom nego lani, ali ja ispravljam grešku od prošle godine i dajem mu kredit da će ova pesma vremenom postati veći hit.
7 poena – Vukajla – Mask
Na prvo slušanje, ova pesma me je preskočila, ali hajp raznih klinaca na mrežama me je naterao da joj dam još jednu šansu. I dalje to nije nešto što bih preporučio, ali vremenom je refren ušao u uvo, a i ritam i produkcija naslućuju da iza cele priče stoji neko ko sluša muziku i živi u 2025. godini, pa tako Mask može lagano na radijske i internet talase da se takmiči sa „američkom estradom”.
8 poena – Oxajo – Mama
Oxajo su već neko vreme u žiži interesovanja ovdašnjeg rokenrol sveta, i prošle godine su na nekoliko mesta bili u vrhu najboljih pesama godine. Stepenik više može da im bude upravo nastup na PZE, i deluje mi da će bend to na pravi način iskoristiti, a da pritom nisu morali da se ulepšavaju i spuštaju svoje kriterijume. Jer Mama je pesma koja može da se nađe na njihovoj setlisti između pesama Put i Sijam. Neće oni svakako pobediti na ovom takmičenju, ali njihova pobeda može da se ogleda u drugom smeru.
10 poena – Harem Girls – Aladin
Na neki način, Evrovizija je napravljena zbog ovakvih opštenarodnih veselja poput pesme Aladin. Dajte nam par tipova obučenih u dreg koji prave etno-pop pesmu kao kakva Madam Piano, ali sa trep ritmom koji nas ipak vraća u ovu kalendarsku godinu. Još kad pročitamo one klasične homofobične komentare tipa – šta je ovo i otkud ovo ovde, kao da gledamo okrugli sto bibliotekara iz Obrenovca o Vladici Nikolaju, a ne Pesmu za Evrovziju, onda kako da ne damo pregršt, puno, i najviše puno poena Devojkama iz Harema?
12 poena – tam – Durum durum
Za kraj, pesma koja ima sve ono što treba da bi bila prva. Ritam, etno, refren koji se brzo uvlači u uvo, istočnjački melos koji drmusa onog Turčina kog svako od nas ima u DNK, a opet slavi žitna polja, melos zbog kojeg imaš poriv da dižeš tri prsta i vičeš: Srbija! Fali samo fan baza koja bi ovu pesmu gurala i gurala napred, dok je ne čuju svi i glasaju za Tamaru, koja vredno radi već godinama i izbacuje bengere koji zaslužuju uvek po nekoliko nula više na pregledima. Ono što je možda najbitnije – Durum durum nije jednokratna pesma koja posle 1. marta neće postojati, već lagano može da se nađe u setlistama svih njenih nastupa.
0 Comments