Slobodan Šijan – Pisci u bioskopu (Filmski centar Srbije i Službeni glasnik)
5/5 *****
Ova uzbudljiva, u novom izdanju i dopunjena knjiga, koju je priredio i uredio naš veliki filmski reditelj i scenarista, ali i vizuelni umetnik i akademik Slobodan Šijan neverovatan je izbor eseja, priča, segmenata romana i misli mnogih i različitih književnika, koji su se u tim svojim literarnim delima dotakli filma i njegove snage i osobenosti. Bio je veliki podvig sve to sakupiti, jer je reč o tekstovima koji sežu u predfilmsko doba, doba kad su književnici samo anticipirali ono što sad poznajemo kao film, pričama o brzini, o kinetičnosti, o kinematografima i panoptikonima, pa do današnjih dana. Raspon u kome su pisani ovi tekstovi je sigurno duži od jednog veka. Predivna je priča u kojoj Čiča Ilija Stanojević piše o boemu koga nema u kafani, jer se zaludeo kinematografom, tu je i Andrićeva pripovetka Panorama, prisutni su tekstovi zenitista, Ljubomira Micića o vezama filma i zenitizma, deo Terazija Boška Tokina, kritičara i filmadžije o kome Šijan zaista snima film pod nazivom Budi Bog s nama. U knjizi su uzbudljivi tekstovi Branislava Nušića o filmovima za odrasle, Bora Ćosić piše o senitizmu, a ne zenitizmu (poziva se na Maksa Seneta), Bogosav Vojnović Pelikan nam dočarava Beograd od pre sto godina, kaldrmu i jedan mali bioskop, slično čini i Bosa Slijepčević, nepravedno skrajnuta i zaboravljena kritičarka, Stanislav Krakov piše o bioskopu Nacional u Pirotu u kome jedan mladić gleda u devojku sve vreme projekcije, a ona oseća njegov pogled na sebi, tu je mnoštvo bekrajno uzbudljivih tekstova i priča ljudi kao što su Stanislav Vinaver, Živojin Pavlović, Radoslav Petkovic, Vlada Bajac, Judita Šalgo, Moma Dimić, Dinko Tucaković. Crnjanski je pisao o Mikiju Mausu, Čarls Simić o filmskom Beogradu svog detinjstva, pre odlaska u Ameriku, Bogdan Tirnanić o bioskopu na Čuburi. Izuzetno delo, koje se može čitati hronološki ili ne, na mahove, ali uvek sa radošću i zadivljenošću.
Savremene iranske pesnikinje – grupa autorki (Imprimatur)
5/5 *****
Još prošle godine na Sajmu mi je dopala šaka ova moćna i dirljiva antologija pesama iranskih pesnikinja. Ovo je izbor najrazličitijih poetika i biografija snažnih ženskih glasova, furioznih, autentičnih, ubojitih, nežnih, pesnikinja od Forug Farohzad koja se okušala i u filmu i tu ostavila trag delom Kuća je crna, do Persis Karim koja se osvrće na aktuelne političke i istorijske okolnosti. Njihov postupak je različit, ali su im teme često slične – sloboda, nezavisnost u telesnom i političkom smislu, patrijarhat, spoznaja sopstvene snage, radost uprkos svemu, život koji buja, paradoks da je život tako jeftin i da možeš da nestaneš u trenutku, bez traga, ali i da si živ, da je u tome i tragika i lepota, lepota, da dišeš, pišeš, sanjaš. Neverovatna knjiga.
Grejson Peri – Igra za galeriju (Službeni glasnik)
4/5 ****
Pre nekoliko godina u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine bila je priređena izložba čuvenog britanskog umetnika Grejsona Perija. Peri voli boje, paterne, kitnjastost, i sam se oblači kao žena, u šarene šlafroke, haljine i beskrajno je zabavan. Igra za galeriju nije ništa manje zanimljiva od njegove umetnosti, to je vodič kroz dekonstrukciju umetničkih mitova, zabluda, radosti i strahova pri odlasku u galeriju ili muzej, mala istorija opažanja i percepcije umetnosti. Peri je pronicljiv i lucidan, neke njegove teze su takve da smo sigurno i sami nekad pomislili slično, a neke vam mogu biti iznenađujuće. On postavlja pitanja šta u umetnosti vredi, a šta je kukavičje jaje, bavi se taštinom praznine, kapitalizmom u kome i umetnost ide u paketu kao proizvod, on se silno zabavlja, ukazuje nam na zamke, ali nas i oslobađa, daje nam smernice kako da sledeći put u muzeju budemo opušteni i pustimo da na nas umetnost deluje ili ne deluje.
Nada Kaurin Knežević – Drugi album (Imprimatur)
5/5 *****
Upravo završavam ovu knjigu koju sam dobila od same autorke, rođene Banjalučanke sa zagrebačkom adresom pre nekoliko meseci, kad je imala beogradsku promociju. Zapravo, tad smo se razmenile knjigama, a tim što je ona bila brža i već uveliko pročitala moju. Volim kad neko ima energetski naboj sličan mom, ali piše potpuno drugačije. Njene teme su one na koje ja retko pišem, ali koje su mi zapravo vrlo bliske, i drago mi je da ih neko ovako umešno i sa strašću obrađuje. A tema je život žene i njeno traganje za srećom i smislom, i to kako biva, simultano na različitim poljima, koja se međusobno često kose i ugrožavaju. Teme majčinstva, slobode, veze sa sobom i sa drugima, bilo da su oni primarna porodica ili partner, najvažnije su teme za autorku, koja pozajmljuje ime za svaku glavu od neke slavne pesme, pa otuda naziv Drugi album. I ti naslovi (Odbrana i poslednji dani, Ako priđeš bliže, Sa druge strane jastuka, Uskladimo toplomjere) sugerišu ton i prvac toka radnje. Autorka vispreno i znalački, sa iskustvom života na ovom podneblju secira naše i nama blisko društvo, njegove neuralgične tačke, patrijarhat, slobodu, povezanost, frustracije, generacijsku traumu. Kakav novi, sveži glas, jasan, uzbudljiv i jestiv, direktan i sočan u izrazu.
Hulio Kortasar – Sabrane priče 1 i 2 (Kosmos izdavaštvo)
6/5 ******
Moj uvek i zauvek omiljeni pisac, neko sa kim sam klinkula i ko je od tad moj večni sagovornik i saputnik, u hemoku u bašti, na moru, u kuhinji, planini, gradskom prevozu. Zato su ove dve knjige, koje čine definitivni skup svih Kortasarovih priča moj svevremeni izbor. Priča je mnogo, a ja u njima beskrajno uživam, pa nisam sigurna da li više volim prvi tom u kome su priče od 1945. do 1966, ili one u drugom, od 1966. do piščeve smrti 1984. Paradoks, humor, improvizacija, elegancija, trilerski obrti, čudne ljubavi, gradovi i mesta, Evropa i Argentina, osećaj za detalj, za fantastično i fantazmagorično, džeziranje, erotika, sve me je to kupilo u prvom susretu sa ovim piscem koga svi uglavnom najbolje znaju po romanu Školice, iako je on ipak najgenijalniji kao autor kratkih priča. Ovo je moja preporuka svima i svuda, iako sam svesna da je to moj ukus, i da možda ovaj pisac neće leći svima. Ali susret sa njim jeste ulaz u jedan čudesan svet. Priča je mnogo, pa ćete kad napravite jedan krug, poželeti da se vratite na početak.
0 Comments